N-Z

Relevantnost – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma relevantnost

Prema definiciji je relevantnost suštinski prilagođenost nekog projekta vrlo realnim potrebama, prioritetima i stvarnim problemima, te se probiraju upravo one ciljne grupe na koje se projekat i usmerava, i za koje on i ima svrhu i potrebu, a može biti generalno usmeren na neko jedinstveno komunikacijsko, političko, društveno, poslovno, informatičko okruženje u kome se takva ciljna grupa i nalazi.

Sam pojam relevantnosti je u suštini izveden od reči relevantan, koja označava ono što je vrlo i značajno, bitno i važno, te je ova reč kao pridev potekla od latinskog pojma relevans, u prevodu značajan, važan, istaknut, prioritetan, a od nje je i izveden glagol relevantnost.

Oponim ili reč suprotnog značenja sa pojmom relevantan, jeste irelevantan ili irelevantnost, a u značenju ono što je sasvim nebitno, ono što nema poentu ili svrhu, ono što je nevažno i na šta ne treba obraćati pažnju, jer skreće sa suštine i maskira ono što je od istinske važnosti i znacaja.

Relevantan je obično neki predmet ili pak neka informacija ili dokument, ali se može navesti da neko ima relevantan stav, mišljenje, ponašanje, te se ovaj pridev koristi u različite svrhe.

Pojmovi relevantnost i relevantan u opštoj upotrebi u praksi i govoru

Poznato je da je pojam relevantan, kao pridev uveden u upotrebu najpre u prošlom veku, kao termin u nekim člancima koji su pisani kao „relevantni za neku temu“, te su na takav način pre svega počele da se pojavljuju relevantne informacije, kao one koje su i korisne i svrsishodne, te su od neospornog značaja, ali su i nužno istinite i potrebne, i one se smatraju suštinski neosporno proverenim i jasno tačnim.

Dakle, relevantna je upravo ona informacija koja povećava samu verovatnoću da se može doći do nekog jasnog i tačnog saznanja, te je baš kao takva poslužila svrsi, i po pravilu je vrlo vredna i važna i do nje se dolazi istraživanjem ili nekim trudom i zalaganjem.

Kada se za neku informaciju kaže da ima relevantnost, to znači da ona postaje prihvaćena i postaje važna za veći broj osoba koje u njoj pronalaze suštinu i srž, i kojima je ona informacija od prvorazredne važnosti za neki postupak ili delovanje koje će imati krajnju svrhu i suštinu.

Relevantnost je u upotrebi pre svega u informacionim tehnologijama, i u samoj internet komunikaciji, kada se pretražuje ono što nekoga zanima, ali među velikim brojem oprečnih definicija i informacija, potrebno je da se pronađe ono što je suštinski tačno i što time postaje relevantno i služi kao objašnjenje za neke nedoumice u raznim sferama.

Na dalje se pomenute relevantne informacije u internet domenima, mogu pronaći u formama internet dijaloga; u formi predstavljanja raznih aktivnosti, kao i u obliku kreiranja ili stvaranja sadržaja od strane online naloga ili samih lokacija.

Brajan Solis je 2012. godine, prvi kreirao formu digitalnih uticaja na komunikaciju, kada je postalo važno da se na platformama mogu pronaći upravo one relevantne informacije koje su ispravne i korektne, a kako bi se u širem smislu sačuvala relevantnost interneta kao posve danas najsavremenijeg medija današnje komunikacije.

U internet komunikaciji, relevantnost ili relevance je pojam koji služi da objasni koliko je neka poslata informacija od koristi onima kojima je potrebna, a pored njega postoje i termini doseg i rezonantnost, koji su nužna dopuna relevantnosti i bitno je i njih opisati.

Naime, doseg ili reach na engleskom jeziku, predstavlja pitanje i odgovor dokle može da dosegne ona informacija koja je poslata preko interneta, i kolika je širina ili spektar njene primene, dok je rezonanca ili rezonantnost u suštini mera koja pokazuje koliko je korisnika između sebe podelilo digitalnu informaciju koja je tražena (informatičkim jezikom rečeno, koliko je bilo šerovanje).

Dakle, jasno je da se termin relevantnost, najpre i počeo da upotrebljava u informatici, i to da pak označi one pojmove relevantne i raspoložive informacije kao takve, koja je postala nužan termin za informatička istraživanja i opsege u internet komunikaciji savremenog doba.

Upravo je šezdesetih godina prošlog veka, relevantnost postala jedan od najvažnijih datih i vrlo bitnih informatičkih pojmova, te se kao svojevrsna okosnica informatike, relevantnost delila na – sistemsku okosnicu; komunikacijsku okosnicu; situacijsku okosnicu i psihološku okosnicu u informatici i tehnologiji.

Sistemska okosnica je suštinski relevantnost koja je vezana za pragmatičnu upotrebu u sistemima za povrat informacija, gde se na traženu informaciju dobija selekcijom onaj izbor koji ima najveći stepen i tačnosti i svrsishodnosti koji odgovara zadatoj situaciji.

Sa druge strane je komunikacijska okosnica u suštini veza između tražene poruka i njene konačne destinacije, te se relevantnost uzima kao glavni kriterijum za dvostruki sistem efektne internet komunikacije između izvora datih podataka, i krajnjeg cilja prema kome se ona usmerava.

Situacijska okosnica uzima u obzir takozvani socijalni kontekst komunikacije, te se odnosi na pre svega dinamiku i vremensku dimenziju informacija kao takvih, uz pozicioniranje relevantnosti kao takve između pripisivanja praktične važnosti individualcu i datoj praktičnoj situaciji.

Psihološka okosnica uzima relevantnost kao veoma bitan pojam koji razmatra odnos pojedinaca koji su u potrazi za informacijama, sa njihovim spoznajnim stanjem u kome dobijaju tražene ili podatke ili razmene informacija.