Definicija i poreklo pojma konzorcijum
Prema etimološkoj definiciji pojmova, reč konzorcijum je poreklom iz latinskog jezika, od jedne složenice – „con“ u značenju sa i od reči „sortis“ u značenju kolega, drug, družbenik, te u punom obliku consortis ili consors, i prevodi se kao spajanje dve ili više osoba, organizacija, firmi, kao i država, a sa namerom saradnje i udruživanja u postizanju nekih rezultata i ciljeva, te i u smislu boljeg korišćenja svih raspoloživih sredstava i resursa da se ostvare bolji uspesi i postignuća.
Poznat je u našem rečniku i konzorcijum banaka, koji podrazumeva da se dve ili više banaka pak udruže i da pre svega ostvare razvoj ali i da smanje rizike koji su prepreka u velikim finansijskim projektima kojima teže.
Iako se smatra često da su konzorcijum i udruženje ili „zadruga“ sinonimi, oni to nisu, jer ipak je jasno da konzorcijum nikada ne može da se bazira sa odnosom i stavovima struktura koje su pak njegov sastavni deo, kao i to da se ugovoreni sporazum mora slediti od strane svih članova konzorcijuma.
Pojašnjeno, konzorcijum ima značenje kao pojam – zajednica ili udruženje, te je u privrednom i berzanskom odnosno ekonomskom i bankarskom rečniku oznaka za udruživanje banaka ili pak i kompanija a radi boljeg poslovanja kao i radi smanjenja rizika od potencijalnih gubitaka, te radi osnaživanja pojedinaca u grupi, nadomešćivanjem njihovih međusobnih nedostataka.
U ranijim prevodima ove reči sa latinskog jezika, konzorcijum je označavao i zajednicu dve osobe (u smislu pre svega nraka), ali se i danas može odnositi na zajedništvo ili udruživanje dva ili više pojedinaca sa svrhom postizanja istih i zajedničkih ciljeva u praksi.
U nastavku ćemo pojasniti pojam konzorcijum i saznaćete više o njegovoj upotrebi.
Pojašnjenje pojma konzorcijum i upotreba u ekonomiji, privredi i žargonu
Mada je reč konzorcijum retka u žargonskom govoru, ona bi se mogla prevesti kao svojevrsno stvaranje jednog „ortakluka“ sa željom da se zajedničkim snagama dve individue ili veće grupe ljudi, ostvari ili dobije ono što je za jednog samostalno nemoguće jer nema dovoljno znanja, kapitala, ideja, i na taj način se stvara veza u kojoj svaki član grupe daje neku svoju pozitivnu osobinu i zalaganje, te na kraju grupa kao takva i postiže cilj zbog koga je formirana.
Nije retkost da kada neko želi da vas impresionira svojim poznavanjem stručnih reči i izraza, za svoj brak, emotivnu vezu ili vanbračnu zajednicu iskoristi izraz konzorcijum, ali je to suštinski u istoriji i na latinskom jeziku jedna od potencijalnih tumačenja, te se odnosi na udruživanje pak i emotivnih i/ili bračnih partnera radi stvaranja porodice kao osnovne ćelije društva i radi stvaranja potomstva i produženja vrste.
Sa druge strane kada je u pitanju konzorcijum privrednih subjekata, te pre svega banaka ili firmi i kompanije, sastavlja se ugovor koji obavezuje sve sastavne delove grupe da se ponašaju u skladu sa određenim pravilima i normama i da daju doprinos iz svoje branše kada je potrebno postići pak najbolji rezultat.
Tako na primer, ako postoji jedna građevinska firma koja konkuriše za tender za izgradnju nekog objekta, ali se bavi samo grubim radovima, te nije nadležna za uvođenje gasovoda, vodovoda ili električnih instalacija, ona će da se udruži sa nekoliko firmi kojima je upravo to „uža specijalnost i polje rada“, a kako bi zajednički ostvarili pravo da dobiju posao, te da kada ga odrade i podele profit koji su stekli, a na osnovu ugovora o udruživanju koji su prethodno potpisali.
Dalje je bitno naglasiti da konzorcijum nije isto što i holding, jer pak holding iako jeste udruženje i sistem ili privredna grupa, ali je jedna osnovna firma pod svoju kontrolu stavila sve druge manje firme, te one nisu ravnopravne i ona kompanija koja je vodeća ima najveći profit i dodeljuje sama i po svom nahođenju svojim „sastavnim jedinicama“ poslove i delove profita, a najčešće jer ih je „spasila bankrota“ pripajanjem u svoj sistem, i tako ih kontroliše.
Znači kod holdinga je u pitanju odnos „društva koje poseduje“, a ne „ravnopravnog društva“, te su u konzorcijumu u pitanju na primer „sestrinske kompanije ili firme“ koje imaju ravnopravne uslove rada i jednaka prava na zaradu i učešće, dok je u holdingu princip „majka i ćerka firma ili kompanija“, gde ona glavna kontroliše manju i odlučuje o njenom udelu u profitu i uopšte poslu i radu, te utiče i na njenu unutrašnju organizaciju jer je „drži pod kontrolom“.
