Definicija i poreklo pojma pežorativno
Prema definiciji je pojam pežorativno u upotrebi za reči koje imaju pogrdno značenje, i koje se generalno i drugačije nazivaju pejorativi, te se grade pomoću specijalnih nastavaka, a po pravilu se odnose na augmentative ili uvećanice, mada nekada čak i deminutivi odnosno umanjenice mogu da imaju pogrdan efekat.
Pojam pežorativno je poreklom iz latinskog jezika i nastao je od reči peior u značenju gore, lošije, grozno, pogrdno, mada se smatra da je daleko pravilnije izgovarati pomenuti pojam kao pejorativno, te je tada reč pejorativ poreklom od francuske reči péjoratif, u značenju pogrdno, grdno značenje, ružno značenje.
Svakako su kako je i pomenuto ove forme reči i građene određenim nastavcima kao prefikcima ili sufiksima, ali su pre svega u pitanju prenaglašena augmentativna značenja reči (glavurda; selendra; konjijna; ženetina; ženturača; kožurda), mada nekada i deminutivne forme mogu imati pogrdno značenje kao na primer čovečuljak; seljačić; magarčić.
Generalno se smatra da su u pitanju reči koje doprinose da se rečenicama ili sintaksama da jedan negativan i loš kontekst, i neki lingvisti smatraju da su zapravo prema vrsti reči u pitanju zamenice, mada se iz primera vidi da to nije nužno.
Kako lingvisti najčešće i smatraju pežorativi su pre svega povezani sa rečima koje su uvećanice i koje ne moraju kao takve da imaju negativan kontekst ali kada se on formira u određenom značenju u rečenici dobija pogrdan ton.
Međutim, svakako od bilo kog pravila postoji i izuzetak pa se i umanjenice ili deminutivi mogu izraziti u negativnom kontekstu, te imati uvredljivi ton.
Nije svakako tačno da je svaki augmentativ u isto vreme pežorativ, te kuća, kućetina i kućerina nemaju nužno pežorativan ton, dok se na primer kućerda smatra pojom koji pre ima negativan kontekst nego da se odnosi na pojam veličine.
Nekada se dešava da se pojam pežorativa meša ili izjednačava iz neznanja sa rečima koje se zovu eufemizmima, te koje predstavljaju zapravo jednu vrstu književne stilske figure koja se upotrebi da se neka namerno sastavljena ružna reč odnosno pežorativ, zameni sa manje ružnim pojmom ili da se na neki način „umanji loše i podrugljivo značenje reči“.
Generalno jeste tačno da se pežorativi koriste da se rečenicama ili sintaksama da jedan loš i negativan efekat, koji umanjuje značaj, potcenjuje, ima formu uvrede ili omalovažavanja nekoga ili nečega.
Nekada se kao primer eufemizama koriste pojmovi za nekoga ko ne da novac, te se kao jedan pak meliorativ koji nema pogrdnu formu pominje termin štedljiv, dok je pežorativna forma iste reči škrt ili stipsa, koja se upotrebljava da prenaglasi osobinu nekoga ko jeste štedljiv ali koga se ima i jedna namera uvrediti i naglasiti osobinu koja je loša, te se takav pojam razlikuje i jeste pežorativ u pravom smislu reči.
U našem jeziku se često reči koje se nazivaju pežorativi koristi i dosta jednostavan i jasan termin pogrdne reči ili pogrde, koje ne znače nužno neki vid vulgarnosti ali imaju loš kontekst jer se pak i odnose na nekoga ili nešto što se označava u veoma negativnom značenju.
Poznato je da je antonim ili reč suprotnog značenja pojmu pežorativan reč meliorativan, koji je pak i nastao kao komparativna forma prideva bonus u značenju dobar, dodatni, pozitivan.
Sama reč bonus ima komparativ melior i superlativ optimus ako se gleda etimološko poreklo reči, te je to samo po sebi oznaka za reč koja ima jedno pozitivno značenje, za razliku od peiora koji ima negativan ili pogrdan kontekst.
Dakle, pežorativne reči se upotrebljavaju kada se nečemu daje jedan negativan ili pogrdan ton ili značenje, kada se želi izazvati efekat potcenjivanja, uvrede, omalovažavanja, nečega što je samo po sebi veoma ružno i bez ukusa i stila.
Kada se upotrebljava umesto jedne negativne situacije ona koja je ublažava, to je kako je već i navedeno pojam koji je zapravo jedna stilska književna figura i ona se naziva eufemizam, te se na primer za nekoga ko je nastradao (umro, poginuo), kaže eufemistički da je „otišao“.
Opet je veoma značajno razumeti da je u latinskom jeziku pojam peior zapravo komparativna forma od prideva mal, malus koji znači loš, zao, negativan, i pojam peior se zapravo i prevodi kao lošiji, gori, a pojam pessimus se kao superlativna forma prevodi kao najgori, najlošiji.
Generalno je jasno da pežorativno značenje mogu da imaju neke reči koje su u osnovnoj upotrebi sasvim neutralne i same po sebi ne treba da budu lošeg značenja, ali se u određenom kontekstu pretvaraju u rečenicama ili sintaksama u pežorative kada se odnose na primer na neku osobu koja se naziva magarac; konj; ovca; kokoška; krava, mada jasno ovo jesu imenice koje nemaju osnovu koja je pogrdna i negativna.
Nekada čak i reči koje su u osnovnoj formi pozitivnog značenja, kakve su recimo pametnica; genije; mudrica; ljudina imaju u negativnom kontekstu pežorativnu formu, mada svakako ipak i najčešće pežorativi jesu uvećanice (babetina; devojčura; ženetina), a nekada i neke umanjenice kakve su na primer novinarčić; doktorčić; direktorčić (koji se ne odnose na nazive od milja već imaju jedan efekat potcenjivanja osobe koja obavlja pomenute funkcije, u smislu da ona ne zna ili da loše radi svoj posao).
