N-Z

Paradigma – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma paradigma

Po definiciji je paradigma nešto što pretpostavlja ugled, poštovanje, obrazac ponašanja, primer, uzor, nešto definisano i jasno kao uzorak i pretpostavka, i sama ova reč potiče od grčkog pojma paradeigma, koji se baš bukvalno može preveseti kao „učiniti nešto razumljivim“.

Generalno gledano, paradigma je po široj definiciji jedan skup ili celina pretpostavki i pravila, koja se kao takva shvataju i prihvataju nužno ili jasnije rečeno „zdravo za gotovo“, a u svrhu poimanja i prihvatanja nekih činjenica ili stvari koje se definišu kao „paradigma za konkretnu ili određenu stvar“.

Upravo zahvaljujući postojanju paradigme kao takve, stvara se jasan mentalni „filter“ te i tako pak svojevrsna selekcija onoga što je uistinu važno i nužno za razumevanje, što je pravilo i što je princip, u odnosu na ono manje bitno ili što se nikako ne uklapa u suštinsku sliku koja se o nečemu stvara.

Jednostavan je primer paradigme, nošenje naočara sa obojenim staklima, kada svet oko nas mi vidimo u onoj boji u kojoj su i stakla na naočarima koje nosimo, i mi kao takav svet ne možemo da prihvatimo, jer smo svesni da je filter upravo u suštini paradigma sveta koji se posmatra kao realan i koji se i vidi bez naočara.

Dakle, mozak u paradigmatskom tumačenju, shvata da je sve oko nas promenilo boju jer je ono posledica nošenje stakla u boji, ali je filtrirana i upamćena kao bitna informacija da to nije realno, iako se prihvata kao takvo u datom trenutku, jer je važno za poimanje stvarnosti koja nas okruži ali nije činjenica i nije prava slika sveta koji smo mapirali u svom mozgu.

Nekada se pojam paradigma upotrebljava i kao sinonim za predrasude i za ono što je već „zacrtano“ i nepromenljivo, mada se u tom kontekstu ne može spoznati pravo značenje i tumačenje ove reči.

Smatra se da se paradigma formira kao jedno svojevrsno mišljenje u selekciji ranije doživljenih iskustava i prikupljenih informacija, koje su postojale od najranijeg detinjstva i koje utiču na baš formiranje stava i ličnog obrasca ponašanja.

Paradigma kao pojam u uobičajenom svakodnevnom ponašanju, govoru i delovanju

Kada se definiše paradigma, najčešće se uz nju pominje i jedna engleska reč – „default“, u baš pravom značenju da je to nešto jasno definisano, ali i ono što se uzima kao takvo, nužno i nepromenljivo, te se i prihvata „zdravo za gotovo“, i bez potrebe da se bilo kako reaguje i da se bilo šta menja u smislu pobune mišljenja ili stavova, kada se radi o nečemu što je predmet paradigme.

Postoji pojam lične paradigme, koji se pre svega odnosi na ono nešto što poimamo i prihvatamo kada smo u poziciji da na neki način analiziramo i interpretiramo pojave i ljude oko nas.

Međutim, svaki pojedinac ima sebi svojstvene i različite paradigme u odnosu na druge ljude, kao i uostalom što svaka grupacija ljudi, kao društvena kategorija ili pak kao skupina neke druge vrle forme ili vrste, ima raznovrsno prihvatanje i shvatanje onoga što shvataju kao neko pravilo ili pak i kao uzor.

Paradigme su zabluda i zavaravanje u nekom smislu, jer kada se prihvata ono što je pravilo, i što je nametnuto, osobe se ponašaju svaka za sebe i drugačije, ali ipak poštuju ono što se nameće ili se plasira kao tačno, važno, ispravno, te se i tako smatra da se paradigme nameću kao forma od strane nekoga ko je autoritet.

Iako mozak ima iskustvene mape koje u njemu bivaju formirane tokom odrastanja i sazrevanja, kada se pomenute obojene naočare stave i kada se svet oko sebe vidi drugačije, na pojam same paradigme se posmatra negativno, te će neko kada mu druga osoba kaže da stavi ruku u vatru, jer je ona zelena i jer nije vruća, iako svestan da to nije tačno, ipak uraditi po difoltu ono ispravno, odnosno ono što mu je nametnuto autoritativnim stavom.

Paradigma je u umetnosti definisana kao model za umetnike ili stvaraoce, dok se takođe često može smatrati u književnosti ili pak u gramatici kao ona reč koja služi kao obrazac za menjanje značenja svih ostalih reči koje prolaze kroz iste promene (u deklinaciji i u konjugaciji reči).

Potrebno je napraviti razliku između nekih pojmova koji su potekli od korenske reči paradeigma i koje u sebi imaju reč paradigma, ali su suštinski drugačijeg značenja:

paradigma – primer za ugled; obrazac ponašanja; uzorak; uzor; predrasuda;

paradigmatik – jeste po definiciji biograf odnosno životopisac nekih jako važnih ili „bogumilih i bogougodnih“ ljudi, odnosno onaj koji piše o delima onih koji drugima mogu da posluže kao primer i da im budu uzor po svom ponašanju i delovanju;

paradigmatika – predstavlja svojevrsnu disciplinu u vajarstvu, i odnosi se na umeće vajanja u gipsu i pravljenjemodela ili gipsanih figura i odlivaka;

paradigmatizirati; paradigmatizovati – objašnjavati nešto na primerima, davati primer; davati uzor; izneti neki adekvatan primer koji je osnova za poređenje i na koji se treba ugledati;

paradigmatičan – jeste pridev koji je izveden iz reči paradigma, te se odnosi na nekoga ko je pak i uzoran; vrlo primeran; poučan; neko ko je primer drugima; onaj na koga se treba ugledati; neko ko može da bude primer ili uzor za ponašanje i delovanje.

Kada su u pitanju filozofska poimanja, za samog Platona nje paradigma bila samo svet prepun ideja i prototip stvarnog sveta, kao i jedan primarni ili izvorni obrazac smisla i ideja uopšte.

Kada su teorijska znanja i logička delovanja u pitanju, paradigma je ono nešto što je standard ili jedan uzor, po kome treba da se dela ili da se ponaša, te obično služi kao jedan pravi način spoznavanja onog glavnog cilja i suštine kojima se teži.