N-Z

Sinergija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma sinergija

Prema definiciji je pojam sinergije vezan za neko zajedničko delovanje ili saradnju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, kada je praktično grupisanje veće od realnog zbira činilaca i kao termin se on pak i upotrebljava u raznim oblastima, pre svega u biologiji, teologiji, ekonomiji i drugum raznim oblastima.

Sinergija jeste praktično jedno „srastanje“ više podsistema u jedan jedinstveni i veći sistem ili u celinu kao takvu, te se smatra da je sinergističko delovanje jedan oblik totalitarnosti kojim se zapravo ostvaruje takozvani dodatni bonus ili ekstra dobit.

Loading...

Ranije se pojam sinergije pre svega vezivao za biologiju, ali jepotom postao šire rasprostranjen te se danas upotrebljava i u ekonomskom smislu kao pojam koji označava jedno veoma racionalno udruživanje ili korporativnost kao saradnju, da bi se na takav način ostvarila ekonomska dobit ili povećala profitabilnost odnosno bonitet.

Nekada međutim sinergija ima negativan efekat i kao vrsta saradnje može da svojim totalitarnim i združenim efektom umanji korist i da stvori niz problema koji umesto povećanja efikasnosti vrlo lako dovode do njenog umanjenja.

Kada je u pitanju podela sinergije na podtipove, poznate su takozvana meka i tvrda sinergija (kao rast prihoda i kao pad troškova), te i finansijska sinergija (kao jasno umanjenje kapitala u udelu kredita koji označava vlasnički kapital).

Pojam sinergije kako je napred i navedeno ima značenje saradnje ili zajedničkog odnosno jasno udruženog delovanja, pa je široko rasprostranjen termin u naučnim disciplinama, i ređe se koristi u običnom odnosno žargonskom govoru, ali je njegovo značenje svakako često misinterpretirano, pa ga je potrebno detaljnije pojasniti.

Prema svom poreklu je termin sinergija poreklom od grčkog termina sinergios, a u značenju delati ili raditi zajedno, udružiti se, sarađivati i označava međusobno pomaganje više činilaca radi ostvarenja nekog višeg cilja.

Matematički definisan primer sinergioje je dosta jasno objašnjen, te ako postoje dve individue koje rade neke poslove, svako od njih će moći da uradi po dva zadatka i ukupan doprinos ce biti četri odrađena plana ili cilja.

No kada se dvca pojedinca udruže, pored toga što se zbraja njihov pojedinačan doprinos, oni potencijalno zajedničkim delovanjem mogu ostvariti još najmanje jedan zadatak, pa je njihov ukupan zbir na kraju pet odrađenih ciljeva.

Iz pojma sinergije je proistekao i glagol sinergično koji označava nešto urađeno zajednički, jedan uzajamno koristan rad, udruživanje, saradnju, a poznata je sintagma sinergističko delovanje, koje je jasno delovanje udruženim snagama, u zajednici i saradnji, kako bi se postigli obostrano vredni i korisni ciljevi.

Kada je u pitanju fiziologija kao grana medicine, onda se pod sinergijom označava udruženo delovanje nekoliko organa ili organskih sistema kako bi se obavljala neka funkcija koja je od značaja za organizam u celini.

Loading...

Na primer, za jedan voljni pokret nije dovoljna samo motorna aktivnost ekstremiteta, već i jasna informacija koja dolazi od čula vida, sluha, dodira, ravnoteže, koja se dalje pak i šalje u centralni nervni sistem, koji opet deluje na periferni nervni sistem koji aktivira mišiće i nerve kao i reflekse da se pokret u prostoru svrsishodno obavi.

Jedan od poznatih primera sinergističkog delovanja organa i sistema u fiziologiji jeste i regulacija arterijskog krvnog pritiska, u kome svakako pored srca i velikih krvnih sudova učestvuju i nervni sistem, bubrezi, endokrini sistem, metabolizam.

Sa ekonomskog aspekta je sinergija udruženo ili korporativno delovanje više činilaca kako bi se na validan način ostvarila saradnja, te se recimo u tom smislu udružuju kompanije u jednu veću korporaciju da bi kao takve sličnim delovanjima ostvarile neke zajedničke ciljeve kao i da bi se povećao ukupan profit kada se na kraju zbira zarada.

Dakle, udruživanjem zajedničkog kapitala koji je u osnovi proizvodnje, smanjuju se troškovi potrošnje i jednom finansijskom sinergijom se praktično uz veći kapital i kreditnu sposobnost ostvaruje manji trošak kao ukupan faktor, ali se postiže takođe i veći krajnji bonus koji jeste baš i zajednički početni faktor koji je doveo do udruživanja.

Sa filozofskog aspekta je pojam sinergije vezan za ostvarenje saradnje u smislu biologije kao i teologije, psihologije i fiziologije, te se smatra da je prema Melanktonovoj teološkoj definiciji sinergizam zapravo i ostvarivanje ljudske slobodne volje, ali u međuodnosu sa Božjom milošću i pravednošću.

Luter je smatrao da Melanktonova teorija o slobodnoj volji nije validna, mada jeste činjenica da se dugo sa teološkog aspekta i verovalo da čovek ne može samostalno biti voljno biće, te da pak njegova volja jeste u sprezi sa opraštanjem greha i pokajanjem koje je vezano za Božji sud.

Postalo je veoma praktično da se upotrebljava sintaksa „sinergistički pristup“ rešavanju nekog problema, što jasno označava da se nekim vidom udruživanja i saradnje ostvaruje lakše rešenje i da se tako povećava verovatnoća da se postigne pozitivan rezultat.

