Definicija i poreklo pojma pretenciozno
Poreklo termina pretenciozno je od francuske reči prétentieux, koja znači uobraženost, odnosno označava da neko ili nešto jeste uobražen; gord; „pun sebe“; „bitan“.
Poznato je i da se uobičajeno termin pretenciozno upotrebljava kada neka osoba želi da „ostavi utisak“ pa se tada ponaša i radi ono čemu nije sasvim „dorasla“ po svojim sposobnostima, znanju, obrazovanju i slično.
Isti termin označava i da su neki zahtevi i/ili očekivanja nerealni i preveliki, te da nema nekih uslova koji su nužni za realizaciju željenih planova i ideja, ali se od njih po svaku cenu nikako i ne odstupa.
Pretencioznost označava i da je neka osoba umišljena; gorda; da je uobražena i da je sklona da se i „razmeće“ nečim što ne poseduje uistinu u svome karakteru, sve sa ciljem da „ostavi utisak“ na okolinu, ili jer sama u to „što u stvari i nije“, počinje da nesvesno veruje.
Za osobu koja je okarakterisana kao pretenciozna, koriste se obično u žargonu i neki od sinonima kao što su – „naduvenko“; „uobraženko“; „razmetljivac“; „narcis“.
Najpoznatiji sinonimi za pojam pretenciozno
Generalno za pojam pretenciozno/pretencioznost postoji čitav niz sinonima, a najpoznatiji su – snobizam; nadmenost; uobraženost; arogancija; oholost; gordost; „drskost“; „naduvenost“; kao i samoljublje; narcisoidnost; hvalisavost, „drčnost“; „dominantnost“; želja za uspehom i moći; te samoproklamovanje; neodmerenost; neumerenost; preterivanje u svemu; „pokondirenost“; te i taština; bahatost; izveštačenost; „bezobzirnost“.
Upotreba termina pretenciozno u svakodnevnim situacijama i primeri pretencioznosti
Kada se neka situacija i/ili osoba okarakteriše kao pretenciozna, obično je u pitanju stanje kada neko „umisli“ da je sposoban da odradi neke planove kojima nije ni u kom smislu dorastao, te se ponaša kao da je „najpametniji i bogom-dan“, i ne uviđa da je u neku ruku i smešan u svojim tim postupcima svojoj okolini.
Pretpostavlja se da je preduslov za pretenciozno ponašanje postojanje nekih nerealnih očekivanja ili pak ambicija, u bilo kom životnom aspektu, ali za čiju realizaciju nema nikakvih preduslova a po pitanju znanja, obrazovanja, stručnosti i sposobnosti u najširem smislu reči.
Nekada osobe koje su nam bliske ili koje su nam na neki način iskreni prijatelji ili samo nekako i „spoljni posmatrači“, ukazuju na to da nemamo nikakve realne šanse da ostvarimo što smo najzad i naumili, ali mi ipak tvrdoglavo nastojimo da istrajemo i da uspemo u nečemu, pa se onda termin pretencioznost pretvara u jedan drugi vid ponašanja – aroganciju, bahaćenje; samoljublje; kao i u snobizam; egocentrizam; samoproklamovanje.
Nekada se za osobe koje su pretenciozne kaže da „idu glavom kroz zid“ ili da se ponašaju tako da ne shvataju da su „zagrizli zaista preveliki zalogaj“, te pak koji im nije u skladu sa mogućnostima koje su realne, i koje uopšte ne priznaju sebi i drugima, pa se ljute i ponašaju se aferktivno na baš i svaku dobronamernu kritiku.
Problem nastaje kada osobe ne shvataju svoje ponašanje, te postaju sve „bezobzirnije i drskije“ i onda je poraz i neuspeh jedna neminovnost, pa će na kraju da ispaštaju i da se kaju, ali neće moći da shvate i da prihvate činjenicu da su neuspele, jer im to nije u stanju uma, koji kao da je nekako i „programiran“ da teži onome što je nedostižno i neostvarivo samo po sebi.
Za nekoga se kaže da je pretenciozna osoba, kada sebi daje „prevelika prava“ i kada „uobražava“ da je za nešto sposoban, pa se iz takvog ponašanja stvara i prepotentnost, koja daje utisak i jedno shvatanje da je osoba bolja od svih drugih oko sebe (iako ova dva pojma nisu sinonimi u pravom smislu reči).
Pretenciozna osoba za sebe ime „previše lepo mišljenje“, i ona to shvata i prihvata kao činjenicu i u njenom je karakteru i u stanju psihe da se tako ponaša, te ona to ne radi namerno i/ili da nekoga provocira i omalovažava, već i sama veruje da je istinski „posebna i savršena“, a drugi je dožive i kao nadmenu, uobraženu i egoističnu.
