N-Z

Rezidencija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma rezidencija

Prema etimološkoj definiciji je pojam rezidenicija potekao iz latinskog jezika i može da se objasni na dva načina – kao originalni prevod pojma „residentia“, u značenju sedište; mesto stalnog boravka; mesto stanovanja; prebivalište; dom.

Sa druge strane se reč rezidencija može smatrati složenicom od latinskih pojmova „re“ koji je prefiks i znači opet; ponovo; iznova; iz početka, kao i reči „sedere“ koja je glagol i znači sesti ili sedeti, boraviti, biti, pa se cela kovanica re-sedere prevodi kao prebivalište; novi početak; stalnoi mesto boravka; kuća; dok je u katoličkim zemljama ranije pojam rezidencija označavao sedište poglavara ove crkve – katoličkih biskupa.

No, danas je pojam rezidenicija praktično „proširen“ na svojevrsno sedište moći u smislu jedne ekonomske, političke ili kulturne, verske, obrazovne ustanove, kao i mesto gde stalno ili naime i privremeno borave neki ugledni velikodostojnici, važni gosti, politički ambasadori, kraljevi, kao i patrijarh, papa, biskupi, i generalno osobe koje su na nekim važnijim funkcijama u posve raznim sruštvenim sferama.

Nije retkost da je prva asocijacija na reč rezidencija građevina koja je velelepna, istorijska ili je po svojoj veličini prava palata ili dvorac, jer se kroz istoriju ovaj termin počeo koristiti kao vrlo čest „anglicizam“ – residency koji označava eleganciju, luksuz, važnost, funkciju, status, položaj, veličinu, ekskluzivitet, te su sinonim za mesta koja su oličenje nečeg epohalnog, reprezentativnog i bitnog za smeštaj osoba od veoma velikog značaja u politici, kulturi, religiji.

Danas se pojmom rezidencija po pravilu označava stan nekog stranog ambasadora, koji je njemu namenjen u skladu sa funkcijom koju obavlja u stranoj zemlji, te se obićno nalazi u sklopu ambasade određene države, pa se sama lokacija ili deo grada, četvrt u kojoj se nalazilo nekoliko ambasada sa stanovima ambasadora i nazivala „rezidencijalni kraj ili četvrt“, u smislu ekskluzive i skupoće i nedostižnosti za svakoga.

Takođe je poznato da se i neke velelepne građevine bogatih i poznatih osoba, umesto vila ili pak palata, nazivaju rezidencijama, pa se tako i mesto gde boravi predsednik države za vreme trajanja mandata označava kao „predsednička rezidencija“ (kao što je u SAD-u na primer „Bela kuća“).

Pojam rezidencije od istorijskih vremena sve do danas

U istoriji su brojni vladari imali svoje stalne rezidencije (kao mesto stanovanja, dvorac, palatu), ali i pored njih neke letnje ili zimske rezidencije, koje su im služile za razonodu (u smislu pak i organizovanja balova, prijema, kao mesta na koja su odlazili sa svojom svitom u lov, ili kao tajna skloništa za brojne konkubine i za opijanja, kockanja i druge bahanalije).

Iako većina svetskih država imaju pomenute „predsedničke rezidencije“, one mogu da se najpre smatraju privremenim mestom boravka predsednika, ali se njihova lokacija svakako ne menja te je utvrđena ustavom i traje od davne istorije, pa to na primer uopšte ne moraju da budu glavni gradovi, kakav je slučaj u našoj zemlji, te tako – u Holandiji je predesdnička rezidencija u Hagu (a glavni grad je kako je poznato Amsterdam), te se u Hagu nalazi i međunarodni tribunal koji takođe može da se smatra rezidencijom jedne državne institucije iz oblasti prava – suda; dalje je predsednička rezidencija u Boliviji umesto u glavnom gradu Sucre, smeštena u gradu La Paz; u maleziji je predsednička rezidencija umesto u Kuala Lumpuru, smeštena u gradu Putrajaya.

Kako je napred napomenuto, u žargonu i u savremeno doba se rezidencijama smatraju i neke pak velelepne stambene zgrade, kuće, stanovi, vile, pa je svakako najluksuznija i najveća od njih u Dubaiju i koja se nalazi u „ekskluzivnom delu grada“ koji ima velelepne luksuzne građevina i on se zove „The Emirate Hills“.

U našoj zemlji je rezidencija predsednika države u većem delu istorije bila „Vila Bokeljka“ na Dedinju, koja je izgrađena davne 1936. godine, a danas je pak prodata i koja je bila u vlasništvu princeze Jelisavete Karađorđević, a nekada je pripadala kralju Aleksandru I Karađorđeviću te mu je oduzeta u vreme komunizma, da bi njoj naknadno bila vraćena od strane države, ali ju je ona oodlučila da ipak proda kao ličnu svojinu koja je pripadala njenim precima, odnosno Tomislavu Karađorđeviću.

Poznato je da je Josip Broz Tito kao doživotni predsednik SFRJ koristio kao glavnu rezidenciju današnju „Kuću cveća“ gde je i njegov grob, i koja je preimenovana u Muzej „25. maj“, ali je on imao i nekoliko kuća širom Jugoslavije, a u kojima je boravio i ugošćavao visoke zvaničnike iz celoga sveta.

Generalno je danas pravilo da u većini zemalja predsednik države u pomenutoj rezidenciji koja je „zvanična“, i ne živi, već da ima svoju kuću ili stan, ali da sve političke i druge zvaničnike ugosti u reprezentativnom i istorijskom zdanju koje je „po funkciji koju obavlja“ njegov dom.

Nekada se pojmom rezidencija može označiti i prestonica neke države (posebno kada su u pitanju monarhije, ali je na primer i u SAD-u „predsednička rezidencija“ baš glavni grad Vašington), ali i generalno stan ili kuća običnog čoveka kada se u engleskom jeziku pod pojmom „my residency“ i podrazumeva moja kuća, ili moj stan, moj dom (stalno mesto boravka, tamo gde neko živi).

To bi bilo to za pojam rezidencija. Nadamo se da ste sada dobili približniju sliku o značenju ove reči.