Definicija i poreklo pojma komitent
Prema definiciji je značenje reči komitent dosta nejasno, te se pretpostavlja da je najpre u pitanju onaj koji je poslovni saradnik za neku firmu, ali ne u mestu gde je njeno sedište već sa terena.
Opet po nekim bazičnijim definicijama je komitent osoba koja je naredbodavac, po nekim drugim je u pitanju komisioni prodavac, ali je najverodostojnija verovatno ona jedna definicija komitenta kao saradnika u poslu, bilo sa firmom ili u partnerskom poslovnom odnosu sa pojedincem.
Poreklo pojma komitent jeste iz latinskog jezika, od reči commitens, u značenju zadužen, sastavljen, ugovoren u poslu, koja je zapravo izvedena od glagolske forme commitere u značenju obavezati se; ugovoriti; zadužiti; obavezati.
Kod nas se pojam komitent pre svega vezuje za neke poslove koji uključuju posebno finansijske transakcije, te se često upotrebljava i u procesu komisionog poslovanja, pa je potrebno da se i ovaj termin posebno objasni.
Naime, komisiono poslovanje podrazumeva saradnju između određenog komitenta koji je lice ili predstavnik firme koje vrši prodaju ili kupovinu u njeno ime, te je u komisionoj prodaji komitent zapravo treće lice, koje kupuje ili prodaje u svoje ime ali za tuđu dobit i profit od čega svakako ima i procenat zarade ili stalnu platu.
Dakle, kod pomenutog komisionog poslovanja postoje komitent i komisionar, koji je zapravo preduzeće ili pojedinac u čije ime komitent vrši kupovinu ili prodaju.
Komitent nije samo puki posrednik u prodaji ili kupovini robe, već je naravno upućen u to kolika je gornja granica prilikom kupovine, odnosno kolika je donja granica prilikom prodaje, i on ima tu slobodu da sam određuje date granice, te da na takav način i profitira, ali i da izgubi ako se pak pogreši u procenama.
Nekada se kako je i pomenuto komitentom naziva i onaj ko je naredbodavac ili vlasnik neke kompanije koja posluje u drugom gradu ili državi, a nekada je i takozvani radnik „na terenu“, te se nalazi u državi ili gradu van sedišta svoje matične firme i onda on jeste zadužen za dati region i poveravamu se poslovanje na određenoj teritoriji.
U bankarstvu i kada su u pitanju finansijske transakcije, komitent jeste osoba koja je nalogodavac ili samo stranka koja banci za usluge mora da plati neku proviziju u ime firme koju zastupa.
Na nemačkom jeziku je komitent pojam koji se odnosi na onoga ko je „naručilac posla“ ko je naredbodavac ili nalogodavac da se neke transakcije, odnosno kupovina ili prodaja izvrše, i potiče od germanske reči kommittent.
Česte su zablude u pravopisu da li se ispravno kaže komintent ili komitent, pa je i u tom smislu, a etimološki gledano po poreklu samog pojma, svakako isprvcna ova druga varijanta, dakle pravilo jeste da se piše i izgovara komitent.
Međutim, danas se mnoga značenja pojma komitent koja su napred navedena smatraju prevaziđenim pa i na neki način netačnim, te se komitent naziva svako ko je klijent nmeke firme, kao i svaka firma koja je klijent neke druge firme, pa se može reći da je komitent zapravo klijent.
No, opet je i ovakav način prevoda reči po malo ograničavajući, jer se podrazumeva po difoltu da klijent jeste osoba koja samo vrši kupovinu, a komitent ima prava da kao saradnik vrši i prodaju za neku firmu ili jednog poslodavca, te je stoga reč saradnik mnogo prikladnija za opis pojma komitent.
Upravo u pomenutom kontekstu, saradnik kao prevod reči komitent jeste zadužen za prodaju ili kupovinu, kao treće lice koje se nalazi na terenu ili koje pregovara direktno u ime svoje matične firme odnosno samog poslodavca, sa ovlašćenjem, i naravno podrazumevanom stručnošću da proceni kolika je rizična gornja odnosno donja granica do koje se prilikom kupo prodaje može ići.
Sa druge strane i komitent i klijent jesu opet korisnici usluga i dobara, pa ej i klijent prevod koji je validan ali nepotpun za reč komitent, osim kada se odnosi na pomenute bankarske transakcije, i kada on zapravo vrši uplate po nalogu poslodavca za određene novčane usluge za koje banka naplaćuje provizije ili kamate.
Sama suštinska razlika kada se pogleda odnos komitenta i klijenta jeste u tome da je svaki komitent i klijent, ali da svaki klijent nije i komitent, a to znači jednostavno da je komitent u prednosti jer on koristi određena materijalna ili nematerijalna dobra, ali ne za svojh račun već za unapređenje poslovanja svog nalogodavca ili firme, i na takav način doprinosu profitu.
