Definicija i poreklo pojma stipsa
Termin stipsa se u žargonskom govoru upotrebljava pre svega za nekoga ko je sebična osoba; te i cicija ili „džimrija“, ali je takođe i pojam koji se koristi u hemiji i u medicini, i označava mineral koji je bezbojan i u formi kristala, a po svom sastavu jeste so aluminijum-kalijum-sulfat (alaun).
Prvi put se termin stipsa pojavio još 1500 godine pre naše ere kod starih Egipćana, ko jedan pak i preparat koji se još tada upotrebljavao u kozmetske svrhe i kao efikasan lek.
U Grčkoj i u Vavilonu je stipsa korišćena kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja, dok se u Aziji ovaj preparat koristio kod upalnih procesa na desnima i sluznicama, te kod iritacija kože, ali i kao sredstvo kojim se „prečišćavala“ pijaća voda.
Pojam stipsa u hemiji – formula, upotreba, značaj od davnina sve do danas
Kako je napred navedeno, u hemiji je stipsa u suštini kalijumsko-aluminijumska sulfatna so, koja se naziva alaun (od latinske reči alumen), ili pak i „kiseli kamen“ te ima formulu K(SO4)2 x 12 H2O.
Ovakva materija je poznata još i kao titanijum dioksid, i sadržana je u kredama i u sapunima, te u lepkovima i „zaptivnim materijama“, dok na primer u olovkama predominira aluminijum sulfat.
Generalno je u hemiji termin stipsa ili desikant, u upotrebi za svako sredstvo koje ima svojstvo da dobro upija tečnost/vodu.
Takva se osobina naziva „higroskopnost“ jedinjenja, i osnova je za upotrebu stipse u industriji, hemiji, laboratoriji, kozmetici, medicini.
Stipsa se u čvrstom obliku kristalnog minerala ili u prahu, upotrebljava da „skuplja višak vlage“, pa je poznata i kao materija koja sprečava oštećenja uzrokovana vlagom, i u savremeno doba je ona zapravo jedan od glavnih sastojaka popularnih „apsorbera vlage“, koji su u komercijalnoj i svakodnevnoj prodaji.
Pored stipse su neki od standardnih materija koje su higroskopne odnosno desikanti i – silicijum dioksid ili silikagel; kalcijum-sulfat; kalcijum-hlorid, a zanimljivo je da se silikagel upotrebljava za „muzičke kutije“ i za generalno zaštitu muzičkih instrumenata od vlage.
Pojam stipsa u medcini – upotreba, značaj i pozitivni efekti
U medicini se stipsa koristi od davnina, kao jedno sasvim prirodno antibakterijsko sredstvo, te i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja, jer ima sposobnost da upija višak tečnosti.
Naime, još je od davnih vremena utvrđeno da se stipsa može naneti direktno na površnu povredu ili ranu koja krvari, te da ona putem „jonskih veza“ stvara jedan „film“ koji zaustavlja krvarenje.
Stipsa ima sposobnost da izazove fenomen vazokonstrikcije osnosno da sužava krvne sudove, te tako zapravo i dovodi do efekta zaustavljanja krvarenja, a takav je efekat poznat i kao flukulacija.
Kako se stipsa stavlja direktno na ranu ili mesto koje krvari, ona pak i izaziva jkedan kratak i vrlo jak bol (te nekada jači i od bola koji je nastao prilikom povređivanja), ali koji je prolazan i koji je pak posledica stvaranja jakih „jonskih veza“, koje su u osnovi procesa flokulacije (što jeste pak termin za stvaranje koaguluma krvi).
I danas se u brojnim „paketima za prvu pomoć“, nalazi stipsa u prahu, koja je jednostavan i vrlo efikasan metod za kratkotrajno zaustavljanje krvarenja i tretiranje povreda do dobijanja pomoći od strane adekvatne medicineke ustanove ili obučene osobe.
Pre svega se u medicini stipsa upotrebljava za površne ulceracije u ustima (na desnima, jeziku i sluznici obraza), gde se prah stavlja u manjim količinama i stvara svojevrsni „film“ i zatvara rane i ulcere, te olakšava zarastanje i vrši dezinfekciju istih.
Poznato je da je još u drevnoj indijskoj medicini „ajurvedi“ stipsa upotrebljavana kao antiseptik i antibakterijsko sredstvo, posebno jer je sasvim prirodna materija koja se dobija iz kristala stena, a u Indiji se posebno samtra efikasnim sredstvom za lečenje tonzilitisa odnosno zapaljenja krajnika.
Pojam stipse u svakodnevnoj upotrebi u svakom domaćinstvu – efikasan preparat
U domaćinstvu se stipsa upotrebljava u kulinarstvu kao i u svrhe dezinfekcije i u ličnoj higijeni, a pre svega u „kozmatičkim preparatima“ za negu lica i to kod losiona posle brijanja, jer je odlično antibakterijsko sredstvo.
