N-Z

Rekapitulacija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma rekapitulacija

Prema definiciji je pojam rekapitulacije pre svega vezan za ponavljanje nekog sadržaja u kraćim crtama, kako se nešto naučeno ne bi zaboravilo, pa se često može istaći da se rakapitulacijom i pravi rezime nekog sadržaja.

No, kako to obično i biva za neke pojmove, i rekapitulacije u zavisnosti od oblasti u kojoj se upotrebljava može da ima više značenja, mada je generalno vezana za ponavljanje nečega.

Tako je u trgovinskom žargonu rekapitulacija jedno sasvim sažeto ponavljanje svih stavki na računu, odnosno rekapitulirati znači sam račun na kraju opet pregledati i proveriti, pa ukratko ponoviti sve ono što se na njemu nalazi kao jedan vid duple provere.

Sa druge strane je poznato i da se pojam rekapitulacija upotrebljava i u retorici ili govorništvu, te da se u tom smislu odnosi na to da se na samom kraju nekog usmenog izlaganja opet ukratko ponove one glavne teze, ali dakle u sažetoj formi u odnosu na takozvano „glavno izlaganje“.

Nekada je potrebno da se ponovi nešto u najkraćim crtama, mada se može takođe u retorici baš rekapitulacija definisati i kao jedna stilska figura koja ima suštinu da se zapravo ponavljanjem nečega dobiju veoma detaljni i veoma opširni dokazi, koji čine da se nešto lakše upamti.

Često se pojam rekapitulacija gradiva odnosi na ponavljanje onoga što je naučeno, te što je pak najbolje u kratkim tezama ponoviti, pre svega kako bi se ono naučeno zadržalo u dugoročnom pamćenju, i poznata je poslovica latinskog porekla „ponavljanje je majka znanja“.

Generalno se smatra da je rekapitulacija po definiciji obnavljanje, ponavljanje, podsećanje na nnešto naučeno ili ono što je već u memoriji samo ga treba osvežiti, mada se opet kao pojam rekapitulacija može prevesti kao siže nečega, izvlačenje teza koje se ponavljanjem pamte, kao jedan sažetak ili nešto „u kratkim crtama“ što se treba ponoviti i utvrditi, da se ne bi zaboravilo.

Rekapitulacija se odnosi na ponavljanje nečega što je naučeno, pročitano, vizuelizovano ili što je nekim drugim čulom postalo dostupno pamćenju, ali se preopširne informacije na neki način sažimaju i kao takve se u kraćim tezama i ponavljaju jer se i tako formira ono krucijalno, ali i eliminiše ono što je manje važno i bitno.

Inače se u TV formatima takođe može iskoristiti pojam rekapitulacije, pre svega u smislu toga da se na primer jedna epizoda nekog dokumentarnog ili igranog serijala, posveti da se rekapitulira odnosno da se u nju sažme sve ono što se do tada dešavalo, i najčešće se to radi kada se očekuje nastavak odnosno „nova sezona“ nekog serijala.

Pre svega rekapitulacija i u ovom smislu ima za cilj da gledaoce podseti u kratkim crtama na ono što je obeležilo na primer prvu sezonu neke serije, te da ostvari jedno „osvežavanje pamćenja“ ali i da na takav način stvori vezu sa nastavkom serijala kako bi se naravno u kratkim crtama ponovilo ono krucijalno iz prethodne sezone emitovanja, što može da ima značaja u samom nastavku.

Takođe je poznato da se rekapitulacija odnosi na neka važna takmičenja, možda kvizove koji ipak imaju neke svoje nastavke, pa je poznato da se na primer na festivalu „Pesma Evrovizija“, u finalnoj večeri ukratko rekapituliraju pobednici dve polufinalne večeri, koji treba da nastupe u samom finalu.

Moguće je i da je rekapitulacija u TV formatima značajnija za one forme emisija koje imaju duže trajanje ili minutažu, te da se na neki način pre svake sledeće epizode na početku rekapitulira ili da se pak jasno rečeno ponovi u kratkim tezama ono što je obeležilo prethodnu epizodu.

Kada je u pitanju bilo koji oblik učenja, kao selektovanog pamćenja određenih informacija ili pak sadržaja koji je potreban kao opšte obrazovanje ili neki uži i stručni deo određene sfere nauke i/ili umetnosti, obnavljanje ili rekapitulacija naučenog sadržaja se na neki način podrazumeva jer se upravo na takav način i ostvaruje dugoročno ili trajno pamćenje.

Naime, poznato je da kada neko na primer sprema jedan opširan ispit, da ima praksu ili više načina da ponovi naučeno, te može da pročita jednu određenu celinu, pa da je potom u kratkim crtama jednom ili više puta ponovi, ili da uči po pasusima, pa da svaki od njih detaljnije ponavlja.

Suština rekapitulacije jeste u tome da se zapravo na taj način ponavljanjem teza u najkraćim i u glavnim crtama, ostvaruje jedno bolje pamćenje, i ono što se više puta ponovi ostaje „zapisano u memoriji“ mnogo duže od onoga što se jednostavno samo pročita ili čuje, pa se samo reprodukuje i više se ne ponavlja, te takve informacije generalno ne mogu da se svedu ni pod koju kategoriju osim one „kratkoročne“.

Sponzorisano

loading...
Loading...