N-Z

Sinekura – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma sinekura

Prema definiciji je sinekura zapravo dobar život bez rada i truda, odnosno označava neko profesionalno opredeljenje i zanimanje, u kome nema puno da se radi, ali se ostvaruje dobar prihod, te se ovakav pojam najbolje opisuje sintaksom „hleba bez motike“.

Sinekura jeste nešto veoma lako, ali opet dovoljno isplativo ili „unosno“ kao posao, te ima pak i jedan pozitivan i negativan kontekst u istoj meri, zavisno sa aspekta gledišta, odnosno da li se radi o onome ko se unonim zanimanjem bez rada i truda bavi, ili je u pitanju neko ko „posmatra sa strane“, i ko previše radi, a malo zarađuje.

Sa druge strane, sinekura je pojam latinskog porekla, koji se pre svega odomaćio u italijanskom jeziku i nastao je od reči odnosno složenice sine u značenju bez i cura u značenju briga, pa se baš bukvalan prevod može za ovaj pojam navesti bez brige, lako, bezbrižno.

Kako je napred i navedeno sinekura se globalno odnosi na jedan lep i bezbrižan, lagodan život bez nekog velikog truda i zalaganja, mada se ne radi o osobama koje ne rade baš ništa, ali opet imaju jedan način da sa minimalno zalaganja ostvare pre svega dobar materijalni status i time i jedan dobar društveni položaj.

Međutim, kako to obično i biva, u našem jeziku je ovakav pojam dobio jedno po malo i pežorativno značenje, pa se umesto nekoga ko živi lepo i lagodno i ko se na neki način snašao, upotrebljava termin besposličar, lenština, onaj ko uvek ima a ne radi ništa, mada svakako ove sintakse ili sami pojmovi ne mogu da se pretpostave kao tačna značenja ili sinonimi za pojam sinekura.

Zapravo je sinekura naziv za neko radno mesto ili posao, odnosno poziciju ili zanimanje koje je dobro plaćeno ali nije previše ni stresno niti zahtevno, te se onaj ko određeni posao radi dobro i bezbrižno oseća, nema stres i napetost zbog posla, ali odlično zarađuje i živi u blagostanju.

Pravilo je da se sinekura odnosi na neke poslove koji su „manje obimni i zahtevni“ ali imaju pak odličnu ili makar veoma zadovoljavajuću materijalnu satisfakciju, mada se ne retko dešava da se termin misinterpretira svesno i namerno.

Na primer u žargonu i u čestim situacijama se kod nas termin sinekura povezuje sa poslovima u državnoj službi, ili sa poslovima političara, koji imaju puno novca a ne rade ništa, što se ne bi moglo baš povezati kao istinito, mada svakako ima izuzetaka od pravila.

Opet se nekada pojam sinekura interpretira krajnje maliciozno, kada se neko zanimanje ili samo radno mesto posmatra kao „lako a dobro plaćeno“ kakvo je na primer zanimanje prezentera vesti na radiju ili televiziji, čime se zapravo i greši ali i potcenjuje nivo stručne spreme koji je potreban za takav posao, kao i jedan vid elokventnosti, i ostalih potrebnih kvaliteta.

Dakle, sinekura nije sinonim za preplaćen posao, niti za posao koji je u neskladu između svoje ozbiljnosti i toga kakav neko stav prema njemu ima, već je zaista jedno zanimanje koje je vrlo unosno, ali ne zahteva preveliko zalaganje, i osoba koja ga radi može da živio bezbrižno i lepo.

Sinekura je moglo bi se reći posao koji bi svako želeo da radi, te koji ne zahteva ni prevelika odricanja niti zalaganja, u kome nema previše odgovornosti niti potrebe da se preterano radi, ali koji obezbeđuje odličan i materijalni status iz koga proizilazi lagodan život te i određeni položaj u društvu.

Pogrešno je da se termin sinekura upotrebi kao sinonim za ostvarivanje zarade bez bilo kakvog rada, jer bi se tada moralo raditi o nasledstvu ili izdržavanju od strane drugog lica.

Ipak  nije greška da se sinekura kao pojam upotrebi za određena radna mesta koja su „osmišljena“ za neke pripadnike elite ili naslednike koji treba „da se zove da imaju zanimanje“ i da opravdaju platu koju imaju, ali u principu ne moraju da rade praktično ništa osim da se „zove da imaju nekakvo zanimanje“.

Pravilo je da se kod nas smatra da se sinekura odnosi na političku i društvenu elitu, koja pak i generalno otvara neka radna mesta i pozicije za svoje rođake i prijatelje, koja ne moraju da niti postoje uopšte gledano u državnoj administraciji ili pak i u nekoj privatnoj firmi, ali su ona „za nekoga namenjena i predodređena“ i on ima poziciju i radno mesto, te je praktično dužan samo da se pojavi na poslu, ali nema nikakve potrebe da se oko njega trudi i zalaže, niti su na njemu bilo kakve odgovornosti.

Sponzorisano

loading...
Loading...