N-Z

Sarkazam – značenje, definicija, pojam, primer

Definicija i znacenje pojma sarkazam

Sarkazam je po definiciji jedan potencijalni sinonim za ironiju odnosno pretpostavljeno značenje mu je pojačana ironija onosno zajedljivost, zlonamernost, ciničnost, zlobnost, pakost.

Suština je da sam pojam sarkazma ne mora nužno da u sebi sadrži ironiju već i neke druge pojmove kao što su metafore (kao preneseno značenje), alegorije (kao pojačana značenja), hiperbole (kao preuveličavanja i prenaglašavanja nečega) i druge stilske figure, ali je u suštini sam sarkazam jedna vrsta zlobne šale ili zajedljive opaske na nečiji tuđi račun.

Sam sarkazam ne mora takođe nužno biti zlonameran i pakostan kao šala, već se može iskoristiti da se neko na nešto postakne, ili kao jedna vrsta komentara na nečiju grešku ili glupost koju je on počinio, ali sa dozom gorčine ili duhovitosti u sebi.

Primer je za sarkazam, kada je neka osoba imala relativno besmislenu ideju, pa vam je izložila kao takvu, a vi ste joj rekli „Baš si to smislio, treba ti dati orden“, dakle indirektno, te donekle i duhovito je označena glupost kao takva, i u ovom slučaju nije bilo tendencije da se neko namerno uvredi ili povredi.

Reč sarkazam, poreklom je od grčke reči sarkasmos ili sarkazein, a tačno prevedeno ima značenje „gristi se od besa“; „gristi usnu od ljutnje ili nervoze“.

Da li je sarkazam isto što i ironija?

Iako se sarkazam i ironija najčešće poistovećuju, za njih se ne može reći da su u pravom smislu reči sinonimi, te je sarkazam u suštini jedna vrsta potencirane ili pojačane ironije, kada je doza i cinizma i zajedljivosti naglašena i kada se ona koristi da se neka osoba, ili njegovo/njeno delo ili ponašanje ismeje i da mu se ciljano naruga.

Sa druge strane, ironija je donekle prikrivena i na neki način služi da nekoga „podmuklije“ pecne, dok je sarkazam oštar ali i nekada vrlo direktan način da se na nečiji račun napravi cinična opaska ili zajedljiva „kisela“ šala.

Dakle sarkazam se može uvrstiti u jednu podkategoriju ironije, te je on jedan viši nivo ironičnog ponašanja, i predstavlja ono što je povećano i nekada preterano ponašanje, u odnosu na ironični stav i pristup koji je dosta „mekši“ i najčešće prikriven.

Da li se sarkazam može smatrati ljudskom vrlinom ili nužno samo manom?

Poznati pisac Oskar Vajld, smatrao je da je sarkazam jedan od najviših stepena inteligencije, te da ga ne može posedovati i „koristiti“ svako, već samo osobe izuzetne oštrine uma, koje umeju da ili „doziraju“ nivo sarkastičnosti, ili pak da je primene u pravom trenutku i prilici.

Sa druge strane, sarkazam se do velike mere povezuje i sa iskrenošću i direktnošću, kao i sa vrlo i velikom duhovitošću, te i sposobnošću da se prihvati šala na sopstveni račun.

Kada se daje objašnjenje zašto se osobe koje su sarkastične ne smatraju bezobzirnim i drskim, već pojačano inteligentnim i produhovljenim, odgovor je relativno jednostavan – pre svega jer onaj ko je sarkastičan mora da ima sposobnost da brzo razmišlja i da „osmisli“ pravi sarkastičan odgovor ili opasku na neko pitanje, dok su drski ljudi u većini slučajeva direktno i sasvim prosto i jednostavno bezobrazni, indiskretni, i uvredljivo iznose svoje komentare i mišljenja.

Opet, sarkazam i ne može da razume svako, te će se na neki sarkastičan komentar inteligentna osoba po malo možda i uvrediti, ali će ga i razumeti kao takav, dok one osobe koje se sarkazmu smeju i prihvataju ga kao nešto zanimljivo i vrlo zabavno i duhovito, u principu nisu sasvim baš shvatile poentu onoga što je sarkazmom trebalo da im bude „poručeno“.

