N-Z

Oksimoron – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma oksimoron

Prema definiciji je oksimoron jedna vrsta antiteze, protivurečnosti koje se spajaju u jednu jasnu sliku, a prema svom poreklu je definisana i kao „pametna glupost“.

Naime, poznato je da je termin oksimnoron poreklom od grčke složenice koja je sastavljena iz reči oksys u značenju oštar i reči moron u značenju lud, kreten, blesav, budala, pa je u bukvalnom značenju reč definisana kao oštroumna ludost, te u figurativnom smislu znači ono oštroumno, baš dobro osmišljeno.

Loading...

Kod pojma oksimoron, koji se generalno u žargonu upotrebljava sasvim pogrešno kao sinonim za nekoga ko je izuzetno glup kao osoba, ili sa ciljem da se neko uvredi kao neinteligentan ili lud, postoji veoma jasno značenje koje nastaje kao jedna stilska figura koja je zapravo skup jasnih i definisanih protivurečnosti kao pojmova, ali koji kao antiteza na kraju daju jedinstvenu i jasnu sliku kao celinu.

Oksimoron kao književna stilska figura a ne kao opis karaktera ličnosti u uvredljivom tonu

Kao stilska figura se pojam oksimoron svrstava u takozvanu stilsku figuru misli, upotrebljava se kao imenica ili pridev sa efektom atributa, te se pre svega upotrebljava da opiše stanja koja su pak i veoma iracionalna i vrlo kompleksna kao takva.

Iako se pojam oksimoron pre svega koristio kao stilska figura u književnosti ranog srednjeg veka, on je veoma popularan i u delima savremenijeg doba, a jedan poseban oblik stilske figure koji se nazicva „psihološki oksimoron“ jeste zapravo sinonim za sinesteziju koja označava zapravo jasno udruživanje različitih osećanja kao grupe u jednu asocijaciju, iako jue na primer realno doživljena samo jedna emocija.

Veoma je poznat pojam „oksimoronska sintagma“ koji u stvari ima poentu u tome da se protivni pojmovi udruže u jedan, te da se na takav način postigne stvaranje jedne jasne slike koja ima u sebi čak i efekat humora ili pak ironije.

Neki primeri za pojam oksimoron kojiu je skup dve ili više protivurečnosti ili antiteza, ali koje su nekako i spojene u jednu sliku ili misao, i imaju naravno neko značenje koje jeste suština, koji su poznati kao stilska figura u književnosti, jesu – rečeno ćutanje (kao pojam koji označava da se nešto može bez reči shvatiti); živi mrtvac (kao pojam za osobu koja je iz nekog rzloga bezvoljna ili beživotna, dotučena, izmrcvarena psihički); skromna raskoš; mudra budala (kao pojam koji označava nekoga ko se „pravi blesav“ a u suštini je veoma pametan); siromašan bogataš (kao naziv za osobu koja je siromašna duhom iako može biti materijalno bogata).

U žargonu se oksimoron veoma često upotrebljava gotovo i nesvesno u govoru ili pisanju, mada se sve češćče ova stilska fiigura upotrebljava nakaradno i veoma loše osmišljena, sa tekovinama savremenog doba i komunikacije koja nema svrhu tačnosti u gramatičkom smislu, već je osnova u tome da bude popularna i zanimljiva odnosno u trendu, te su samo neki od primera za pojam oksimorona koji svakodnevno može da se čuje – idealno loše; malo mnogo; gotovo savršenstvo; javna tajna; istinita bajka; novi fosil; nemi glas; tamna svetlost; zimsko cveće; pakleni raj; crni dani; mlada starost; glasna tišina.

Kako se iz primera i vidi, reči koje su spojene u oksimnoronsku sintagmu su sasvim suprotne i baš protivureče jasno jedna drugoj, ali njihova prenesena značenja postoje kada se tumače i kao takva su i svrsishodna kao stilska figura u jezičkom smislu.

Smatra se da je pojam oksimoron moguće definisati i kao jednu duhovitu i dovitljivu besmislenu tvrdnju, kao glupost koja u sebi kao misao ima na prvi pogled potpuno nespojive segmente, ali oni ipak uspevaju da se nekako „povežu u jasan pojam“ koji ima smisleno značenje i tumačenje.

Loading...

Dakle, oksimoron uspeva da spoji dve sasvim kontrastne ili kontradiktorne reči, misli, pojmove ili ideje, ali u jednu sintagmu koja ima svoju svrhu kao takva, koja ima upotrebu da nešto pokaže i prikaže i zato i jeste stilska figura u književnom pogledu.

