N-Z

Sublimacija – značenje, definicija, pojam

Definicija, poreklo i objašnjenje značenja pojma sublimacija:

Reč sublimacija je poreklom iz latinskog jezika, te potiče od reči sublimation, sublimationis, a u prevodu znači izdizati, uzvisiti, smatrati nekoga ili sebe veličinom, idealizovati, pretvarati nekoga ili nešto u savršenstvo, te i pridavati nekome, nečemu ili sebi na značaju.

Pomenuta reč ima svoju primenu u fizici, hemiji, ali i u psihologiji, psihijatriji, kao i u štampanju odnosno „slaganju reči“.

Dakle, po definiciji, sublimacija jeste i prelaz čvrstog tela u paru i obrnuto – ponovni prelazak iz pare u čvrsto stanje, odnosno globalno označava proces promene agregatnog stanja.

Glagol koji je izveden od imenice sublimacija, glasi sublimirati, potiče od latinske reči sublimare, te se tumači kao ili bukvalno pomenuto menjanje agregatnog stanja iz čvrstog u gasovito i „vice versa“, ali figurativno ipak znači nešto oplemeniti, uzvisiti, pretvoriti nešto banalno u izvanredno (kao na primer pretvoriti fizičku žudnju prema nekome u osećaj poštovanja ili divljenja i ljubavi).

Dakle, jednostavnije rečeno, sublimiranje je sam definitivni postupak izvršenja bazičnog procesa sublimacije.

Proizvod sublimacije se može nazvati sublimat, te on označava postignuto stanje uzvišenosti, te pozitivnosti, dobrote ili izmenu negativnih osobina u nesvesno odbrambene prijemčive osobine.

Vrlo je zanimljivo da jedan tako često korišćen izraz uopšte nije dovoljno poznat laicima, iako ga oni mahom i upotrebljavaju najviše da ostave utisak „učenosti i pismenosti“, te će pak u nastavku ovog teksta biti date detaljnije i osnovne definicije pojma sublimacija, kako bi se na kraju krajeva i ostvarilo da se ono o čemu se govori i razume kao takvo.

Sublimacija kao pojam u fizici i u hemiji

Kako je i navedeno, u fizici i u hemiji sublimacija i sublimiranje, predstavljaju proces kojim se zagrevanjem tela koja su u čvrstom agregatnom stanju, ona dovode u agregatno stanje pare, ali i obrnuti postupak hlađenja, kada se para može ponovo pretvotiti u čvrsto agregatno stanje.

Poznato je da postoje ukupno četri agregatna stanja – čvrsto, tečno, gasovito i plazma, te se sve materije mogu na određenoj temperaturi i pod odgovarajućim atmosferskim pritiskom, preobratiti iz jednog agregatnog stanja u drugo (ovde se izostavlja plazma kao poseban oblik materije).

Po svim postulatima fizike i hemije, logično bi bilo da se između gasa i čvrstog stanja, kao oblik i „međustanje“, nalazi tečnost, ali upravo u procesu sublimacije, to izostaje, te se pak direktno para dakle pretvara u čvrsti oblik, odnosno čvrste forme se prevode u paru.

Dakle, postoje takozvane materije koje „lako sublimiraju“, jer u normalnim uslovima koji se zovu i bazalni, i podrazumevaju određenu temperaturu i pritisak, one imaju visoke napone pare, a date sublimacione metode korisne su za prečišćavanje supstanci koje se inače teško kristalizuju.

U hemiji postoje i aparati i procesi za sublimaciju, a koji se sastoje od – mehanizma za dovod i za odvod hladne vode; posude za sublimaciju; stanja apsolutnog vaakuma; te i odgovarajuće fizičke ili hemijske materije odnosno supstance koja podleže sublimaciji i kristalizaciji, kao i procesa spoljnog zagrevanja.

Ranije su metode sublimacije koje su korišćene za dokazivanje pomenutog procesa, bile puno i jednostavnije, a ogledno se mogu izvesti i danas, uz korišćenje takozvanog sahatnog stakla, koje se sastoji od dva dela iste veličine.

Naime, između dva pomenuta sahatna stakla, stavlja se komad hartije za ceđenje, koji mora da bude izbuškan po svojoj sredini, te se i ogledna materija stavlja na donje staklo, i pričvrste se oba stakla pomoću štipaljki.

Dalji proces podrazumeva da se donje ogledno staklo zagreva, te tada dolazi do isparavanja materije koja se na njemu nalazi, i koja se kristalizuje u dodiru sa gornjom hladnijom površinom drugog komada sahatnog stakla, a u vidu pare prolazi kroz pomenute rupe na oglednom papiru za ceđenje.

