N-Z

Paranoja – značenje, pojam, uzrok

Paranoja je mentalno stanje koje karakteriše iluzija o proganjanju, neopravdana ljubomora ili preterana samobitnost. Sve ove karakteristike obično su povezane.

Paranoja može biti vid ili posledica hroničnog poremećaja ličnosti, zloupotrebe droge ili ozbiljnog stanja kao što je šizofrenija u kojoj osoba gubi dodir sa stvarnošću.

Neki od sličnih pojmova su kompleks proganjanja, deluzija, opsesija, megalomanija, monomanija, psihoza, neopravdana sumnjičavost i nepoverenje prema drugim ljudima.

Paranoja je reč grčkog porekla – para što znači lažni, iregularni i noos što znači um, razum.

Paranoja i deluzioni poremećaji

Šta je paranoja? Paranoja uključuje intenzivne anksiozne osećaje ili osećaje preplašenosti, kao i misli koje se često odnose na progon, pretnju ili konspiraciju.

Paranoja se javlja kod mnogih mentalnih poremećaja, ali je najčešće prisutna kod psihotičnih poremećaja.

Paranoja može postati zabluda (deluzija) kada iracionalne misli i verovanja postanu toliko fiksirana da ništa (uključujući i suprotne dokaze) ne može uveriti osobu da ono što misli ili oseća nije istina.

Kada osoba ima paranoju ili deluzije, ali nema drugih simptoma (poput čuvenja ili viđenja stvari koje ne postoje), ona može imati ono što se naziva deluzioni poremećaj.

Pošto su samo misli pod uticajem, osoba sa deluzionim poremećajem može normalno raditi i funkcionisati na svakodnevnom nivou, međutim, njen život može biti ograničen i izolovan.

Šta su znaci paranoje? Simptomi paranoje i deluzionih poremećaja uključuju intenzivno i iracionalno nepoverenje ili sumnju, što može dovesti do osećaja straha, ljutnje i izdaje.

Neka prepoznatljiva verovanja i ponašanja pojedinaca sa simpotmima paranoje uključuju nepoverenje, hiperpredostrožnost, poteškoće sa opraštanjem, odbrambeni stav kao odgovor na umišljeni kriticizam i tuđe kritike, preokupaciju skrivenim motivima, strah od napuštanja, iskorišćavanja ili prevare, nemogućnost opuštanja ili stalno raspravljanje.

Šta uzrokuje paranoju? Uzrok paranoje je slom različitih mentalnih i emocionalnih funkcija uključujući rasuđivanje i dodeljena značenja. Razlozi za ovakve slomove su različiti i neodređeni. Neki simptomi paranoje imaju veze sa potisnutim, negiranim ili projektovanim osećanjima.

Često, paranoidne misli i osećanja imaju veze sa događajima i odnosima i vezama u životu osobe, čime se povećava izolovanost i poteškoće u dobijanju adekvatne pomoći.

Šta je zabluda (deluzija)? Zabluda je čudno uverenje na kome osoba čvrsto insistira da je istinito uprkos dokazima da nije.

Kulturalna uverenja koja se mogu činiti čudnim, ali su široko prihvaćena, ne uklapaju se u kriterijum zabluda. Dva najzastupljenija tipa zabluda su zablude o veličini ili zablude o proganjanju.

Šta je deluzioni poremećaj? Deluzioni poremećaj se odlikuje iracionalnim ili intenzivnim uverenjima ili sumnjama koje osoba smatra verodostojnim i istinitim. Ova uverenja mogu izgledati čudna i nemoguća (bizarna) ili se uklapaju u oblast onoga što je moguće.

Simptomi moraju trajati najmanje 1 mesec ili duže da bi se nekome dijagnostikovao poremećaj sumanutosti, odnosno deluzije.

Kako se leče paranoja i zablude? Lečenje paranoje se obično vrši uz pomoć lekova i kognitivnom bihevioralnom terapijom. Najvažniji element u lečenju paranoje i poremećaja deluzije je izgradnja odnosa poverenja i saradnje kako bi se smanjio uticaj iracionalnih strahovitih misli i poboljšanje socijalnih veština.

Može biti teško tretirati osobu sa paranojom jer simptomi dovode do povećane razdražljivosti, emocionalne odbrambenosti i mogućeg neprijateljstva. Često, napredak u lečenju ovakvih bolesti jeste spor. Bez obzira na to koliko je spor proces, oporavak i ponovno povezivanje su mogući.

Razumeti paranoju

Paranoja je razmišljanje i osećaj kao da ste pod pretnjom čak i kada nema (ili ima vrlo malo) dokaza da jeste.

Paranoične misli mogu takođe biti opisane i kao zablude. Postoji mnogo vrsta pretnji kojih se možda plašite i zbog kojih ste zabrinuti. Paranoične misli mogu takođe biti povezane i sa preteranom sumnjičavošću. Na primer, neko vas je jednom loše iskomentarisao i vi verujete da ta osoba vodi kampanju mržnje protiv vas.

U paranoji, vaši strahovi se pojačavaju i svi ljudi sa kojima se susrećete bivaju uvučeni u tu mrežu. Postajete centar pretećeg univerzuma.

U vezi sa kakvim stvarima možete biti paranoični? Svako će imati drugačije iskustvo paranoje, a ovde ćemo navesti neke uobičajene vrste paranoičnih misli.