Stipsa se takođe nalazi i u sapunima, detergentima, kremama za „izbeljivanje kože“, ali je značajna i kao sredstvo za lepljenje, te i kao sredstvo za prečišćavanje vode za piće (ima neka svojstva koja odgovaraju takozvanom „aktivnom uglju).
U kulinarstvu je manje poznato da je stipsa sastavni deo konzervanasa i praška za pecivo, a može i da se upotrebljava kao potpuno prirodan aditiv u hrani (pre svega u poslasticama kao puding, te i sladoledi, šlag kreme).
Takođe je stipsa poznata i kao sredstvo koje ublažava neprijatan miris i ima odlična svojstva „adstrigensa“ (sprečava prijanjanje), pa se upotrebljava i kao sastavni deo sredstava za ličnu higijenu kakvi su dezodoransi, losioni, parfemi.
Posle brijanja se stipsa upotrebljava da zaustavi manja krvarenja u slučaju posekotina, i kao pak sredstvo za dezinfekciju, pa je sastavni deo „afteršejv losiona“.
Postoji i posebna „stipsa za brijanje“, kao proizvod u vidu sapuna, krede, olovke, koji je praktičan i lak za upotrebu, te svakako zaustavlja krvarenje, ublažava iritaciju kože i deluje antiseptično.
Kalijumska stipsa ima i efekat antibakterijskog sredstva u dezodoransima, te tako upotrebljena ona sprečava prekomerno umnožavanje bakterija u „pazušnoj jami“, a koje i jesu osnovni uzrok neprijatnih mirisa.
Nekada su osobe koje pate od „prekomernog znojenja“ upotrebljavale stipsu u prahu, koju su i nanosile pred spavanje na „problematične zone znojenja“,te su tako i sprečavale stvaranje viška znoja, ali i posledične neprijatne mirise na telu.
Pored svega navedenog, možda je manje poznato i to da je stipsa osnovni sastojak u penama za gašenje požara, pa tako i priručni aparati koji se nalaze u domaćinstvu ali i u institucijama, imaju u svom sastavu stipsu kao element.
Za prečišćavanje pijaće vode, stipsa je veoma korisna jer „hvata“ nečistoće i stvara od njih talog, pa je u nekim zemljama veoma važna (posebno u onim koje imaju problema sa dobrim redovnim snabdevanjem pijaćom vodom).
Pojam stipsa u žargonu – upotreba reči za osobu koja je sebična, cicija, koja „gleda sebe“
Poznata je žargonska izreka za nekoga za koga se kaže „stis’o se kao stipsa“, te ona označava osobu koja je sasvim sebična, koja samo misli na sebe, koja je cicijaš i koja ne da nikome ništa.
Najčešći sinonimi za osobu koja je okarakterisana kao stipsa su – škrtica; tvrdica; cicija; džimrija; sebičnjak; materijalista; zlatoljubivac; cepidlaka.
Svakako su se vremenom stvorile i neke šale na računn osoba koje su okarakterisane kao stipse te su neke od njih dale „definiciju stipse“, ali na jedan sasvim zabavan i duhovit način:
Stipsa je osoba koja odmah nakon što nekoga pozove mobilnim telefonom, proveri koliko je baš kredita upravo i potrošila.
Osoba koja smatra da je „svaki dinar važan“ i ne da nikome pozajmicu, jer je „kamen po kamen palata“.
Stipsa je osoba koja ne dozvoljava da od nje „prepisujete“ na zadatku iz matematike, ili koja neće da vam pozajmi običnu olovku, uz dovitljivu dosetku „manje jedi, pa kupi“.
Osoba koja je stipsa se može okarakterisati kao neko ko bi u potezu „hvatanja za novčanik“, na „Divljem zapadu“ zasigurno odmah izgubio život.
Stipsa je osoba koja neće da plaća kafu u kafiću, jer može da je popije i kod kuće za manje pare.
Osoba koja je stipsa nikada nikoga ne želi da počasti pićem, ali vrlo rado prihvata da „pije i jede na tuđi račun“.
Za osobe koje su stipse se često kaže u šali da „imaju zmiju u džepu“, te su pre svega u pitanju muškarci, koji kao stipse nemaju ni manira niti su džentlmeni, i što ženama generalno smeta.
Dakle, stipsa nije osoba koja troši racionalno i koja svoja sredstva raspoređuje onako kako je najbolje i najsvrsishodnije, već je to osoba koja nikada ne želi da pozajmi novac iako ga ima dovoljno, koja škrtičari na osnovnim potrebama i uvek „gleda da prođe što jeftinije u svemu“.
Prema razmatranju psihologa i psihijatara, osoba koja je stipsa ima najčešće neke već od ranije ukorenjene strahove od siromaštva (možda je u detinjstvu ili odrastanju bila u „bedi“ i mučila se za egzistenciju) i/ili je jednostavno nesposobna da razvije dublji osećaj empatije i povezivanja sa drugima, te je naučena da samo misli na sebe, i to je jedna posebna vrsta psihološkog manifesta u defektu saosećanja i brige za druge ljude oko sebe.
