N-Z

Stereotip – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma stereotip

Prema opšte prihvaćenoj definiciji reči stereotip, ona podrazumeva jedan vid generalizacije i nametanje istih osobina grupi ljudi ili nečemu čemu se ne pridaje prevelika važnost, te je obično sinonim za stereotip neko „ustaljeno mišljenje“, predubeđenje, generalizovanje nekih osobina i pridodavanje svojevrsnih odlika nekome ili nečemu.

Za nekoga ko ima „stereotipan stav“, svi su isti, i ničija osobenost nije dovoljno važna, te se skup ljudi posmatra onako kako se želi i smatra da treba, i na taj se način u velikoj meri poništavaju karakterne osobine i kvaliteti svake ličnosti koja je pojedinac za sebe i samo je deo neke grupacije koja je okarakterisana po sopstvenoj volji.

Poreklo reči je iz francuskog jezika, od pojma srereotype, te se obično prevodi kao nešto formalno, konvencionalno, generalno, ustaljeno, unapred određeno bez mogućnosti i potrebe da se stav i mišljenje promeni.

Sa druge strane, u štamparstvu je stereotip jedna vrsta metalne ploče na kojoj su utisnuta ista i odgovarajuća slova, reči ili slogovi, koji se po potrebi upotrebljavaju otiskujući se na papir, pa je i u tom smislu donekle jasno objašnjeno koliko je stereotip nešto uobičajeno, utvrđeno, sasvim je zagriženo, nepromenjivo i definitivno.

Po nekim tumačenjima, stereotip se kao radnja može definisati kao ono ustaljeno, rutinsko, te „iz navike“, uobičajeno, nešto banalizovano, površno, bezosećajno, „kliše“, svakidašnje, „otrcano“.

Stereotipnost kao nužno negativna osobina i kao pojam u društvenim delatnostima

Stereotip je šablon, i nužno se tumači negativno, te su osobe koje rade po nekom stereotipu, kao programirane da rade po pravilu, bez emocija, bez previše razmišljanja, uvek istovetno, po nekom uobičajenom šablonu i po nekom tipu ponašanja koje je usvojeno kaotakvo.

Po pravilu su osobe koje su stereotipne sklone i predrasudama, jer sebe vrlo teško menjaju, te sve one koji „odstupaju“ od njihovih pravila, smatraju nepoželjinim buntovnim, autsajderima i olako ih „svrstavaju u isti koš“, te im pridaju obično negativne osobine i svojstva, koja su skloni da banalizuju i da ih uprošćavaju do poslednjih granica.

Stereotipija je jedna od vrlo negativnih društvenih i psihijatrijskih poremećenih oblika ponašanja i delovanja, jer iz nje se lako mogu proizvesti i rasizam, nacionalizam, šovinizam, te i afektivni destruktivni efekti, jer je stereotip i jedna vrsta predubeđenja o sebi i o drugima, te po pravilu sebe veliča a druge unižava, i smatra ih nevažnom grupom prema kojoj zauzima neprijateljski stav.

Kako je i navedeno, i u štamparskoj industriji, stereotip je ploča sa otisnutim šablonom za štampanje, koji se popotrebi upotrebljava, te i u tom kontekstu stereotip predstavlja svojevrsni kliše i nema ni tada pozitivnu konotaciju, jer se ponavlja „već viđeno“ i već pisano“, i sve se radi šablonski i rutinski, iako je sasvim normalno da se na štamparskim mašinama koriste takve slogovne ploče kako bi se dalji proces rada olakšao.

Psihološki aspekt stereotipije kao pojave – stereotipija kao psihološki poremećaj

Sa psihološkog gledišta, osobe sklone stereotipima, nisu posebno inteligentne i sklone da racionalno rasuđuju, te im je dosta lakše da sve rade po nekom ustaljenom šablonu i ritmu, i one nemaju dovoljno izraženu logiku, intuiciju, niti pak dovoljni nivo emocija, pa se ovakva pojava može smatrati svojevrsnim psihološkim defektom.