Možete misliti da:

  • vam neko radi iza leđa, da vas ogovara ili da vas posmatra (osoba ili neka organizacija);
  • drugi ljudi pokušavaju da učine da izgledate loše ili da vas isključe iz neke zajednice;
  • postoji rizik od fizičkog nasilja ili ubistva;
  • ljudi koriste dvosmislene poruke kako bi vam tajno pretili ili kako bi učinili da se osećate loše;
  • drugi ljudi namerno pokušavaju da vas uznemire ili iritiraju;
  • ljudi pokušavaju da vam uzmu novac ili posed;
  • vaši postupci ili razmišljanja bivaju ometani od strane drugih ljudi;
  • pod kontrolom ste ili vas vlasti targetiraju.

Ovakve misli mogu biti prisutne i veoma jake skoro sve vreme ili samo povremeno kada ste u nekoj stresnoj situaciji. One mogu izazvati dosta nelagodnosti kod vas, a može se dogoditi i da uopšte ne obraćate pažnju.

Većina ljudi ima paranoične misli o tome da su oni sami u opasnosti ili da ih neko može povrediti, ali postoje i oni koji imaju paranoične misli o povređivanju drugih.

Šta se sve računa kao panaoična misao?

Paranoične misli su povezane sa vašim idejama o drugim ljudima i o tome šta bi oni mogli da urade. Može biti teško utvrditi da li je sumnjičavost paranoična ili ne. Ljudi se ne slažu uvek oko toga šta je paranoična misao. Neko drugi (prijatelj, član porodice, lekar) može reći da su vaše misli paranoične kada vi tvrdite da nisu.

Ljudi mogu razmišljati o rizicima na različite načine i verovati da su različite stvari dobri ili loši dokazi za sumnjičavost.

Sumnjičave misli su verovatno paranoične ako:

  • niko drugi ne deli tu sumnjičavu misao;
  • nema definitivnih dokaza o njoj;
  • postoji dokaz protiv sumnjičave misli;
  • i dalje imate sumnjičave misli uprkos uveravanjima drugih;
  • vaša sumnja je bazirana na osećaju i dvosmislenim događajima.

Šta ćemo sa opravdanim sumnjama?

Nisu sve sumnjičave misli paranoične. Svi imamo dobre razloge da ponekad budemo sumnjičavi. Opravdane sumnje su sumnje za koje imate dokaze. Na primer, ako je mnogo ljudi opljačkano u vašoj ulici, nije paranoično misliti da biste i vi mogli da budete opljačkani. Zbog toga treba da budete obazrivi dok šetate po svom kraju. Opravdane sumnje mogu pomoći da ostanete bezbedni.

Dokaz i opravdanost mogu biti prilično različite stvari. Vaš dokaz može biti individualno iskustvo, ali može biti i istorija progona ili diskriminacije. Na primer, ako ste mladi crnac i znate da se policija u Londonu usmerava više na mlade crnce za pretresanje i legitimisanje na ulici, nije paranoično da se osećate da ste pod većom pretnjom. Međutim, svakako će biti paranoično misliti da policija hoće da kontroliše isključivo vas lično.

Da li je paranoja mentalni zdravstveni problem?

Paranoja je simptom nekog mentalnog zdravstvenog problema i nije dijagnoza sama po sebi.

Paranoične misli mogu biti svakakve, od veoma blagih do teških i ova iskustva mogu biti prilično različita.

Ovo zavisi od toga koliko:

  • verujete u svoje paranoične misli;
  • mislite o paranoičnim mislima;
  • vas uznemiravaju paranoične misli;
  • su paranoične misli u skladu sa vašim svakodnevnim životom.

Dosta ljudi iskusi blagu paranoju ponekad u životu. To se obično naziva neklinička paranoja. Ove vrste paranoičnih misli se obično menjaju tokom vremena, pa vi možete uvideti da one nisu opravdane ili jednostavno prestanete da imate takve misli.

Na drugoj strani spektra je veoma teška paranoja (takođe se zove i klinička paranoja ili deluzija o proganjanju). Ako je vaša paranoja teška, onda vam je potrebno lečenje.

Paranoja može biti simptom ovih mentalnih zdravstvenih problema:

  • paranoidna šizofrenija – tip šizofrenije u kojoj ste u stanju da iskusite ekstremne paranoične misli;
  • poremećaj deluzije (tip proganjanja) – psihoza u kojoj imate jednu glavnu deluziju koja je u vezi sa time da ćete biti povređeni od strane drugih ljudi;
  • paranoični poremećaj ličnosti.

Kako paranoja utiče na čoveka?

Čovek može raditi ili osećati specifične stvari kao rezultat paranoičnih misli. Ove stvari može osećati kao nešto što mu pomaže u trenutku – ali na duže staze ove stvari mogu učiniti paranoju još gorom.

Bezbednost ili težnja ka tome da budete bezbedni su stvari koje osoba čini kako bi se osećala sigurno. Na primer, ona može izbegavati određene ljude ili mesta, ostajati kod kuće ili nositi zaštitno odelo.

Ako osoba misli da joj neko preti ili želi da je povredi na neki način, onda će se prema toj osobi ponašati sumnjičavo ili agresivno.

Obično ljudi počnu da izbegavaju osobe sa paranoičnim mislima, pa onda ova osoba ima problem da održi prijateljstvo i onda to dovodi do još goreg osećaja i uverenja da su paranoične misli opravdane.

Paranoja može ljude učiniti veoma sebičnim i samodovoljnim.

Izolacija

Paranoične misli mogu osobu učiniti da se oseća usamljeno. Ona misli da je niko ne razume i teško joj pada što drugi ljudi ne veruju u ono što ona oseća kao stvarnost.

Ako takva osoba izbegava ljude ili dosta ostaje kod kuće, može se osećati veoma izolovano.

Sponzorisano

loading...
Loading...