Kako je napred i navedeno sinergija jeste udruživanje nekoliko činilaca koji deluju zajednički da bi krajnji zbir ili rezultat bio veći u odnosu na to kada oni deluju pojedinačno, dakle povećava se totalni bonus, u smislu da se udruženim snagama može postići dodatno i više nego kada se dela samostalno.

Zbirno posmatrano je u sinergiji zbir dva i dva jednako pet, matematički i logički gledano veoma neracionalan i netačan, ali u praksi posve validan i jasan, jer se krajnji efekat kao zbir zajedničkih delovanja povećava u odnosu na osnovu.

U hemiji i farmakologiji je dobro poznat pojam sinergije koji opet jeste sveden na to da je uzajamno delovanje više pojedinačnih faktora veće kada se oni zbrajaju nego kada deluju pojedinačno, te je praktični rezultat neka „dva pojedinačna“ faktora veći u zbiru kada oni deluju udruženo (dakle jedan plus jedan), i na kraju je delovanje koje je u istom smeru jednako većem i boljem rezultatu.

No, opet sinergija može da ima jedan negativan efekat, ako se udruže faktori koji imaju suprotna dejstva i ciljeve (kaže se često da deluju u suprotnim smerovima), i to se spozna negde na „pola puta“, pa se efekti združivanja zapravo potiru i nema ni dobiti a postoji i gubitak koji je nastao jer su se izbrisala pojedinačna dejstva svake jasno jedinstvene individue koja je udružena u celinu.

Stoga je veoma jasno da je pojam koji je antonim ili pak pojam suprotnog značenja za sinergiju zapravo antagonzam ili antagonistički, koji jeste takmičar, suparnik, konkurent, i koji iako jeste udružen može i da poništi efekat celine jer deluje sasvim jednostrano i za svoje ciljeve i potrebe.

Antagonistički pristup je na primeru fiziologije dobro poznat recimo u delovanju mišića koji su ekstenzori i fleksori ekstremiteta (opružači i savijači), te se tako ponačaju na primer biceps koji je fleksor i triceps koji je ekstenzor, i oni imaju antagonističko delovanje jer delaju u sasvim jasno i suprotnim smerovima.

U sinergističkom delovanju mišića, grupisani su pre svega fleksori ili ekstenzori, koji treba da i obave jedan fiziološki jasan pokret u prostoru, pa se tako kombinuju fleksori nadlakta i podlakta da bi se ruka savila i to jeste fiziološki sinergizam.

U farmakologiji je na primer antagonizam dva leka u značenju da oni imaju suprotna dejstva i da se mogu ako se kombinuju lako potirati i nemati nikakav rezultat, dok je sinergističko delovanje lekova vezano za uzajamno veći efekat dve grupe lekova ili dva leka iz iste grupe sa različitim mehanizmima dejstva, ali je krajni efekat u tome da oni povećavaju ukupan rezultat odnosno da je njihov zajednički učinak u terapijskom smislu bolji i veći nego kada se lekovi daju svaki za sebe ili pojedinačno.

Sinergizam je prema definiciji rečnika stranih pojmova i izraza prenesen iz ranogrčkog u engleski jezik te se kod nas upotrebljava i kao anglicizam od pojma sinergy, koji označava zapravo jedno filozofsko učenje o osnovi zajedničkog delovanja ili ostvarene saradnje.

Sinergistički faktor ili činilac jeste pojam kojim se označava svaki pojedini elemenat koji jasno i učestvuje u sinergiji odnosno stvaranju celine, i koji uzajamno sa ostalim činiocima ima jedan isti smer delovanja, koji krajnji zbir povećava kao takav.

Smatra se takođe i da pojam sinergije ne mora biti u smislu bukvalnog povećanja nečega kao baš jedne jedinice zbirnog boniteta, već da se sinergističkim delovanjem može postići i jedna veoma kreativna sinteza, pre svega sa aspekta umetnosti i filozofije kao posebnih grana i celina.

Dakle, veoma je jasan matematički pristup pojmu sinergije, ali je manje u upotrebi pojam jedne kreativne sinteze kao takav, gde se spajanjem na primer nekoliko umetničkih celina u jednu veću postiže bolji efekat u izrazu i nastupu, ali se upotrebljavaju slične podceline a ne one koje su u tom smislu antiteza, jer se tako dobija suprotan efekat odnosno antagonizam koji je jasno rečeno antonim za sinergiju.

Smisao pojma sinergije kao sinteze jeste u tome da ona nema samo kvantitativni ili pak brojčani odnosno zbirni efekat, već da ima i jedan kvalitativni odnosno osobeni jasan pristup u ostvarenju izraza kada se više kreativnih podcelina spaja u jednu jasnu sa efektom atributivnog pojačavanja.

U finansijskoj sinergiji je efekat jasno kvantitativan, i on na primeru bankarstva podrazumeva da se neke dve bankovne filijale spoje ili stručno rečeno fuzionišu, te da i tada imaju veću kreditnu sposobnost nego pojedinačno, jer imaju praktično deo zbirnih sredstava koje mogu da upotrebe a koji nije bio u opticaju pre udruženog ili kooperativnog delovanja.

Loading...

Dakle, iako pojam sinergije nije toliko čest u žargonu, potrebno je da se sa baš i raznih aspekata sagleda i shvati njegovo značenje, jer se upotreba svodi na veliki broj važnih grana, od kojih su neke filozofske a druge praktične, ali svakako je u domenu opšte obrazovanosti važno da se jasno razume značenje pomenutog termina.

Sponzorisano

Loading...