Međutim, osobe koje ispoljavaju stereotipno ponašanje i delovanje, patološki ponavljaju iste reči, dela, mišljenja i stavove prema društvu u kome obitavaju, i nisu svesne svojih poremečaja, te ih smatraju vrlonormalnim, a sve druge osobe identifikuju kao jednu grupu, koja je nužno neprijateljska, jer ne deli sličan stav i ispoljava različitost u kognitivnim funkcijama ili u ispoljavanju emocija.

Za osobe koje žive po stereotipima, sve ostalo je sasvim nenormalno i neprihvatljivo i one nikad nisu spremne da izađu iz svoje „zone komfora“, pa kada su prinuđene da se suoče sa realnošću, postaju ili agresivne ili anksiozne, jer nisu naviknute da delaju izvan uobičajenih obrazaca koje su same sebi nametnule.

Iz stereotipije se može razviti čitav niz mnogo ozbiljnijih psihijatrijskih poremećaja, po formi ili neuroza ili psihoza, a najčešći su poremećaji ličnosti, te sumanute psihoze i poremećaji afekta, koji se ispoljavaju kao nužno neprijateljskistav prema svakome ko se na bilo koji način razlikuje.

Upravo je i sam pojam stereotipije i nastao u vreme razvijanja socijalnih, rasnih,verskih i etničkih neslaganja, te se poistovetio sa nekim ko ima vrlo rigidan i krut stav, i nije sposoban da promeni mišljenje, a sve emocije pretvara u animozitet, netrpeljivost ili mržnju.

Dakle, stereotip se na našem jeziku smatra sinonimom za predrasude i predubeđenja, te u odnovi ima ispoljavanje negativnih emocija prema određenim društvenim grupama koje su različite sa bilo kog aspekta, i sve se svodi na ispoljavanje netrrpeljivosti i prenaglašene negativne afektivne strane, kada su u pitanju druge nacije, pripadnici drugačije vere, osobe „druge boje koež“, te čak i pripadnici različlitih kulturnih, obrazovnih, političkih i sličnih socijalnih skupina.

Kada se definitivno naglasi, stereotipija jeste svojevrsni psihološki poremečaj, sa čime je vrlo mali broj osoba realno upoznat, te zahteva vrlo ozbiljan psihoanalitički pristup i adekvatan tretman uz psihoterapiju i bihejvioralni tretman.

Kada je u pitanju pomenuta upotreba stereotipa u štamparstvu, ona je postojala od XVIII veka, te se danas dosta toga i izmenilo, ali je sama ploča na kojoj su uneseni tačno određeni i veoma jasni nepromenjljivi simboli, ostala sinonim za neko uvreženo mišljenje i stav koji je preformiran i koji je veoma teško promeniti kod nekoga ko ima određena predubeđenja.

Dakle, stereotip i stereotipija, ipak nisu identičan pojam, te je tako stereotip nešto konačno, vrlo nepromenljivo, definitivno i formirano kao takvo, bez mogućnosti da se na bilo koji način izvrši uticaj i promena.

Stereotipija jeste psihološki poremećaj, koji podrazumeva ponavljanje istih ritualnih stavova, mišljenja, ponašanja i emocija, koje su usmerene ka grupama ljudi kao celini, i koje su nužno negativno posmatrane, a po nekim psihijatrima, osobe koje imaju ovaj poremećaj imaju i blagu formu mentalne slabosti ili čak retardacije.

Postoje čak i neki motorni simptomi koji se pripisuju osobama koje ispoljavaju stereotipiju kao takvu, te su to pre svega tremor, ukrštanje ruku i nogu, „klaćenje napred nazad“, ukočen pogled i prenaglašeno podrhtavanje čitavog tela, kada se oseća neko nezadovoljstvo i kada se poremećaj ispolji u svoj svojoj snazi.

Dakle, definicija stereotipije sa aspekta psihologije, kao ozbiljnog mentalnog poremećaja, jeste stalno i nesvrsishodno ponavljanje motornih radnji i poremećaja emocija i nagona, koji su veoma i neprilagođeni i nepotrebni, te ih osoba uopšte nije ni svesna, i obično se retko kada sama javlja psihijatru, iako je u pitanju dosta čest poremećaj ličnosti uopšte, sa bazom u poremećaju sasvim osnovnih kognitivnih funkcija.