Definicija i poreklo pojma konvencionalan
Može se najjednostavnije reći da se pojam konvencionalan odnosi na nekoga ko se ponaša po pravilima i principima koji su ustaljeni i uobičajeni te se svakako ipak i nazivaju naravno jasno je konvencionalnim, a samo ponašanje se zove konvencionalističko.
Kada se kaže da se nešto radi na konvencionalan način, to znači da se radi već po utvrđenim i baš ustaljenim pravilima i normama, bez većih eksperimentisanja, uvođenja novina, te je sve unapred definisano i predodređeno.
No sa druge strane sam pojam konvencionalno može da se odnosi i na ono što je sporazumno te i odnosno zasnovano na nekom dogovoru ili sporazumu, te da se predstavi kao nešto uobičajeno, ono što je u skladu sa ugovorom i dogovorom, koje odgovara pravilima koja su unapred utvrđena.
Konvencionalna je osoba koja se pridržava pravila i običaja, koja u svom radu i ponašanju nije sklona da od bilo čega ustaljenog i odstupa i da bilo šta „remeti“, te shvata da je određeni redosled stvari pravilo koje se poštuje i u skladu sa time i postupa u svim svojim životnim sferama.
Kada bi se pojam konvencionalan tumačio kao bukvalan, on bi značio ono što je zasnovano ili bazirano na konvenciji tačnije postignutom sporazumu, te na onome što je veoma formalno i ustaljeno, uobičajeno i nepromenljivo.
Mada sam termin konvencionalan nije toliko zastupljen u žargonu, on jeste jedan od veoma rado upotrebljavanih pojmova u stručnoj literaturi, te u „intelektualnim krugovima“, kao i u raznim i štampanim i elektronskim medijima.
Sam termin konvencionalan je poreklom od latinske reči conventionalis, u značenju stalan; uobičajen; formalan; ustaljen; uvrežen; utvrđen; nepromenljiv.
Kako je u tekstu već i više puta napomenuto u pitanju je pridev prema vrsti reči, koji se koristi da istakne i opiše ono što jeste zasnovano na nekom sporazumu odnosno u čijoj je osnovi konvencija kao utvrđena i ustaljena norma ponašanja i delanja, od koje se ne odstupa jer je svako odstupanje mimo pravila.
Konvencionalno se pre svega odnosi jasno na ono nešto što je bazirano na dogovoru, dakle već je jasno utvrđeno i definisano, te se praktično stiče jedna forma običaja i navika kada je u pitanju pridržavanje pravila i normi, pa se stvorila i sintaksa konvencionalno ponašanje.
Naime, kada je u pitanju institucija braka, on jeste do neke mere konvencionalan jer je sklopljen prema pravilima koja se dogovorno moraju poštovati sa obe strane, te se smatra da treba da budu uvažena i sva imovinska i naravno položajna prava supružnika, i da je sama ljubav i emocionalna naklonost prema partneru nekonvencionalni deo zajednice.
To bi nešto jasnije razjašnjeno značilo da se ranije brak ugovarao, prema pravilima i prema tome koji partner kome odgovara u smislu staleža, materijalnog bogatstva, i slično, dok su se ranije brakovi sklopljeni mimo pomenutih običaja, jer se neko nekome dopao, smatrali sasvim nekako i neuobičajenim i neprihvatljivim, te su se povezivali sa nekonvencionalnošću, kao sinonimom za odstupanje od onoga što je pravilo.
Danas se naravno u većini modernih zemalja brakovi sklapaju pre svega iz ljubavi i emocionalne naklonosti, ali ipak imaju naravno i tu neku konvencionalnu komponentu, pre svega počevši od poštovanja nekih običaja i pravila u samom činu sklapanja braka, sve do potpisivanja predbračnih ugovora koji se sporazumno poštuju od obe strane ako do raskida bračne veze eventualno dođe.
Manje je poznato da se za nekoga može reći da je konvencionalna osoba i da takav atribut ima jedno pogrdno ili pejorativno značenje, u smislu da je takva osoba nesposobna da misli svojom glavom, te da je previše kruta i uštogljena, da stalno slepo prati pravila i norme i da nema nikad hrabrosti da se suoči sa promenama i da bilo šta preduzme „na svoju ruku“.
Smatra se u žargonu da je osoba koja je konvencionalna nesposobna da se ponaša kreativno, da nema timski duh, da je nesposobna da bude inventivna i inovativna, da je staromodna i nema niti malo originalnosti i slobode ili jedne vedrine i zanimljivosti u sebi.
U nekim situacijama se konvencionalno ponašanje, koje je bazirano na poštovanju pravila i vrlo strogih protokola podrazumeva, i nije pejorativno već na nekim poslovima i u nekim situacijama i jedino adekvatno.
Međutim, jasno jeste da je generalno pravilo da se neko ko jeste konvencionalan kao osoba, bude od okoline smatran staromodnom osobom koja „nema svoje Ja“ i koja ne može da se snađe sama i bez poštovanja i sledbeništva onoga što joj je već predodređeno.
