Definicija i poreklo pojma zazor
Najverovatnije je da je zazor termin koji se upotrebljava u psihologiji i izveden je od glagola „zazirati“ ne u smislu pravog straha već pre jedne strepnje i nelagode; kao i u mehanici gde je zazor razmak između neka dva različita dela koji su međusobno generalno povezani.
Pojam zazirati ima značenje ustručavati se; snebivati se; strepeti; imati predrasude i predubeđenja i jednu vrstu ili mdozu straha od nečega novog ili nepoznatog, ili nečega za šta imamo strepnju; ubeđenje; ustručavanje; predubeđenje da je nužno loše i negativno.
Na primer – poznato je da osobe koje su naviknute nastare tehnike ne vole da rade na nekim jako savremenim aparatima i mašinama, pa se kaže da oni imaju „zazor od noviiteta i savremenog“.
Zazor jeste definisan kao oprez sa jednom normalnom dozoim straha, pa je njegovo dalje pak i objašnjenje dato u nastavku teksta, a sa aspekta mehanike i psihologije.
Neki od primera termina zazor jesu:
U današnje je vreme jednostavno zazorno imati i čitati knjige – označava da je danas generalno nepojmljivo uopšte imati knjige i čitati ih u vreme kada se sve odaljilo od kulture – izraz zazor ovde označava „čuđenje i sumnjičavost“.
Ona je zazirala od svojih emocija – označava da se stidela i strepela da pokaže emocije iz nekog straha ili predubeđenja kako će biti shvaćena i istumačena.
Treba da prestane to njegovo zaziranje – označava neprijateljstvo; sumnjičavost da druga osoba nije iskrena; strepnju da sprema nešto podmuklo ili zlobno, što izaziva potrebu da se ograniči prijateljstvo i da se osoba povuče i distancira.
Zazirala je od srditosti dobrog gospodina – ima značenje bojala se ili strepela od srdžbe.
Pojam zazor u psihologiji – upotreba termina i njegovo jasno značenje i tumačenje
Prema stanovištu psihologije, smatra se da je zazor jedan oblik ljudskog ponašanja ili emocije koji označava strepnju; strah koji je po pravilu neosnovan i stid ili prezanje ili prezir nekoga ili nečega iz prethodnioh ubeđenja.
Smatra se da zazor nastaje onda kada neko potiskuje neke svoje stavove ili emocije, kada se kako bi se reklo i ustručava da istupi sa svojim uverenjima, jer je siguran da neće biti prihvaćen i ima strah i strepnju od javne sramote, podruge, podsmeha i osude drugih oko sebe.
Psiholozi smatraju da osobe koje imaju problem zaziranja od nekoga imaju u sebi ugrađene neke vrste kompleksa ili da su introvertne ili stidljive jer su ranije razvile jedan oblik ponašanja pak u kome ne smeju da jasno izraze svoj stav i razmišljanja, jer imaju gard ili strah, odnosno „libe se“ ili se stide neke osobe ili situacije.
Normalno je i jasno da je potreban jedan svrsishodan psiohoterapijski pristup u rešavanju baš ovakvog problema pre svega u smislu njegove spoznaje i prihvatanja, što svakako jeste teže u onim situacijama kada su osobe rođene sa ovakvim ponašanjem ili psihogenim poremećajem, ili kada je on „usađen“ u ranom detinjstvu i u ličnosti je duboko ukorenjen.
Generalno posmatrano ni jedan osećaj straha i nelagode nije dobar po ljudsku psihu, pa može da izazove autodestruktivno ponašanje u smislu agresivnosti ili afekta ili pak depresije i introvertnog ponašanja.
Osoba u početku smatra da je normalno da zazire od nekih osoba ili situacija, kao što je normalno zazirati od nekih nepoznatih mesta i biti oprezan i sumnjičav, ali ne u preteranoj meri.
Preterano je zaziranje od zubara ili lekara, jer svakako da neko može da ima strah od lekara, ali pak mora da ga shvati i preebregne kao neosnovan, jer ove osobe su tu da pomažu, i oni nisu ni „serjske ubice ili će da nanose zlo“.
Pojam zazor u mehanici – upotreba termina i njegovo jasno značenje i tumačenje
Kako je ranije i navedeno, pojam zazor iako je to manje poznato laicima, jeste u upotrebi pak u mehanici, gde se odnosi na razmak između dve međusobno povezane površine na nekom aparatu, mašini; konstrukciji.
