Definicija i poreklo pojma lajtmotiv
Po etimološkoj definiciji je pojam lajtmotiv, jedan mešovit izraz koji potiče od dve reči „leiten“ koja je iz nemačkog jezika i znači voditi, predvoditi, kao i od reči latinskog porekla „motivum“ u značenju ideja; motiv; motivacija; smisao, pa je generalno i prevod ovog izraza – misao vodilja, ideja vodilja, inspiracija, pokretačka ideja, ono što pokreće na inspiraciju, ono što podstiče.
Generalno se lajtmotiv smatra nekom vizijom u umetnosti, pokretačkim motivom za upornost, rad i stvaranje, podstiče da se zbog nečega što nas pokreće više trudimo, inspiriše da se nekom delu ili ideji posvetimo sa više energije i pažnje.
Kako je i napomenuto, lajtmotiv se najviše koristio kao izraz u muzičkoj umetnosti, te je i sam po sebi jedna vrsta kratkog muzičkog dela, koje je u formi ideje koja je povezana sa likom, te nekom pak njegovom osobinom, radnjom ili situacijom, i koja pokreće i stimuliše na razvoj dalje priče.
Primer za lajtmotiv u muzici, na primer u operskoj ili baletskoj muzičkoj formi, jeste situacija u kojoj se muzika vezuje za određeni glavni ili sporedni lik, te se svira uvek ista melodija, koja ima tačno određeni efekat, kada se taj konkretni lik pojavi na samoj sceni, te takva muzička tema kao kratka forma pojačava efekat kod slušalaca i gledalaca i naglašava karakter ili neku situaciju koja opisuje lik osobe za koju je vezana.
Najčešće se ovakav lajtmotiv u formi praktično jedne mini muzičke priče, javlja u delima koja su poznata kao operete, i obično kada se dati lik junaka ili pak negativca pojavi na sceni, orkestar svira muziku po kojoj se on praktično na dalje u delu i prepoznaje i naslućuje se kakav je kao lik.
Najpoznatiji po lajtmotivima u svojim delima je bio nemački kompozitor Rihard Vagner, a koji preko muzike daje svojim junacima priču i koji ih na taj način i oživljava i povezuje se muzika sa dramskim razvojem događaja, te se kod Vagnera ponavlja određena muzička tema, kao lajtmotiv koja karakteriše nekog junaka u priči, konkretizuje ga i čak izražava njegove lične osobine.
Takođe se radi što preciznijeg prepoznavanja neke osobine ili sećanja na neki događaj ponavlja određena muzika svaki put kada se ta osoba pojavi na sceni, te kada je neko negativac muzika je „mračna i dramatična“, kada je zaljubljen ona je „lepršava i tanana“, kada se seća nečeg tužnog muzika je „setna i tiha“, kada se seća neke sreće, muzika je „razdragana i glasna“.
Praktično je jasno da je lajtmotiv suštinski jedna kratka muzička ideja, koja je vezana za neki lik, osobinu, događaj, mesto, misao, koja se u određenim vremenskim sekvencama ponavlja, često pak kao nosilac dramske radnje, kada se glavni lik ističe, i kada se naglašavaju miuzičkim opisom neke krucijalne osobine.
Pravilo je da u muzičkim delima kakva je opera, opereta, mjuzikl, pod upravom orkestra muzika vezana za neki lik ili njegovu osobinu ponovljeno svira kada se on pojavi, spomene ili kada pak o njemu neko razmišlja, te indirektno gledaocima preko muzike stavlja do znanja značaj nekoga ko i ne mora da se pojavi na sceni.
Ostala značenja pojma lajtmotiv u umetnosti i kreativnom radu uopšte
Generalno je jasno da je lajtmotiv misao koja postiče i vodi na razmišljanje, koja daje snagu i volju da se u nečemu istraje, te može da se poistoveti sa nekim likovima ili karakterima kao i sa nečim specifičnim za stvaraoca.
Na primer, u ljubavnim pesmama, u slikarstvu, u književnosti, lajtmotiv može da bude žena (kao muza umetnika, ona koja inspiriše), priroda, neki događaj, misao koja pokreće da se stvara delo i retko kada se o tome govori, te se lajtmotiv smatra nekim vidom unutrašnje inspiracije, onoga što i podstiče na kreativnost i razmišljanja.
U umetnosti se često lajtmotiv smatra nekom preovlađujućom, dominantnom idejom, te je u nekim romanima na primer lajtmotiv ljubav prema ženi, oko koje se grade ostala sporedna dešavanja ali ljubav je pokretač i glavna suština onoga o čemu se radi u delu.
Na dalje, u slikarstvu, lajtmotiv može da bude voda, pa se kao glavni motiv nalaze plavetnila i velike vodene površine, ili u apstraktnoj umetnosti plava boja predominira jer je voda, nebo ili neka vrsta prirodnog simbola bila glavna umetnikova ideja.
Životinje, kao najčešće konji, mogu dominirati pesmom, slikom, knjigom, te se sve oko njih bazira i vrti, tako da su oni lajtmotiv neke priče, a ono što je za njih vezano jeste sporedno, i podređeno osnovnoj ideji.
Dakle, lajtmotiv dominira, usmerava, pokazuje skrivenu suštinu, traži da se o njemu razmišlja, da se metafora razume, da se pokuša shvatiti šta je umetnik tako želeo da postigne.
Poznata je pesma Đorđa Balaševića, sa stihom „meni je osmeh lajtmotiv“, koja metaforički pak i označava da se sve bazira na tome da čovek teži ka sreći i ka tome da bude zadovoljan sobom, da ga osmeh inspiriše i vodi i da želi da se što više smeje i da postigne ono pravo u životu, te mu je osmeh koji je odraz zadovoljstva, sreće, bezbrižnosti i pokretač, te i ono čemu na samom kraju suštinski teži.
Kada neko kaže „treba mi neki lajtmotiv“, to znači da mu treba ideja koja će da ga inspiriše i koja će da ga vodi da nešto postigne, pa ako je nečiji lajtmotiv sreća i zdravlje drugih ljudi, on će se pak i baviti nekim životnim opredeljenjem kojim će to uspeti da ostvari.
Lajtmotiv je snaga, želja, istrajnost, ono što „podiže“ i što pokreće, što vodi ka uspehu i sreći, i generalno je nešto neophodno svakome, mada može da bude pogrešan, pa da nekom inspiracija budu loši izbori, loši ljudi, mračna događanja, i da u delima nalazi za takvo što i opravdanje koje nema smisla ni svrhe, ali je opravdano ako se posmatra sa umetničkog aspekta, kada na primer ratna dešavanja kao lajtmotiv preneseno dovedu do pojma stradanja i junaštva onih koji su se borili, a neko je u svojoj glavi dok je stvarao imao na umu sve strahote rata, koje su i veoma loše i opterećujuće i užasne i iako mu je to bio „bolan pokretač“, on je uspeo da iz toga izvuče pouku i da je prenese drugima oko sebe.
