Mizantrop ili čovekomrzac je suprotnost filantropu ili čovekoljupcu.
Mizantrop je osoba koja ne voli ljude i izbegava ljudsko društvo.
Reč mizantrop je grčkog porekla (misanthropos) i nastala je od reči misein što znači mrzeti i anthropos što znači čovek.
Mizantrop može biti osoba koja generalno mrzi ljude, ali nije protiv toga da ima prijatelje.
Mizantrop može biti i osoba koja je verovala drugima i hiljadu puta bila izneverena, iznova i iznova i koja nakon toga gubi nadu i počinje da posmatra svet kao odvratno mesto i ljude kao pokvarene i lažljive.
Osobe koje imaju opštu odbojnost ili nepoverenje prema ljudima mogu se nazvati mizantropima. Iako im smeta većina ljudi mogu dobro funkcionisati u seksualnim i prijateljskim vezama. Ljudi im se gade, ali uopšte ne moraju biti ljuti i nezgodni u okruženju.
Mizantropija se odnosi na gađenje prema ljudima.
Ljudi kojima nisu potrebni drugi ljudi ili koji ne vole druge ljude se nazivaju mizantropima. Bez interesovanja za svoje bližnje, mizantropi često ostaju sami i puni nepoverenja u namere i vrednosti čovečanstva.
Iako averzija prema drugim ljudima može ličiti na prvi korak u pravcu oslobađanja planete od ljudske vrste, mizantrop ne želi nužno da povredi ili uništi nekoga. Nezadovoljstvo može više biti izraz neke vrste “zakeranja” nego očigledne netrpeljivosti.
Znaci da ste mizantrop
Iako ne možete svakoga voleti i kao što vas ne vole baš svi ljudi, ako vam je tako teško da vam se neko dopadne, a vrlo lako mrzite nekoga, moguće je da ste mizantrop. Mizantrop je pojam koji dolazi iz grčkog jezika i u grubom prevodu znači “mrzeti ljude”.
Kao što ime implicira, mizantropi imaju opšti prezir prema ljudima i prema interakciji sa njima i odnose se prema drugima tako što se stalno svađaju ili tako što izbegavaju interakciju i reakciju. Ili izbegavaju druge ljude ili im se suprotstavljaju sa velikom uznemirenošću.
Od malih nogu, jedna od najvažnijih životnih veština kojoj nas uče jeste da steknemo prijatelje i da se ponašamo ljubazno kako bi nas drugi ljudi voleli.
Međutim, odrastanje i doživljaj ljudske interakcije može proizvesti kako dobre, tako i vrlo ružne rezultate. Često se dešava da nam neko loše iskustvo ostavi trajni utisak koji kasnije utiče na to da li ćemo mrzeti ideju o druženju sa drugim ljudima.
Razumeti mizantropa
Da budemo iskreni, mizantropi ne moraju obavezno biti loši ljudi, niti su oni neki usamljenici koji nemaju društvo i prijatelje. Ovo je antagonizam? Da. Tipično, oni imaju prijatelje, uglavnom mizantrope kao što su i oni sami, pa zajedno dele isto gađenje prema ostatku populacije.
Zanimljiva je teorija da je mržnja prema ljudima prirodna reakcija na tuđe loše ponašanje. Drugim rečima, mizantrop je brutalno iskren u prepoznavanju ljudskog idiotizma i pretencioznosti i ne okleva da to iznese jasno i glasno bez obzira na društveni koncept koji podrazumeva da svi treba da budemo ljubazni. Oni su neprijateljski raspoloženi prema ljudima i njihovom lošem ponašanju i ne pretvaraju se.
Mizantropi generalno imaju mnogo više pameti i uspevaju da uhvate smisao nego ljudi oko njih. Pitajte mizantropa zašto mrzi ljude i njegov prvi odgovor je obično “zato što su ljudi idioti”. To ne znači da je on sam genije, intelektualni snob koji sa nipodaštavanjem gleda na sve one čiji je IQ ispod 90! Dovoljno je samo da prosurfujete kroz sadržaje raznih društvenih mreža i da razumete razlog za njihove naizgled alergijske reakcije na lavinu gluposti i ludosti kojima je čovečanstvo danas zaokupljeno.
Mizantropi ne vole drame. Interakcija sa ljudima znači da ćete morati da učestvujete u njihovim životima na neki način. To uključuje njihove probleme, frustracije i dramu koja dolazi sa njima. Što se tiče mizantropa, ima mnogo važnijih i smislenijih stvari nego da trpimo tuđe ljudske probleme i rane na koje se ljudi radije žale nego što se sa njima suočavaju.
Mizantropi su najčešće introvertni ljudi. To znači da njihova ličnost naginje ka unutra, daleko od očiju drugih. Mizantropi su introspektivni, skoro filozofski nastrojeni, jednom rečju ljudi koji imaju veoma različitu perspektivu na život. To je razlog zbog kojeg nemaju mnogo interesovanja za umetnost socijalizacije. Mizantropi vole svoj lični prostor pun mira i tišine i mrze ljude koji upadaju u njihovu zonu komfora.
Sada kada ste shvatili šta je mizantropija, iskoristite ove znakove da biste utvrdili da li ste, u stvari, i vi sami na mizantropskoj strani.
Volite internet jer sa internetom možete gledati filmove, raditi svoj posao, obavljati kupovinu i zabavljati se bez fizičkog kontakta sa drugim ljudima.
Retko posećujete socijalne mreže, ako ste uopšte i zainteresovani za njih. Ideja socijalizacije, odnosno ideja o druženju sa ljudima, bez potrebe da budete bliski sa njima trebalo bi da vam bude privlačna, ali sa vašim nivoom antipatije vi otpraćujete mnogo više ljudi nego što prihvatate njihove zahteve za prijateljstvo.
Ako ste na Fejsbuku, vaše omiljene opcije biće unfollow, unfriend i report abuse. Vaše sredstvo za interakciju na internetu biće vaša stara imejl adresa koju ćete dati samo odabranim ljudima.
Ne možete da podnesete decu. Deca su kao odrasli, samo mnogo manje inhibirani i često više okrenuta sebi (egocentrična). To i nije tako dobra vest za mizantropa koji ne može da izdrži ni druženje sa odraslima, a kamoli sa decom. Poziv na dečiji rođendan kod prijatelja je za vas prava noćna mora, a vriska, plakanje i ostale dečije razonode navode vas da prekoračite zakon o uznemiravanju maloletne dece.
Netolerantni ste prema besmislenim razgovorima i neobaveznom čavrljanju. Vaša ideja o idealnoj konverzaciji je nešto što bi moglo da se opiše kao odgovaranje na pitanja sa “da” i “ne”.
Takođe, imate i limitirane rečenice – sve preko toga ili ako razgovor počne da biva neinteresantan, momentalno kod vas izaziva potrebu da zapušite uši.
Proslave mature i godišnjice nisu za vas. Kada se spomene godišnjica mature, drugi ljudi obično odmah razmišljaju šta će da obuku ili šta će da kupe za poklon ukoliko je u pitanju neki porodični događaj.
Mizantropi, međutim, razmišljaju o mogućim razlozima koje će smisliti kako bi izbegli ovakve događaje. Ako je prisustvo obavezno, onda ćete gledati da se išunjate ili da se povučete u neki ćošak gde vas niko neće ništa pitati i gde nećete privlačiti pažnju.
Sarkazam je vaš način izražavanja.