Poznat je takozvani zazor na svećicama na automobilu, gde je to mali razmak od približno 0,5 do 1 mm i koji određuje stepen kompresije automobila i zapreminu motora, pa je takav mali razmak veoma značajan.
Kada je u pitanju zazor na svećicama na automobilu, on jeste predstavjen kao najmanji razmak između centralne i bočne elektrode, te se merenje zazora obavlja uz pomoć takozvanog „lisnatog merila“ ili u žargonu poznatijeg kao „špijun“.
Dakle, zazor kao veličina može da bude veći ili manji, ali je važno da se svećice uklapaju, te ako se odnos između dimenzija ne uklapa, onda neće moći da se uspostavi pravilan rad motora.
Merenje zazora jeste neophodno, upravo jer može da ošteti same svećice i motor na autu, ali i da kada svećice imaju centralnu elektrodu iznad bočne, počnu da se regulišu dobro vezano za tvrdu podlogu.
Naime, sam se zazor može smanjiti kuckanjem vrha svećice o čvrstu podlogu, a opet se može i povećati na malo složenioji način, i to uz primenu sile, ali da se nikada i nikakav alat ne sme da odupire niti o keramički izolator niti o centralnu elektrodu.
Smatra se da zazor može da stvara neprijateljstvo koje je proisteklo iz straha ili snebivanja, te da prevede emociuju u agresivno ponašanje prema nekome ili nečemu što je ranije stvaralo strah; stid; nelagodu.
Glagol zazirati, od koga se i smatra da je potekla reč zazor u psihologiji, označava neko prezanje; opreznost u postupanju; strahovanje; prestravljenost; te su neki sinonimi „brecati se“; „lecati se“; strepeti; snebivati se; skanjivati se; oklevati; ustručavati se i slično.
Smatra se da se neke osobe bez razloga i unapred i iz predrasuda stide ili snebivaju od nekoga ili nečega te se to naziva zazor.
Normalno je da se na primer kada imate priliku da upoznajete neke nove ljude ili idete u goste kod nekoga po prvi put, osećate po malo nelagodno i da ste snebivljivi, ustežete se i nelagodno vam je, ali je zaziranje od nekoga ili nečega već više psihogeni poremećaj.
Osobe su svesne da imaju neki problem jer ne mogu da se opuste i da budu svoje i normalne i racionalne u nekim situacijama, ali ne shvataju da je to problem koji mora da se leči obuhvatnom psihoterapijom i da se na vreme prenebregne neki ozbiljniji problem.
Generalno se smatra da je pojam zazor turcizam i da je njegovo značenje stid; sramota; možda i danas rečeno strah i snebivanje, a poznato je da se reč pominje i u epskoj našoj pesmi „Zidanje ravanice“ iz „Kosovskog ciklusa“ –
„Gospodine slavni knez Lazare, zazor mene u te pogledati,
A kamoli s’ tobom govoriti, bit’ ne može govoriti hoću!“
Dakle ovde se javlja strah i pribojavanje da se sa nekim otvoreno razgovara, jer postoji sasvim jasno predubeđenje da je taj neko strašan i da će se ljutiti i srditi, ili je jednostavno to neko predubeđenje i strah unapred preformirano, pa iako je neosnovano ono ne može da se nikako dalje prenebregne.
Smatra se da je zazor emocija koja nema realnu i racionalnu osnovu, te da najčešće zaziru one i osobe koje su same za nešto krive, koje treba da nešto priznaju ili da shvate svoje pogreške, koje se same nečega stide, koje se kriju ili koje nešto skrivaju, pa stalno strepe od svega i svačega, te i da su u stanju da strahuju od reakcije bližnjih; okoline; autoriteta.
U svakom slučajuje važno da se razume da zazor (pri tome se ne misli na onaj već pomenut kao fenomen u mehanici), treba da se shvati i da se prepozna kao jedan jasan problem, te da ako je nemoguće da osoba samna reši takav svoj nagon ili poremećaj ponašanja i emocija, potraži jednu pomoć stručnjaka, jer se on neće rešiti sam od sebe nego će da se naprotiv samo produbi i ubrzo se i pogorša, te prete i da nastanu neki teži i neželjeni poremećaji u psihološkom smislu.
O samom terminu zazor i nema previše podataka o značenju i sinonimima, osim pak ovih koji su navedeni u našem tekstu, pa je poželjno da ako prepoznate da imate sličan poiremećaj rešite svoj problem na vreme (bilo da se radi o zazoru kao psihogenom problemu, ili potrebi da se meri baš zazor, te i da se on poveća ili smanji, a kada su u pitanju svećice na automobilu).