Laboratorijski uslovi dopuštaju da se kao supstance za sublimaciju obično upotrebe pak ugljen dioksid; amonijum hlorid; jod i sumpor, sa tom razlikom da jod i sumpor sublimiraju i pri datim bazalnim tj normalnim uslovima, dok se ugljen dioksid pretvara u takozvani „suvi led“, iz gasa u čvrsto stanje sasvim direktno i bez topljenja.

U hemiji i fizici je poznat i pojam desublimacije, koji deskriptivno naveden označava proces u kome se iz gasovitog agregatnog stanja stvara čvrsti oblik ali preko „zaštite“ koju obezbeđuje vodena para, te je ovaj pojam i sam postupak u suprotnosti sa sublimacijom.

Sublimacija kao pojam u medicini odnosno u psihologiji i psihijatriji

Navedeno je na početku teksta da se pojam sublimacije dosta često susreće u granama medicine – psihijatriji i u psihologiji kao jedinstvenoj bazičnoj nauci, te on označava praktično odbrambeni mehanizam, odnosno jedan proces promene socijalno neprihvatljivih ponašanja, nagona ili normi, u ono što je prihvatljivo, poželjno, dobro i adekvatno ponašanje.

Dakle, kako je među prvima ovaj pojam i definisao Sigmund Frojd, sublimacija je prevođenje ili nagona ili želje i energije koje su destruktivne, autodestruktivne ili prenaglašene i neprihvatljive u nešto što je uzvišeno, podleže društvenim i moralnim normama i predstavlja odbranu psihe i Ega od samodestrukcije.

Principi na koje se pomenuta negativna energija može preusmeriti u nešto dobro ili pozitivno su različiti, te se određene frustracije mogu veoma dobro prevesti u konstruktivna umetnička dela, te u koristan društveni rad, stvaranje nekih novih izuma, fokusiranje energije i nagona na veliko i jedinstveno samoostvarenje.

Iako su napisana brojna dela i radovi na naučnoj osnovi, koji objašnjavaju fenomen sublimacije, po principu da na primer neko ko ima ubilačke nagone postane hirurg, ili neko ko je sadistički u sebi promenjen, postane humanitarni radnik, ove teorije su u nizu slučajeva opovrgnute.

Kako se pretpostavlja u navedenim stanjima izmenjene psihe koja su hronična ili pak urođena, ni sublimacija nije dugoročno ostvariva, te se sama psiha zavarava prilagođavanjem i promenama u odbrambene svrhe, ali se pak negativno ponašanje i ono što je „zapisano u DNK“, nikada neće ni može trajno iskoreniti, te se kao i u fizici, dešava posle dužeg ili kraćeg vremena sasvim reverzan proces.

Međutim, u Frojdovim delima se sublimacija i danas citira i pak navodi kao jedan od najboljih i najsvrsishodnijih mehanizama odbrane, te je njen učinak na ljudsku psihu okarakterisan kao vrlo dobar.

Sublimacija kao pojam koji se koristi u štampariji – „sublimaciona štampa“

Verovatno ste nekada čuli za pomenuti pojam „sublimaciona štampa“, ali ipak niste bili sasvim sigurni šta on tačno predstavlja, i pojednostavljeno rečeno to je jedna vrsta štampanja gde se boja pod delovanjem toplote prevodi u gasovito stanje, i kao takva lako postaje prijemčiva za podlogu koja je prevashodno i namenjena za štampanje.

Dakle, pod delovanjem toplote i pritiska, boja po principu napred opisanog hemijskog procesa, postaje gas, te se na taj način povezuje na polimere koji su na papiru za štampanje, i oslikava se kao čvrsta boja koja se ne razmazuje.

Kako bi se još lakše razumeo proces sublimacije u štampanju, poznati su takozvani „preslkikači“, koji se po principu ove hemijske metode štampaju na majicama, šoljama, maskama za mobilne telefone, te dakle na staklu, plastici, platnu ili hartiji.

Kao u hemiji, i ovde postoji aparatura za „sublimacionu štampu“, a koja obuhvata – ketridže sa bojom; štampač; materijal za štampu (najbolja je prijemčivost na 100% pamučnom platnu); termo presu i takozvani „transfer papir“.

Stoga, i ako vam nisu familijarni i jasni pojmovi i postupci u hemiji, fizici ili medicini, stekli ste uvid u osnovna znanja, ali ste takođe postali opismenjeniji za metodu „sublimacione štampe“, pa ćete makar kao pouku ovog teksta znati kako je nastala vaša omiljena aplikacija na odevnom ili upotrebnom predmetu koji svakodnevno i upotrebljavate.