Tren, trenutak, trenut, veoma kratko vreme, momenat – to bi bilo značenje pojma magnovenje.
Poreklo reči magnovenje, kako naše istraživanje pokazuje, leži u staroslovenskom jeziku, pa je upotreba ove reči nešto češća, recimo u srpskom nego u hrvatskom jeziku. Reč magnovenje pronalazimo i u ruskom jeziku, na kome ona glasi мгновение.
U našim rečnicima se pronalazi da je značenje ove reči tren, trenutak, časak, hip, ali i treptaj oka ili trepet.
Imenica magnovenje je glagolska imenica, u leksikologiji podvedena pod rusizme. Nastala je od staroslovenskog korena koga pronalazimo u rečima mig, mignuti, namignuti. Ona bi u tom smislu trebalo da znači da se nešto videlo, osetilo ili zbilo i to u jednom času, u trenutku, u tren oka, u trenu.
Mnogo ljudi na spomen reči magnovenje dobije sledeću asocijaciju: snoviđenje, više intuitivni doživljaj nego realni trenutak, opčinjenost, trans, dolazak do saznanja na nedovoljno jasan način kroz intuiciju, nešto nalik na san, itd.
Zbog čega imamo i ovakvo značenje pojma magnovenje? Često ljudi asocijativno povezuju reč magnovenje sa rečju magla, sa snovima, sa nečim što je nestvarno, sa nečim što brzo dođe i ode baš kao i trenutak.
U literaturi, u književnosti, nailazimo na rečenicu “shvatih u magnovenju…” što bi moglo da se objasni kao nešto što smo shvatili u nekom neobjašnjivom, kratkom trenutku, u malom periodu vremena. U magnovenju se ne može biti dugo, onda bi to bio trans, zar ne?
Reč magnovenje nas podseća na san, na nešto što doživljavamo kao kroz san, što više intuitivno opažamo, i za šta nemamo dovoljno vremena da analiziramo racionalnim putem.
Magnovenje je, dakle, nekakvo treperenje ili treptaj oka, potom titraj, trenutak, čas, naposletku mig (koji se i nalazi u korenu ove reči).
U ruskim rečnicima se reč мгновение (u množini мгновения) objašnjava kao vrlo kratak protok vremena, momenat, mig (na primer мгновение oka u književnom smislu bi bio jedan mig, jedan treptaj oka).
Primeri upotrebe reči magnovenje u nekim tekstovima
Kako je reč magnovenje pre svega vezana za staroslovensku, a samim tim i crkvenoslovensku leksiku, pronaći ćemo ovu reč u mnogim crkvenim, teološkim i bogoslužbenim tekstovima.
U ovim tekstovima je reč magnovenje uglavnom upotrebljavana upravo u značenju kratak i gotovo neobjašnjiv trenutak vremena, jedan treptaj oka.
Navešćemo primer iz teksta Zuraba Georgijeviča Varazija, lekara iz Gruzijske patrijaršije koji je bio lekar starca Gavrila o čijoj prozorljivosti govori u narečenom tekstu. Tekst nosi naziv: “Smrt, to je samo magnovenje“. Na samom primeru teksta i kroz kontekst ćete se upoznati sa upotrebom reči magnovenje.
“I sam sam bio srećan da sam mogao iskusiti prozorljivost ovoga čoveka. Jednog jutra sam se i sam osećao loše. Imao sam bolove u grudima, oko srca i gušio sam se. Kada je sve to prošlo, pošao sam da obiđem starca Gavrila. On me je pogledao i istog trenutka progovorio: “Svi ljudi se boje smrti, a smrt nije ništa, ona je samo magnovenje – prelazak u život večni! Čovek i ne stigne da zatvori oči, a to mu se već otvaraju druge, duhovne oči i on uspeva da vidi svoje telo i svoje misli. Tada pomisli kako je dobro bez tela i kako uopšte nema potrebe biti u njemu!”
Upotreba reči magnovenje u ruskom jeziku
Sada ćemo navesti neke primere upotrebe reči magnovenje u ruskom jeziku (u originalu i u prevodu na srpski jezik). U svim primerima, videćemo, reč magnovenje je upotrebljena sa značenjem trenutak, momenat.
Это такое уникальное мгновение в истории всей жизни.
To je takav jedinstveni trenutak u istoriji celoga života.
Боги испытывают нас в это самое мгновение.
Bog nas testira u ovom datom trenu.
Я хочу проводить с тобой каждое мгновение своей жизни.
Voleo bih da mogu da provodim svaki trenutak svog života sa tobom.
Он проживает каждое мгновение со страстью, и заражает мир радостью.
On živi svaki trenutak sa strašću i inficira svet radošću.
В то мгновение мне все стало понятно.
U tom trenutku sve mi je postalo jasno.
И в это самое мгновение изменился весь ход истории.
I u tom trenutku čitav tok istorije se promenio.
Postoji i jedna divna pesma, ruskog pesnika i pisca Aleksandra Sergejeviča Puškina. U toj pesmi, u prvom stihu nalazi se ova čudesna reč – magnovenje! Pesmu navodimo u celini:
Posvećeno ***
Ja pamtim divno magnovenje
Kad sretoh tebe na svom putu,
Ko svetlih snova ostvarenje,
Ko neba dah u zemnom putu.
Kroz burni život hitrobežni,
Kroz strasti, iskušenja mnoga,
Ja dugo slušah glas tvoj nežni
O sanjah crte lica tvoga.
Al’ korak leta neizbežni
Pogasio je mašte tajne,
Zaglušio je glas tvoj nežni
I otro lika crte sjajne.
Tek’o je život pun čeznuća,
Pun mraka, zla i ropskih uza,
Bez rajskog sna, bez nadahnuća,
I bez božanstva i bez suza.
Al’ opet nasta otkrovenje,
I sad si opet na mom putu
Ko svetlih snova ostvarenje,
Ko neba dah u zemnom kutu.
I srce puno je pregnuća:
Ti vraćaš sve što vreme uze,
I rajske sne i nadahnuća.
I jedan srpski pesnik je dao mesta ovoj magičnoj reči u svojoj poeziji. Bio je to Momčilo Nastasijević, jedan od najmističnijih pesnika u srpskoj poeziji između dva svetska rata.
Pesnik Nastasijević pokušava da pronikne u ono što je neizrecivo i tajanstveno, stvarajući poetsku melodiju i koristeći zvuk našeg arhaičnog, izvornog jezika.
Njegov pesnički opus sadrži ukupno sedam lirskih krugova, među kojima jedan nosi naziv Magnovenja.
