A-M

Maliciozan – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma maliciozan

Prema definiciji je pojam maliciozan vezan za onoga ko je zlonameran, pakostan, poodmukao, zloban, lukav, dvoličan.

U savremenom žargonu se za onoga ko je maliciozan često koristi sintaksa „zrači negativnom energijom“, mada je u pitanju pre svega osoba koja je sklona da drugima čini pakosti i zlobne radnje, kako bi sebi stvorila ako ne korist onda makar neku satisfakciju koju nalazi u tuđem bolu ili nevoljama.

Smatra se da je u sklopu karaktera maliciozne osobe da bude i ironična, bahata, cinična, podla i zlurada, te da jednostavno želi da svoju negativnost koju ima u karakteru na svaki načini prenese i na okolinu, ali je generalno najbolji žargonski opis maliciozne osobe „ona koja drugima rado i podmeće nogu ili zabada nož u leđa“.

Kada se za nekoga kaže da je maliciozna osdoba ili da ima jednu veliku dozu malicioznosti u karakteru, to se objašnjava nizom sinonima najlakše za shvatanje, te je maliciozan onaj ko je – zao; lukav; ciničan; drzak; „jetak“; „otrovan“; negativan; zlurad; pakostan; sarkastičan.

Poreklo pojma maliciozan jeste iz latinskog jezika od reči malitiosus, u jasnom pak značenju pakostan; zlurad; zajedljiv; ironičan.

Problem jeste u tome da osobe koje su okarakterisane kao maliciozne, imaju sklonosti da se služe raznim podlostima, ali ne uvek i nužno da bi za sebe ostvarile neku korist ili dobit, već nekada jednostavno da samo napakoste drugima jer su zavidne ili ljubomorne, pa su sklone da smisle razne spletke i da se „spuste na najniži nivo“, ni zbog čega osim neke svoje lične satisfakcije.

Psiholozi generalno smatraju da su maliciozne osobe zapravo duboko psihopatogene ličnosti, koje imaju jednu kompleksno poremećenu ličnost, te da su sklone da patološki lažu, da imaju previsok stepen ljubomore i zavisti te da teško kontrolišu emocije i imaju nesklad osećanja.

Osoba koja je maliciozna se žargonski smatra „negativnom ili toksičnom“, te je generalno stalno nezadovoljna, stalno joj je potrebna pažnja, ali ona ne ume da svakome na datu pažnju i uzvrati, te nema puno prijatelja i poznanika, jer je povučena u sebe i nikome ne veruje, a kada drugi ljudi postanu njeni prijatelji ona ih lako i bez skrupula izigra i izmanipuliše.

Poznati su svakako u žargonu pojmovi maliciozan sadržaj ili maliciozan komentar, koji se dosta lako mogu objasniti, ali nemaju neku jasnu svrhu i realnu pozadinu da su validni i da su jasno precizirani, te su samo zlonamerni.

Na primer, kada neka osoba bilo da jeste ili nije teniski stručnjak, da komentar na igru najboljeg tenisera sveta u smislu „mogao je on to i bolje“ ili „samo se bruka bolje da oduszane od tenisa“, takav je komentar pre svega neargumentovan, a pored toga i jasno zlonameran, sa verovatnim ciljem da se osoba koja se komentariše uvredi, ali i sa pozadinom koja se očitava u karakteru onoga ko je komentar izrekao.

Problem postoji onda kada osoba jeste maliciozna bez nekog jasnog razloga, te joj takvo mponašanje postaje „duševna hrana“, i ona prevede tu svoju patologiju u nešto dobro i sama ga tako shvata, te svakako ne vidi da ima problem, već ne retko sebe smatra posebnom, duhovitom, zanimljivom, i veruje da ima prava da bira društvo i da ima prafva da svakoga ponižava.

Osoba koja je maliciozna ne trpi kritiku, i to u njoj izaziva buru negativnih osećanja, s tendencijom da postane osvetoljubiva, i da nema nameru da odustane od toga da onoga ko ju je potcenio ili uvredio, sasvim „uništi“ u smislu ismevanja u društvu, ponižavanja na račun nekih mana koje zna, otkrivanja tajni koje su joj poverene.

