Definicija i poreklo pojma protagonista
Prema definiciji, protagonista je onaj koji je aktivni pobornik nečega, borac za nešto, aktivista, onaj koji se za nešto zalaže i koji se svesrdno za nešto trudi i ulaže svoje znanje i sposobnosti koje poseduje.
Poreklo reči je od grčkog izraza protos, što znači prvi, jedini, pravi, odnosno protagonistes, u značenju borac za prava, pobornik, pokretač, javni govornik, onaj koji se zalaže, aktivista, pokretačka snaga, onaj koji ima potrebu i volju da nešto promeni.
Sa druge strane, u antičkim Grčkim dramama, protagonista je bio nosilac glavnog lika, glavni glumac, nosilac uloge, te se i danas u dramskim delima smatra da je protagonista onaj koji tumači glavnu ulogu i koji je nosilac cele radnje nekog dela.
Takođe i u književnosti, drami, pozorištu i na filmu, protagonista je i dan danas osoba koja je suštinski nosilac radnje, onaj koji je subjekat o kome se delo piše ili oko koga se „vrti“ čitava radnja, te je opet po difoltu to neko ko je glavni, osnovni, najzapaženiji, ko je odlučna figura, onaj ko je suština i srž i bez koga se ne može „ispričati priča“.
Kada je u pitanju protagonista u društvu uopšte, te u kulturi, politici ili bilo kojoj drugoj vrsti aktivnosti, on se smatra pokretačem svega, i to je neko ko je najzaslužniji za neku aktivnost ili delo, te iza izum, novitet, otkriće, onaj ko ima jasnu viziju i stav, i ko je glavni u nekoj delatnosti kojom se bavi.
Da li je protagonista termin koji se uvek koristi u pozitivnom kontekstu?
Po pravilu, u žargonu je protagonista neko ko je nužno „pozitivan lik“, ko se zalaže i ko je onaj pokretač svega, ko se svesrdno trudi za neke ciljeve od opšteg značaja, ko ne smatra sebe nužno neophodnim i nezamenljivim, ali se takva činjenica nameće „per se“.
U negativnom posmatranju, protagonista ipak može biti neka osoba koja smatra da se bez nje i njenog zalaganja nešto ne može ni realizovati ni ostvariti, te često postaje nadobudan i sujetan, ima potrebu da manetne sebe i da istakne svoj značaj i veličinu, i iako nije nužno glavni lik ili pokretač nečega, on smatra da bez njega u nekom događaju ili delu, ne postoji svrha i da je sve osuđeno na propast i nipodaštava svačije tuđe zalaganje i trud.
Nekada se na primer u književnim ili dramskim delima, neko ko je negativac i ko ima sasvim suprotan efekat te se poistovećuje sa nekim ko je antagonistička ličnost, u očima čitalaca ili gledalaca smatra nužno protagonističkom figurom, te iako nema pozitivne osobine i kvalitete, bez njega radnja ne bi bila svrsishodna i adekvatna, te protagonista ne mora po difoltu i nužno biti ili pozitivna ili karakterno dobra i vrla ličnost.
Dakle, suprotan pojmu protagoniste, jeste antagonista, koji je negativac, karakterno loša osoba, puna mana ili zla, ali koja se nameće kao glavna te iako je čitaocu ili gledaocu jasno da je on pak negativac i da je kao takav „osuđen na propast“, on je jedan od važnih nosilaca radnje i time je i protagonista, jet bez njega čitav splet ne bi imao smisla.
U nauci, kulturi, politici, protagonista je neka osoba koja je pokrenula neki novi pravac, donela neke nove izume i kvalitete, te uspela da uspostavi novi sistem vrednosti koji do tada nije postojao.
Na primer, Pablo Pikaso je osnivač i pokretač kubizma, kao pokreta u slikarstvu, te se on smatra nosiocem i pokretačem takvog smera u umetnosti, iako je kubizam kao eksperimentalni pravac postojao i pre njega, on ga je jasnije definisao i pokrenuo u svojim delima kao svojevrsni vid slikarskog motivietta.
U politici su poznati pokretači liberalizma, komunizma, socijalizma, kao pravaca koji su svakako postojali za sebe, ali koje je neko podigao na viši nivo, te svojim zalaganjima postao onaj ko je glavni aktivista, i onaj ko se svesrdnije zalagao od drugih, te je ostao upamćen i okarakterisan kao glavni protagonista navedenog pokreta.
Dakle, protagonista se smatra prvim i posebnim, onim ko je ustanovitelj i pokretač nečega, te mu je dodata vrednost i epitet nekog važnog i neizostavnog, i data mu je svrha kao nekoga ko je nužno i neizostavno vođa, borac, utemeljitelj.
U pozorištu i književnosti, iako se svaki lik smatra protagonistom, u smislu toga da se oko svakoga „vrti neka radnja“, ipak je nosilac dela glavni i jedini koji tu titulu zavređuje, dok su ostali „sporedne ličnosti“, na čije stanje, radnje, dela, i „sudbine“, ipak samo protagonista može da utiče, i oni se menjaju po njegovim potrebama, te su dobri ili su negativci, zavisno od odnosa kakav imaju sa glavnim likom pomenutog dela.
Sinonimi za pojam protagonista
Kako bi se još preciznije definisao navedeni pojam, te se izbegle zabune oko toga da li je u pitanju nužno dobra ili pak i potencijalno karakterno loša osoba, sinonimi za reč protagonista su – glavna figura; akter; karakter (u smislu osobe koja ima stav i mišljenje, koja se angažuje i koja sve pokreće); onaj koji je prvi; onaj koji je vođa; glavni lik; osoba od velike važnosti; „nosilac radnje“, onaj koji utiče na druge; onaj koji pokreće promene; onaj koji je hrabar i inovator; lik (u smislu glavni glumac, nosilac radnje nekog dela); aktivista; bitna figura; onaj na kome se bazira radnja i delo u celini.