Studije koje su rađene na prestižnim Univerzitetima Harvard i Kolumbija, dokazale su čak da osobe koje imaju osobinu sarkazma u sebi, poseduju brzinu razmišljanja i jedan viši stupanj ili inteligencije ili logike, te zadatke i „mozgalice“ rešavaju lakše i brže, od osoba koje nisu sarkastične, ali su takođe vrlo pametne.

Zato se sarkazam u pozitivnom kontekstu definiše kao dosetljivost ili dovitljivost, te smisao da se na neki način ironično i cinično odgovori na neko pitanje ili se da neki komentar, ali bez neke ili prevelike tendencije ili želje, da se druga osoba direktno i grubo uvredi, pod uslovom da može da razume sarkazam.

Smatra se da se sarkazam može i uvežbati, te da se uz njegovu pomoć može lako „vežbati um i razmišljanje“, a pretpostavka je da osobe koje su sarkastične imaju sposobnost da razmišljaju baš apstraktno, te i da logički zaključuju i da se brzo snađu u nepredviđenim okolnostima.

Problem nastaje onda kada je vaša draga osoba ili blizak prijatelj preterano sarkastičan, te mu pak i „pređe u naviku“ da na sve ima sarkastičnu opasku i da preteruje u svom takvom ponašanju, pa i to zasmeta i postane dosta ustaljeno ponašanje.

Naravno, postoje i one okolnosti kada nije poželjno biti sarkastičan, kao pak i one osobe prema kojima je nekulturno ispoljavati ovakvu osobinu (stariji ljudi, osobe kojima se ukazuje poštovanje ili nadređeni i saradnici na višoj poziciji).

Generalno gledano, sarkastične osobe su u najvećoj meri zanimljive i duhovite, i njihov humor dominira i vrlo je pronicljiv i zanimljiv, ali postoji potreba da budu okruženi ljudima koji se neće uvrediti ili naljutiti na takve njihove opaske pa se po difoltu smatra da se sarkaszične osobe uvek i najbolje druže sa „sebi sličnima“, te da se i sarkazam može naučiti i uvežbati, kada se neko pak i nalazi u okruženju sarkastičnih osoba.

Postoji i jedna forma sarkazma, koja se žargonski naziva „dobronamerni sarkazam“, koji je vrlo i duhovit i zanimljiv, ali sa manjom dozom cinizma i oholosti, kada se ima potreba da se neko ipak ili oraspoloži, ili da mu se na zanimljiv način čak pruži savet, uteha, te da se on na nešto dodatno i inspiriše ili podstakne, i da se malo „razbudi i pokrene“.

Sarkastične osobe se smatraju dosta mudrim, ali i sposobnim da inteligentno shvate šalu i opaske i na svoj račun, te da se ne ljute kada njima neko uputi sarkastičnu poruku ili ih „pecne“ u nekoj situaciji.

Međutim, nekada se mogu preterano ispoljiti tendencije da se bude sarkastičan i da se dominira u nekoj situaciji, pa su osobe koje imaju ovu osobinu sklone da preteraju i da postanu ohole i gorde, te da uvrede ljude koji mogu da preterano emotivno odreaguju na neku šalu ili „igru reči“, pa i u tom smislu treba biti obazriv, da se u sarkazmu ima mera i da se on ne sme primenjivati baš ni na svaku osobu i naročito ne u nekim delikatnim situacijama.

Dakle, ako ste sarkastični, verovatno jeste inteligentniji i sposobniji da bolje i brže razmišljate, ali niste ni u kom smislu „iznad drugih ljudi“, te ne treba da se ponašate nadmoćno i oholo, te da baš olako uvredite i povredite osobe koje su vam drage, kada nastojite da vi budete u „centru pažnje“.

Dokazano je da sarkastične osobe imaju svest o svojoj „natprosečnosti“, te je nekada prihvataju kao sasvim poželjnu i dobru osobinu, ali je nekada grubo iskorišćavaju da sebe izdignu na neki pijedestal i da se ponašaju nedodirljivo i nadobudno, te da sve oko sebe smatraju olako „manje vrednim“, i da im tako pređe u naviku da ih čak i vređaju svojim komentarima, koji postaju sve zlobniji, ciničniji i zlonamerniji, te u svakom slučaju treba da se nađe ravnoteža i mera kao i u svemu drugom u životu.