Mada se tumači i u lingvistici i književnosti kao sintagma sa smislom „smešne dosetke“ ili jedne „duhovite besmislice“, oksimoron ima smisao antiteze ili paradoksa kao definisane stilske figure, koja zapravo spaja sve naizgled nespojive i kontradiktorne činjenice u jednu.

U književnosti se ova stilska figura koristi od strane autora da posebno naglasi i istakne čitaocu ono što jeste kontradiktorno ili je iracionalno i nepojmljivo samo po sebi, ali što mora zapravo da se i zapazi kao takvo jer ima jačinu i intenzitet i upravo je sa tim ciljem i upotrebljeno u delu.

Dakle, oksimoron kao stilska figura ima svrhu da nešto naglasi posebno, da nečemu pojača jedan smisao sopstvenim sintagmatskim besmislom i kontastom, te iako na prvi mah deluje kao sasvim jednostavna stilska figura koja prosto ima u sebi dva ili više antiteznih pojmova, ona je veoma i kompleksna kada se tumači, jer takva sintagma mora da se spaja sa ciljem da ima smisao i jasno značenje koje je naravno ne bukvalno kako je i predstavljeno.

Mada se čini da, kao sintagma pojam oksimoron jeste vrlo lake i jednostavne književne i jedne lingvističke konstrukcije, on je zaista veoma složena stilska figura, sa osnovnim ciljem da se baš antiteznim spojem istakne i skrene pažnja na ono što pisac želi da „pojača i naglasi“, i što ne sme da prođe neupadljivo i nezapaženo, jer je nekada krucijalno za samo shvatanje nekog lika ili pak i događaja u delu, pa nine retkost da se oksimoron naziva i „nosiocem dela“ odnosno figurom koja jeste sušta i vrlo važna, i koja jeste glavni oslonac na kome je sve i bazirano i koji treba da se kao takav istumači.

Nekada se pojam oksimoron upotrebljavao i u naslovima književnih dela, i kao takav je služio da privuče pažnju i da naglasi u neku ruku i njihov karakter, te su neki od najpoznatijih primera bili „Cveće zla“, autora Šarla Bodlera; „Zimsko letovanje“, autora Vladana Desnice; „Živa smrt“, autora Antuna Gustava Matoša, i slični primeri.

Kako je na primer moguće spojiti nešto što je napola gotovo, kada se radi o dve sasvim suprotne reči u svom značenju, jer je nešto ili gotovo kao celina ili je nezavršeno odnosno stiglo se do pola rada, ali je u stilskom smislu ovakav pojam kao oksimoronska sintagma zapravo tu da naglasi baš ono što se radi polovično; za šta se ne ulaže trud; za ono što je nesavršeno i što se samo otaljava.

Čest primer u žargonu jeste upotreba oksimonske sintagme istinita bajka, te su sama bukvalna značenje reči kontrastna i dijametralno suprotna u aspektu toga da je nešto ili bajka ili istina, i na prvi mah nespojivo postaje u stilskoj figuri nešto što je bajkovito, te što ima smisao toga da neko proživljava svoju istinu na jedan savršen i bajkovit način, te figurativno označava prelep i dobar život; ono što jeste stvarnost ili realnost ali ima elemente koji su neverovatni i kao da su iz bajke.

Oksimoronska sintagma koja glasi gotovo savršeno, ima značenje koje je figurativno ono što je ili skoro idealno ili što se želi kao takvo, ali ne može da postoji kao činjenica da je nešto nesavršeno ili savršeno u potpunosti, jer u istini ne postoji ono što je polovično ili trećinski savršena stvar ili činjenica, jer je ili jeste ili nije savršeno.

Pomenuto je ranije u tekstu da se često pojam oksimoron u žargonu upotrebljava vrlo pogrešno, odnosno da opiše ili uvredi nečiji intelekt i smatra se na prvi mah da se radi o osobini da je neka osoba „ortodoksniu ili totalni“ moron, idiot, kreten, a što zapravo uopšte nije tačna pretpostavka.

Loading...

Dakle, kada se upotrebljava i pominje pojam oksimoron, trebna da bude jasno da on ima značenje u književnom i lingvističkom smislu, te ako je nekome prva asocijacija na ovaj pojam bila da se njime opisuje nečija psihološka ličnost i da se on upotrebljava da označi pogrdan naziv za osobu koja je neinteligentna ili koja je u bilo kom smislu okarakterisana kao moron, onda se naravno radi o pogrešnoj pretpostavci, i svaki nejasan pojam je dobro prethodno istražiti i sebi pojasniti.

Sponzorisano

Loading...