Osoba koja je pretenciozna ima preterano visoke zahteve i ambicije, za koje smatra i ubeđena je da je sposobna da ih ostvari, i da svakome „dokaže“ da je najbolja u nečemu, iako to nije istina.
Kada je u pitanju takozvano „pretenciozno ponašanje“ ili „pretenciozan nastup“, on se odnosi kao termin na potrebu da se neko pred drugima pravi da je bitan i da je važan i bolji, te se ponaša vrlo i nadmeno i gordo, i ima često sklonost da svačiji rad, trud, zalaganja i ličnost uopšte omalovaži.
Pretencioznost se može objasniti na neki način i putem pojma „pretendovati na nešto“ odnosno imati želju ili nameru da se nešto ostvari „po svaku cenu“, i da se tako pokaže „lična veličina“.
Pretenciozna osoba je ona koja smatra sama za sebe da je nešto posebno, iako je generalno baš i sasvim „nebitna“ i nema neke kvalitete i vrline kojima se „diči“, već se „kiti lažnim sjajem“, a u koji sama veruje.
U žaronu je čest sinonim za pojam pretenciozno – „nafurano“; „razmetljivo“; „preterano“; „ono što je istripovano“.
Pretencioznost jeste preterano „pravo na nešto“, te kada neko smatra da samo on može da nešto reši, da se u nešto razume najbolje, da svakome ima prava da „soli pamet“, a u suštini nema „pojma o čemu priča ili šta radi“.
Pretenciozno pitanje – da li je neko dovoljno sposoban da na njega daje validan odgovor
Kada se spomene pojam „pretenciozno pitanje“, obično se misli na ono na šta niko nije uspeo da da tačan i validan odgovor, pa se svi „lome“ oko toga ko će da bude baš taj koji može da najbolje i najtačnije odgovori na isto.
Na primer, u pretenciozna pitanja spada ono – „šta je to ljubav?“, a na koje odgovaraju pesnici, filozofi, umetnici, hemičari, medicinski stručnjaci, psiholozi, laici, i kada se neka osoba nađe baš dovoljno „pametna“ da sama razreši „misteriju“, ona se naziva pretencioznom.
Da li je pretenciozno biti vegan? – pitanje je koje je iznedrilo razne diskusije oko toga ko može i sme da odluči da li je ispravno jesti samo neživotinjske proizvode, i ko je u suštini dao sebi za to pravo da odlučuje i da „promoviše“ takav jedan princip.
Kada je u pitanju pretenciozna analiza nekog književnog dela; filma; muzičke kompozicije, nisu ni sami stručnjaci i kritičari dovoljno sposobni i „učeni“ da sve razumeju i da idu „tako daleko“ i da autora kritikuju, ali će neki pretenciozni laik, svakome znati da objasni „zato nešto nije doibro i kako je trebalo da se uradi bolje“, iako nema nikakve veze sa sferom o kojoj se radi.
Pretenciozna je osoba koja sama za sebe kaže da je „zvezda“ u nekom poslu, te da je genije ili da je najbolja, pa se može tako smatrati da je velii umetnik Salvador Dali bio pretenciozan, ali to pak i nije istina.
Naime, ako se uzme u obzir Dalijev primer, a poznato je da je on sam za sebe često smatrao i vrlo otvoreno isticao da je „genije“, ipak se mora uzeti u obzir da je on iza sebe ostavio brojna dela u slikarstvu, vajarstvu, te da je radio u raznim sferama za koje jeste imao neko predznanje i validno i dobro pređašnje iskustvo.
U takozvanom „urbanom rečniku“, pojam pretenciozno se najčešće upotrebljava kao kritički, te se odnosi na „ismevanje“ osoba koje za sebe smatraju bez ikakvih realnih osnova da su pametnije i u svakom smislu bolje i važnije, te i veće i bitnije od ostalih oko sebe, a pre svega u onim nekim sferama u kojima nisu ni najmanje merodavni da sude i da se njima bave.
Onaj ko je pretenciozan, jedino „brine“ o svom „nastupu i ostavljanju utiska“, te pretenduje pak i na to da bude najvažniji, cenjen i poštovan, na osnovu „ničega“, te je opisan kao neko ko „visoko leti“ i ko je smešan i pretvoran.
Na kraju krajeva, i sama reč ili pojam pretenciozno, koja se upotrebljava da bi se neko sasvim i impresionirao i da bi se pokazalo da se poznaju neke „važne i stručne reči“, može da izgleda baš pretenciozno, upravo onako kako i „zvuči“.
