A-M

Kuriozitet – značenje, pojam

Imenica kuriozitet označava, pre svega, neobičan ili interesantan predmet ili činjenicu. Takav primer imamo u rečenici: Pokazao im je neke kuriozitete ove kuće. Sinonimi za reč kuriozitet u ovom značenju bi bili: neobičnost, osobenost, čudnost, naročitost, jedinstvenost, posebnost.

U engleskom jeziku, imenica curiosity znači i jaku želju da se nešto sazna ili nauči, odnosno radoznalost, znatiželju. Takav primer imamo u rečenici: Ispunjena znatiželjom, buljila je kroz prozor. (Filled with curiosity, she peered through the window.)

Reč kuriozitet potiče iz latinskog jezika, od reči curiosus/curiositas što znači radoznao.

Dakle, reč kuriozitet se može označiti kao jaka želja da se nešto sazna ili nauči.

Takođe, može se upotrebiti u izrazima probuditi/uzbuditi/zadovoljiti nečiju radoznalost (kuriozitet). Takav primer imamo u sledećoj rečenici: Gorim od radoznalosti (kurioziteta) – moraš mi reći ko je pobedio!

Imenica kuriozitet se, ipak, češće kod nas prevodi i objašnjava kao neobičan predmet ili činjenica, odnosno nešto što je interesantno zbog toga što je retko i neobično. Takav primer imamo u rečenici: Automobili kao što je moj su kurioziteti u današnje vreme. Ili u rečenici: Zadržao sam ovaj stari čajnik zbog njegovog kurioziteta, a samim tim i vrednosti.

Kuriozitet može biti zabavna pojava ili zanimljiv i neočekivan događaj ili neka stvar.

Ova reč se veoma retko upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji, pa je stoga vrlo retko sastavni deo razgovornog stila. Pojam kuriozitet je više vezan za naučnu terminologiju, a ponekad i za publicistički stil. To je razlog zbog kojeg su pojedini ljudi zbunjeni kada čuju ovaj izraz jer je zaista kuriozitetan.

Kada pratimo poreklo reči, odnosno njenu etimologiju, shvatamo da je ona potekla iz latinskog jezika, u kome je pre svega označavala ljubopitljivost i radoznalost.

Međutim, u našem jeziku vrlo retko upotrebljavamo reč kuriozitet u ovom značenju i kontekstu. Poimanje reči kuriozitet na našem govornom prostoru je pre svega vezano za neku retkost, neku neobičnost, jedinstvenost, za nešto drugačije i dragoceno.

Termin kuriozitet upotrebljavamo kada hoćemo da naznačimo nešto zanimljivo, nešto čudno(vato), bilo da je u pitanju stvar, događaj, činjenica ili pojava.

Naravno, možemo lako povezati oba značenja reči kuriozitet na sledeći način: ako je nešto neobično, drugačije, jedinstveno i posebno, onda to izaziva i budi radoznalost kod ljudi, posmatrača ili učesnika u događaju.

Ovde ćemo navesti i brojne sinonime za reč kuriozitet:

naročitost, individualnost, osobenost, neobičnost, atipičnost, iznimnost, unikatnost, posebnost, ekscentričnost, svojevrsnost, svojestvenost, netipišnost, neuobičajenost, specijalnost, originalnost, pekulijarnost, izuzetnost, specifikum, čudnost, divergentnost, karakterističnost.

Kuriozitet može biti i neka smešna ili zabavna pojava, događaj; neka vrlo neuobičajena i neočekivana pojava ili stvar koja će kod pojedinih ljudi izazvati znatiželju i radoznalost.

Primeri upotrebe reči kuriozitet:

Hajde da imamo kompjutere u svim sektorima, ali i knjige i to ne samo kao kuriozitete iz ranijeg perioda, pre dolaska interneta.

Bojim se da danas većina ljudi i dalje gleda na muzeje kao na zbirke kurioziteta, a na osoblje kao na ljude koji vode računa o njima.

U tekstu koji sledi, navešćemo upotrebu reči kuriozitet koju ćete bolje razumeti u kontekstu. Tekst je vezan za neobičnu astro pojavu koja se dogodila 2012. godine:

“Mesec će na današnji datum biti pun i to po drugi put u kalendarskom mesecu, što je zaista kuriozitet jer se ovakva pojava dešava u proseku na svakih 2.7 godina. Ovu vest je za naš magazin saopštio sekretar Astronomskog društva iz Beograda, gospodin Jeličić.

Predsednik Jeličić je naveo da smo pun mesec imali na dan 2. avgusta 2012. godine u 5 sati i 27 minuta, a da ćemo ponovo, 31. avgusta 2012. imati ovu pojavu i to u 15 sati i 58 minuta.

Poseban kuriozitet predstavlja, pored ove činjenice i to da, pošto mesec avgust ima 31 dan, sada bude prisutan tzv. sinodički mesec. Ovaj astronomski kuriozitet zapravo znači da je to jasan vremenski interval između dve identične mesečeve faze. Takav interval vremena koji traje 29 dana i koji se naziva sinodički, ne pojavljuje se često.

Kako opsrevatorija radi svakog petka i subote od pola 9 uveče, građani će moći da dođu i posmatraju ovu pojavu punog meseca.

Pun mesec je inače najmanje pogodan za posmatranje kada je u ovoj punoj fazi, zbog toga što tada nema igre senkama koje pomažu posmatračima sa Zemlje da jednostavno uočavaju reljefnos.

Svaki put kada je mesec pun, Zemlja je između Meseca i Sunca. Na njemu tada nema senki.”

Još jedan primer upotrebe reči kuriozitet nalazimo u jednoj zanimljivoj vesti koja je pre nekoliko godina osvanula u jednim dnevnim novinama.

Naime, reč je o vesti iz Hrvatske u kojoj se govori o poštanskoj markici koja je greškom odštampana i našla se u prodaji, a koja danas predstavlja pravi kuriozitet u svetu filatelije.

Pošta u ovoj susednoj državi je štampala seriju poštanskih markica po imenu “Znameniti Hrvati”.

Jedna od markica je trebalo da predstavlja lik kompozitora Luke Sorkočevića iz 18. veka, ali je greškom, umesto njega, odštampan lik predsednika SAD-a, Tomasa Džefersona. Svako ko je tada kupio ovu markicu za svega 3.10 kuna, sada ima pravi filatelistički kuriozitet koji dostiže cenu od nekoliko hiljada evra.

Sponzorisano

loading...
Loading...