Definicija i poreklo pojma revalvacija
Prema definiciji je pojam revalvacija u ekonomskom aspektu vezan za porast jedne nominalne vrednosti jedne novčane valute u odnosu na stabilne ili nepromenljive vredne valute kakve su zlato, srebro, hartije od vrednosti.
Inače je poznato da je sam termin poreklom iz latinskog jezika i da je nastao od reči revalvare, odosno složenice re i valveo u prevodu podići, porasti u značaju, vrednosti.
Pojam revalvacije u ekonomiji i finansijama – porast vrednosti valute koji se poredi
Prema aktuelnoj ekonomskoj definiciji, pojam revalvacije jeste porast vrednosti jedne novčane valute u odnosu na poređenje sa konkurentnom valutom koja je stabilne ili veće vrednosti.
Dakle, revalvacija je postupak koji preduzima Centralna banka po nalogu Vlade jedne države da se poveća nominalna vrednost platnih sredstava prateći trend rasta uvoza i izvoza, odnosno jednopstavnije rečeno ovakav pojam označava povećanje vrednosti novca kao valute koja je sredstvo plaćanja.
Mada je revalvacija suprotan pojam od devalvacije, i na prvi mah bi se dalo pomisliti da je u tom smislu odlična i povoljnija mera, to zapravo i nije tačno kada se izvrši jedna dublja analiza.
Naime, kada se primeni revalvacija kao nužna mera, domaća privreda ima iznenada smanjenu konkurentnost na tržištu, te dolazi do pada izvoza i porasta uvoza i nastaje trgovinski disbalans, koji na kraju rezultira padom domaće privrede i nastankom kolapsa domaće robe i usluga.
Trgovci i izvoznici su prinuđeni da svoj proizvod plasiraju po nižoj ceni, a kako dolazi do toga da je jeftiniji uvoz nego upotreba domaćeg proizvoda koji je na tržištu obezvređen, dolazi do kompletnog sloma privrede i kompanije bankrotiraju.
Osnovni cilj revalvacije jeste zapravo da se prevenira nastanak inflacije, te je država prinuđena da poveća uvoz i da umanji izvoz, pa se stvaraju rezerve robe koja ne može da se proda i koja je baš i obezvređena iako joj je vrednost na tržištu porasla, ona je za većinu građana zemlje koja je tada prinuđena na revalvaciju, nedostupna zbog visoke cene.
Način na koji jedna država može da sprovede postupak revalvacije, jeste da se smanji vrednost zlata na svetskom nivou i da se umanji vrednost konkurentne valute tako što se ona manje kupuje a vrednost domaće valute se svesno i namerno podiže, što jeste veliki rizik za nastanak inflacije.
Jedan od potebncijalnih sinonima za pojam revalvacije jeste apresijacija, koja se definiše kao porast tržišne vrednosti neke novčane valute, koji se sprovodi ciljano i namerno.
Naime, revalvacija ili aprescijacija se sprovode pod kontrolom monetarnog fonda, te se generalno podiže nominalna vrednost domaće valute na jedan veštački način, u cilju da se poveća tržišna vrednost u odnosu nma konkutentne valute (kakvi su pre svega devizni fondovi) ili u odnosu na stabilne valute (zlato, platina, srebro, hartije od vrednosti).
Kako se prilikom revalvacije tržišna vrednost roba i usluga izražava u različitim valutama, dolazi do porasta uvoza i pada izvoza, tačnije pojeftiniće uvoz koji je prikazan kroz domaću valutu i isto tako poskupeti izvoz koji se izražava kroz stranu valutu.
Najčešće se dešava da do aprescijacije dođe zbog međunarodnog monopola i prestiža, odnosno iz potrebe da se dominira na svetskom tržištu, za šta je često odgovorna i jasna politička situacija na međunarodnom nivou.
Najbanalniji prevod pojma revalvacija jeste „popravljanje vrednosti neke novčane valute“ u baš i jasnom smislu njenog porasta u odnosu na druge valute, iako često taj porast nije realan i više je teoretski nego praktičan.
Revalvacija koja podrazumeva jačanje domaće valute u odnosu na konkurentnu i u odnosu na rast stepena domaće inflacije, jeste zapravo aktivnost koju preduzima država u saradnji sa Centralnom bankom, da bi se sprečila deflacija i da bi se u skladu sa aktuelnim deviznim kursevima održala na većem nivou nvrednost novčane nominalne vrednosti.
Opet se deflacija zapravo i dešava zbog revalvacije, i ona podrazumeva pad količine novčanih sredstava koji se nalazi u opticaju, te posledični porast cena roba i usluga, usled čega se državi i više isplati da uvozi robu i smanji izvoz, jer je domaća roba nekonkurentna zbog prevelikih cena, i ne može da se plasira na tržište jer je ona izražena kroz domaću valutu, a ona iz uvoza kroz stranu valutu zbog čega deluje da je jeftinija, iako zapravo nije.
Mada se smatra da su revalvacija i aprescijacija sinonimi, to sa stručnog ekonomskog aspekta nije baš najtačnije, te je potrebno pojasniti da je aprescijacija zapravo povećanje tržišne vrednosti jedne novčane valute, ali je revalvacija jedna mera političke administracije da se netržišno poveća vrednost valute (na sednicama Vlade u saradnji sa Centralnom bankom u odnosu na trenutni devizni kurs).
Isto tako se često kao sinonimi pominju i pojmovi devalvacija i deprescijacija, koji to opet nisu, a u suprotnosti su jasno sa već prethodno dva pojašnjena pojma.
Dakle, deprescijacija jeste smanjenje tzržišne vrednosti jedne novčane valute, dok je devalvacija smanjenje vrednosti valute netržišnim merama, odnosno pre svega političkim i ekonomskim angažovanjem Vlade jedne države i Centralne banke koje obaraju namerno vrednost domaće valute u odnosu na konkurentsku, da bi se sprečio kolaps privrede.