Naime, maliciozne osobe su psihološki veoma poovučene i nestabilne kao ličnosti, ne mogu da shvate svoje mane i nedostatke dugo vremena, te počinju da sebe porede sa drugima, koji su im možda idoli, ili su obični ljudi kao i oni sami, ali koji su po pravilu postigli više i bolje.

Tada zapravo i nastaje jedan problem, kada se dođe do unutrašnjeg preispitivanja sebe, i spoznaje sopstvene nesavršenosti i bezvrednosti u poređenju sa boljima, te se umesto usmeravanja agresije ili negativizma prema samom sebi, ne shvata da se negativnost pretvara i projektuje na druge, sa namerom da se njihovi uspesiu i postignuća ismeju, omalovaže, učine manje vrednim.

Međutim, maliciozna osoba jeste i ona koja ima „kompleks više vrednosti“ te smatra da ima za pravo da ona daje sud o svakome i svačemu, te komentariše nečije mane ili neuspoehe, i tako sebe teši da je ona ipak najbolja u svemu, što svakako jeste daleko od istine.

Tako je jedan od najvećih kreatora današnjice, izrekao niz malicioznih komentara na račun osoba krupnije građe, na račun gojaznih, na ime toga ko je previše nizak ili ko je previše ružan, što svakako pored svih svojih kvaliteta i nije merodavan da ocenjuje, jer tako zlonamerno vređa nekoga bez razloga i potrebe.

Pakost i zloba su sastavni deo ličnosti koje se označavaju kao maliciozne, pa je tako nastao zapravo i termin malicioznosti, kao skupina svih napred navedenih karakteristika, koje ljudi poseduju u karakteru.

U računarskoj terminologiji se često čuje i pojam maliciozan softver ili skraćeno malver, a koji jeste zapravo namerno napravljen da se „ubaci“ u kompjuterski sistem bez znanja i bez odobrenja vlasnika, te se ponaša kao virus.

Dakle, kada se pomene pojam „kompjuterski virus“ on podrazumeva i sve poznate viruse ali u njega spada i maliciozni softver ili malver, koji je dizajniran tako da stalno ubacuje neke sasvim nepotrebne sadržaje, reklame, ali generalno se lako infiltrira u računarski sistem i može da olako pokrade ili da uništi postojeće podatke.

Svakako je bukvalan prevod malicioznog softvera ili malvera onaj „zloćudan softver“, ali se to mpre svega gleda prema tome sa kojim ga je tačno namerama neko konstruisao, pre nego po tome koje su njegove sposobnosti.

Poznavaoci računarske tehnologije znaju da se u grupu malicioznih softvera ili malvera ubrajaju – „crvi“; „Trojanci“; „spyware“ (maliciozni softver koji je tako dizajniran da trajno špijunira osobu u čiji se računar infiltrira); „crimeware“ (jeste softver koji je specijalno konstruisan za potrebe visokotehnološkog kriminala, za hakovanje i preuzimanje podataka); generalno se kompjuterski virusi u širem smislu reči smatraju malverima; „rootkit“ (jeste maliciozni softver koji je namenjen da se lako pristupa raznim po zakonu zaštićenim administrativnim podacima).

Kada je u pitanju najbolji i najefikasniji način da se računar zaštiti od upada malicioznog softvera, to jeste svakako ugradnja antivirusnih softvera koji se redovno moraju ažurirati i obnavljatio, kako bi im funkcija i imala svrhu.

Preporuka je i da se redovno radi takozvani „backup“ odnosno pravljenje kopija važnih podataka na eksternom hard disku, te da se oni tako sačuvaju izvan dometa malvera, posebno ako su u pitanju neke važne ili tajne informacije, jer se sve češće dešava da se malveri konstruišu tako da mogu da preskoče svaku lozinku i da mogu da „sruše“ svaku vrstu antivirusnog sistema.

Sponzorisano

loading...
Loading...