Definicija i poreklo pojma perfidan
Prema etimološkim definicijama reči i pojmova, reč perfidan je potekla iz latinskog jezika od reči „perfidus“, u značenju podmukao; lukav; neiskren; podao; lažljiv; zlonameran; zloban; prepreden ili licemeran čovek, te se može i jednostavno definisati kao onaj koji ima „zadnje namere“, rđav.
U nekim aspektima se perfidno ponašanje smatra lažno ljubaznim, te se iza „osmeha i lepih reči“ kriju prava osećanja i mišljenja, pa je otuda najčešći sinonim za ovaj pojam podlost, jer neko ima pritajene i zlobne namere, ciljeve, planove ili neprijateljska i neiskrena osećanja, ali se odlično on pak pretvara da je dobar, mio, drag i srdačan.
Inače je jasno da je reč perfidan jedan vid složenice, od prefiksa „per“ u značenju kroz, kao i od reči „fides“, koja označava poverenje, i prevodi se kao korišćenje tuđeg poverenje odnosno kao korist koja se ostvaruje kroz zloupotrebu tuđeg poverenja.
Perfidnost se smatra jednom od ljudskih osobina, te se ona ne može smatrati sinonimom za pojam zavaravanje, jer je mnogo težeg stepena, i onaj ko je jasno i perfidan pak kroz pridobijanje tuđeg poverenja stiče neku korist, dobit, ostvaruje svoj cilj i svrhu i tako koristi druge, što svakako nije puko zavaravanje (koje se nekada može čak i posmatrati u pozitivnom kontekstu, dok je svakako perfidnost uvek jasno loša karakterna osobina).
Takođe mora biti razjašnjeno da iako se dosta često stavlja znak ekvivalencije između perfidnosti i malicioznosti, ipak one nisu sasvim tačno istog značenja, jer iako i maliciozne i perfidne osobe i koriste tuđe poverenje da steknu neku dobit, onaj ko je maliciozan je svakako u isti mah i zloban, i ne misli samo i primarno na svoju korist, već ima jak poriv i težnju da osobu i povredi i da joj i učini na pakost i nažao, dok perfidne osobe generalno uopšte ne misle na tuđa osećanja kada teže da ostvare svoje pogodnosti, te oni nisu zlobni u tolikoj meri da bi se nazvali malicioznim.
Kada se za neku osobu kaže da je perfidna, ona je svesna svojih postupaka i dela koje usmerava prema nekome i ima jasan cilj ostvarivanja svojih zamisli, te se obično pretvara da je prijatelj i da je iskrena i predusretljiva, a suštinski je samo lukava, prefigana, podla i bezobzirna u težnji da za sebe ostvari koristi.
Upotreba termina perfidan u raznim društvenim sferama – objašnjenje i primeri
Generalno gledano se termin perfidan, perfidnost, kao jedna karakterna osobina čoveka, kao pravog predstavnika društva kao sistema, i može upotrebiti u svim sferama društvenog života i sistema, te se tako u politici smatra da je perfidan svako onaj ko je na „političkoj sceni“, jer pak koristi birače, koristi poverenje ljudi uz obično lažna obećanja, kako bi stigao „do fotelje“, kada sve što je izrekao i svo poverenje svojih građana zaboravlja, te lukavo od starta radi za svoje vrlo jasne ciljeve.
Sa druge strane i opozicija u politici, iako ima za cilj da „svrgne vladajuću partiju“, uz obećanja da će baš oni da urade baš drugačije, imaju isti perfidan pristup, ali u pravom smislu zamaskiran lažnim poštenjem, snishodljivošću, dodvoravanjem građanima, te je ovakav primer političke perfidnosti uistinu i pravi za navedeni pojam.
U vojnoj sferi je perfidnost definisana kao protivzakonito i raznim aktima nedopušteno vojno ponašanje, koje krši sve međunarodne protokole i koje mora biti sudski sankcionisano, kakav je slučaj sa zloupotrebama bele zastave; sa ruganjem i ismevanjem vojnih obeležja druge zemlje; sa zloupotrebama institucije „Crveni krst“, sa zloupotrebama invalidske vojne penzije i tako dalje.
Perfidna je ona osoba koja u oružanim sukobima ubije, rani ili zarobi neprijatelja, što je suprotno Međunarodnoj mirovnoj konvenciji, te joj se tada sudi pred sudom časti.
Perfidno ponašanje je nedopustivo sa aspekta etike, jer je sasvim jedno manipulatorsko i veoma je bezobzirno iskorišćavanje drugih ljudi (ili pak namerna upotreba lažnih podataka; te i lažnih činjenica, izvrtanje istinitih teza), kako bi se ostvarila zamišljena korist, ne obraćajući pažnju na posledice po ljude oko sebe.
Onaj ko je perfidan nije nužno zloban ili maliciozan, ali ima potrebu da nekoga kontroliše i da mu nametne svoju volju, pod maskom sticanja poverenja i prijateljstva pa se preneseno perfidna osoba može smatrati i nekim ko je lažni prijatelj i ko će da se pokaže kao izdajica u najtežem trenutku.
Onaj ko ima neke zadnje namere, ko je prikriveni neprijatelj, ko je veoma podmukao i lukav se smatra osobom koja je perfidna, i koja stiče ili uči pomenutu osobinu, nekada kao vid preživljavanja u surovom svetu, nekada kao vid samodokazivanja ili pak vrste psihogenog poremećaja.
Etika, kao deo filozofije o pitanju moralnosti, smatra da je perfidno ponašanje nemoralno i veoma i neetičko, ali je pitanje da li su podlost i perfidnost sinonimi i koliko razlike ima u kompleksnoj ličnosti koja je perfidna i koja postupa kršeći sva moralna načela koja su oličenje one prave i iskrene ljudske vrednosti.
Smatra se po nekim stavovima stručnjaka psihologije, da je podlost urođena karakterna osobina na koju se nadograđuju još neke crte ličnosti i osoba postaje perfidna, nešto kao „viši stadijum podlosti“, te da je učenje perfidnosti i sticanje jedne vrste veština i grubo rečeno da je perfidna osoba „umetnik u podlosti“.
Kada se pomene manipulacija, opet kao jedan sastavni deo perfidnog ponašanja, to je u suštini jedan prototip ponašanja ili međuljudskih odnosa koji ima za svrhu da zaustavi, iskrene, skriva ili iskoristi informacije koje dobija od drugih, te je i upotreba lažnih činjenica, izmišljotina, kako bi se uspela da ostvari kontrola nad nekom osobom ili situacijom.
Smatra se da je perfidnost kao prototip manipulacije sve-prisutno ponašanje, i da je praktično ona svojstvena i malim bebama (koje plaču da dobiju pažnju, hranu, da se uzmu u naručje), do onog nivoa kada neko dođe u stadijum da ne shvata da je to ponašanje njemu naučeno, stečeno, u biti, u srži, u svakoj pori i ćeliji, i da se tako ponaša sasvim nesvesno, da ga je prihvatio kao ličnu crtu, a teško ga prepoznaje i osoba kojom se manipuliše, te se tako stvara jedan vid patološkog odnosa, gde se onaj ko je izmanipulisan tako ne oseća, a onaj ko je perfidno iskoristio neku osobu i/ili situaciju to smatra posve logičnim, uobičajenim i normalnim.
