Definicija i poreklo pojma kumulativno
Prema definiciji se pojam kumulativno odnosno kumulativan objašnjava kao jedan skup ili nešto što je združeno, natrpano, nagomilano, skupina, gomila, neka ukupna količina, zbir nečega.
Kumulativan je pojam koji ima direktno prevedeno značenje nagomilan ili zbiran odnosno dalje i sveukupni, te se nekada u vojnoj terminologiji koristi i pojam kumulativna granata, u značenju da je u pitanju granata koja je tako napravljena da njeno bojevo zrno može da probije zaštitni oklop.
Naime, pomenuta kumulativna granata se pravi od posebnog materijala koji predstavlja eksploziv, koristi se pre svega kao tenkovsko oružje, ali je osnovni princip zapravo što ona kumulativno odnosno nagomilano spaja toplotu prilikom udara koju pojačava kao i samu temperaturu i time se zapravo oklop ili generalno štit od bilo kog materijala rastapa olako i brzo.
Sam termin kumulativan je poreklom iz latinskog jezika od reči cumulativus u značenju zbirno, spojeno, nagomilano, sastavljeno, sveukupno, ali može kao pojam da ima veoma raznolika značenja što sve najpre zavisi od toga u kojoj se oblasti termin najpre i upotrebljava.
Već je pomenut pojam kumulativne granate u vojnom žargonu, dok na primer u ekonomiji postoji ntermin ili sintaksa kumulativna obaveza, koja označava zapravo udruženu obavezu dužnika već i prema većem broju osnova.
Pojam koji je dosta čest u žargonu i odnosi se na veći broj oblasti jeste takozvana kumulativni uslov u značenju toga da je za ostvarivanje nekih prava potrebno da se ispuni čitav zbir ili ukupan broj preduslova, kakav je na primer pomenuti kumulativni uslov koji se odnosi na pravo na dečji dodatak; na invalidninu; na ostvarenje radnog odnosa; na ostvarenje prava na premije i slično.
Iz pojma kumulativan jeste izvedena i imenica kumulativnost, koja znači slično kao i navedeni pojam odnosno svezukupnost; zbrojenost; zbirnost; nagomilanost; ukupnost.
U aspektu politike postoji termin kumulativno glasanje, koji podrazumeva jedno slaganje glasača u mišljenjima i stavovima koje se odnosi na izbor određene pooslaničke grupe, veća, neke radne grupe, te skupine ljudi koji čine opdređenu političku grupaciju.
Dakle, kumulativno glasanje obuhvata udruživanje mišljenja i stavova da se odabere ona jasna i baš prava grupacija ljudi koja će i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu biti odgovorna i angažovana u smislu zaštite ljudskih prava.
Ovde je suština da ako svaka osoba ima nekog svog favorita i svako glasa za nekoga iz određenih možda ličnih razloga ili uverenja, rezultat ne može biti očekivan, te je potrebno da se mišljenja i stavovi udruže u smislu postizanja većeg i opšteg cilja i dobra, i to se zapravo i zove kumulativno glasanje, jer se ljudi udružuju da bi postigli neki veći i bolji rezultat koji je od opšteg dobra i interesa.
Dakle, ako je neka osoba poštena, ako je istaknuta i poznata po svojim zalaganjima i uspesima, ona će generalno da bude jedan izbor većine, kada se stave po strani lične koristi i dobiti, i kada je nužno da se odabere onaj ko realno jeste najkompetentniji i ko hoće da se zalaže za ciljeve koji su suština glasanja.
Kumulativno glasanje zapravo omogućava svakom pojedinom članu grupe da njegov glas „ima težinu i svrhu“ baš udruživanjem sa drugim glasovima da bi se postigao željeni cilj i ispunila svrha, ali je takođe jasno da svaka grupa ljudi ne može da shvata i dela nužno homogeno, pa će jedna imati 20% a druga 25% prednosti, u odnosu jedna prema drugoj što stvara različitost koja se mora zarad opšteg dobra nekako prevazići.
Dakle, kada neko ima 20 glasova a neko drugi 25 glasova, suština jeste da svako naravno gleda samo pre svega sopstvene interese i dobit i zato se i stvara data zabuna i greška.
Suština procesa kumulativnog glasanja, jeste pravo na izbor ali i jedan složeni proces kada se svi dobijeni glasovi koji su prebrojani postavljaju na jednu šemu koja se sastoji u množenju glasova sa slobodnim mestima, te svakako jeste suština da se uravnoteži uticaj na glasanje cele grupe i da se na takav način odabere ona grupa koja će predvoditi neku instituciju najbolje i najsvrsishodnije kao takva.
Poznato je da se i u medicini koristi termin kumulativno dejstvo koji se pre svega odnosi na delovanje nekog terapijskog principa odnosno lekova ili kombinovane terapije, i označava da zapravo jedna nova data doza leka koja se aplicira, u organizmu može da ako se ne da prema tačnom protokolu jednostavno nadoveže svoj efekat na dozu leka koja se još uvek nalazi u telu bilo da se radi o istom ili nekom po vrsti drugom leku.
Dakle, određena doza leka koja je data kao terapija, ima jasno poznato poluvreme delovanja, način eliminacije i puteve eliminacije iz organizma, ali je nekada potrebno da se terapija kombinuje i da se iz tog razloga upravo pojavi kumulativno dejstvo lekova.
Naime, kada novi dati lek ili nova doza istog leka jednostavno nadopunjuje onu dozu koja već u organizmu postoji kao takva i kaže se da se tako stvara kumulativna ili zbirna doza koja na dalje produžava efekat leka, i posebno se odnosi na neke lekove iz istih grupa, koji se veoma sporo i razgrađuju i eliminišu iz organizma, kakav je na primer digitalis (lek koji se upotrebljava kod srčanih problema).
