Definicija i poreklo pojma pragmatičan
Po definiciji je pojam pragmatičan, pre svega usmeren na onoga ko je stvaran, koristan za neka opšta dobra, svrsishodan, vredan, delotvoran ili učinkovit, a sama reč je poreklom iz grčkoga jezika od pojma pragmatikos, koja se prevodi kao delotvoran, praktičan, svrsishodan, te i važan, bitan, ostvaren, delatan, onaj koga se nešto tiče, onaj koji se za nešto zalaže.
Sama reč pragma, u grčkom jeziku odnosi se na rad, činjenje, poslovanje, delatnost, delanje, neki čin rada, i pragmatikos je u suštini jedna složenica, u značenju onaj koji radi, onaj koji se zalaže, onaj koji dela, a upravo iz tog razloga se ovaj pojam kao i nekad, tako pak i danas najviše koristi u poslovnoj terminologiji.
Dakle, kada se za nekoga kaže da je pragmatičan, takva je osoba opšte korisna, ima svrhu i „zna znanje“, pokazuje veliko zalaganje i trud, vredna je i radna, te se može u više filozofskom smislu potencirati kao neko koima smisla za nešto ili pak sam daje smisao i suštinu nekoj stvari ili dalje i nekom radu i delima.
Pragmatični ljudi imaju jednu vrlinu da u svemu pronalaze najsvrsishodnija i najrealnija rešenja za neke probleme, te se postiže direktna ili korist ili pak neko poboljšanje u smislu postizanja krajnjeg rezultata kroz skup rada i mera ili pravila i principa za koje se neko zalaže.
Kada se na primer kaže da je u novinarstvu neko pragmatičan, to znači da novinar piše i izveštava upravo na takav način da se njegove reči i mogu razumeti, te i da se iz njegovog teksta može da shvati suština i da se pak i izvuče neki zaključak, koji je svrsishodan i pozitivan.
U filozofiji se takođe krajem XIX veka, razvio poseban pravac kojije nazvan pragmatizam, i koji je praktično služio da napomene i da istakne upravo razlike između teorije i prakse, koje su jako važne sa aspekta primene teorije u praktičnom radu.
Naime, osobe koje su pripadnici ili pristalice pragmatizma, smatraju da je suština nekog iskustva, ranije preduzeta praktična radnje, koja je imala svoj osnovni cilj da postane jedna polazna tačka na kojoj se bazira suštinsko razmišljanje o daljem delovanju.
Pragmatičan je dakle neko ko je poučan, ko ume da da neko poučno objašnjenje i logičnan sled događaja nečemu, ko je i prihvaćen i koristan u svakom smislu, osoba koja doprinosi nekom pozitivnom i vrlo smislenom pojašnjenju stvari, i koja nužno rezultira poukom kao takvom (na primer kada se pragmatično piše istorija, onda se koriste činjenice i događaji, čija objašnjenja daju pouku i neki rezultat i shvatanje onima kojije izučavaju, a ne samo „sirove činjenice“ i pamćenje nekih sitnica i detalja, koje i nisu toliko uopšteno važne).
Bitno je da se u nekom pragmatičnom delovanju, suštinski izvuku pouke i zaključci, te da se dakle onaj ko je pragmatičan, može smatrati i ostvarenim, ako je uspeo da postane prihvaćen i vredan pažnje, i ako je shvatio da samo suštinski i racionalnim objašnjenjima, može da se postigne pravo razumevanje stvari i da se formira konkretan zaključak i da se prihvati suština.
Dakle, pragmatičar je osoba koja je u stalnoj potrazi za nekim praktičnim rešenjima, a u cilju neke ili neposredne koristi, ili pak poboljšanja i razumevanja stvari i suštine.
Suština pojmova pragmatičan, pragmatičnost i pragmatizam u opštoj upotrebi
Kako je ranije napomenuto, pragmatizam je jedan filozofski pravac iz XIX veka, koji je potekao iz Grčke, i koji ima kao svoju znalačku suštinu, analizu i tumačenje odnosa između teorije i pak između prakse.
Na dalje je osoba koja je pristalica ili koja je pobornik i zastupalac pragmatizma kao pravca i/ili pak učenja, nazvana pragmatik, pragmatičar ili pragmatista, ali su pragmatičari kao osobe pre svega označeni kao pobornici prakse i iskustva, pre nego sirove teorije i samog učenja.
Kada je u pitanju termin pragmatičnost, koja je kao pojam takođe izvedena iz istog grčkog termina, ona označava nešto što je delotvorno ili poslovno, te se odnosi na neke društvene ili poolitičke aspekte života, odnosno na poslovnost uopšteno, kao materijalnu, ekonomsku ili neku radnu celinu.
Za predstavnike pragmatizma, kao filozofskog pravca se smatraju u Americi Čarls sanders, Džon Djui i Vilijam Džejms, i pretpostavka je da je pragmatizam i nastao zapravo u Americi, u XIX i početkom XX veka.
Osnovna klauzula pragmatizma je u suštini industrijalističkog društva, te je i bazirana na bitnom postulatu da je „bolji gram iskustva nego tovar teorija“, i sami predstavnici pragmatizma, dakle pragmatičari, veruju u praktično i iskustveno, dok pak teorisko i saznajno smatraju samo jednom i polaznom tačkom za dalje ostvarenje ciljeva i rezultata u radu.
Pragmatizam zastupa uverenja da je stvarno, istinito i realno, samo ono saznajno koje ima u sebi korisne i neke praktične vrednosti, te i da se sama istina može meriti zalaganjem i ostvarivanjem postizanja praktičnog na osnovu teorijskog ili na osnovu iskustvenog.
Naime, svaka je ideja ispravna samo do onog nivoa dok je korisna i dok se od nje može dobiti neki rezultat, te kada se sama teorija ili ideja preklopi sa poimanjem realnosti, tada ona i ima svoju svrhu i suštinu u praksi, i tada se može prihvatiti i ceniti kao polazna tačka jednog teorijskog aspekta stvari.
Pragmatičan je onaj koji je opšte stvaran i koristan, ko se suštinski zalaže za ostvarenje i nekakav napredak, te i koji je sposoban da da nekakva poučna objašnjenja i da navede racionalne primere i praktična dela kada obrazlaže neku teoriju, a kako bi je učinio razumljivijom.
Upravo je zbog navedenih definicija, postao i u našem jeziku vrlo popularan ovakav pojam, pa se pominju i takozvano „pragmatično novinarstvo“; „pragmatična istorija“; „pragmatična sankcija“; „pragmatična nauka“; „pragmatična medicina“, i tako dalje, ali je suština ista i odnosi se na neku sposobnost da se svaka teorijska činjenica može praktično razjasniti, a uz neke primere i bazično izvlačenje pozitivnih zaključaka ili pouka koje su nužne i svrsishodne kao takve.
