A-M

Koagulacija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma koagulacija

Prema etimološkim tumačenjima reč koagulacija kao predominantno medicinski pojam je svojim poreklom iz latinskog jezika, od reči koagulatio, koagulare, u značenju zgrušavanja, stvaranje ugruška, usiravanje, prelazak tečnosti odnosno koloidnog rastvora u stanje želatinozne mase pod uticajem elektrolita, nastajanje taloga.

Svakako je kako je i pomenuto pojam koagulacije vezan za medicinsku nauku, i označava zgrušavanje krvi, te stvaranje krvnog koaguluma odnosno ugruška, o čemu će u nastavku teksta biti više reči.

Koagulacija kao medicinski pojam – koagulacija krvi; krvni koagulum

Kada se govori o stručnoj medicinskoj terminologiji, laicima je manje poznat pojam koagulacije ili stvaranja koaguluma, te se on suštinski odnosi na zgrušavanje krvi, pre svega kada se dogodi neka povreda ili rana u cilju zaustavljanja krvarenja, kao predominantno fiziološki proces u koji su uključeni faktori koagulacije koji nastaju u jetri, trombociti, fibrin, fibrinogen i generalno pak rečeno jedna kompletna „koagulaciona kaskada“.

Dakle, pojava koagulacije krvi nastaje onda kada nakon oštećenja manjeg ili većeg krvnog suda (prema kalibru, a ne prema njegovoj vrsti), dođe do prelska krvi iz tečnog u čvrsto stanje, te se putem stvaranja koaguluma ili krvnog ugruška na mestu povrede krvarenje i zaustavlja.

Za zaustavljanje krvarenja su najvažniji kako je ranije rečeno takozvani faktori koagulacije koje stvara jetra, i koji su po svom hemijskom sastavu proteini, a označeni su brojevima i imenima i ima ih ukupno 16 – protrombin; fibrinogen; tkivni tromboplastin; Hagemanov faktor i mnogi drugi, koji stvaraju takozvanu „spoljnu i unutrašnju“ koagulacionu kaskadu, kao čitav niz vrlo važnih postupaka koji imaju za krajnji cilj da zaustave krvarenje koje je nastalo.

Suštinski je važno da se u procesu koagulacije belančevina koja se nalazi rastvorena u krvnoj plazmi i koja se zove fibrinogen, pod dejstvom tkivnog aktivatora protrombina i delovanjem stvorenog enzima trombina, prevodi u nerastvorni fibrin, koji dalje vrši agregaciju trombocita i stvara krvni ugrušak na mestu gde je došlo do oštećenja krvnog suda.

Svakako je da je zgrušavanje krvi jedan deo procesa poznatijeg kao hemostaza ili zaustavljanje krvarenja, a koja podrazumeva sledeće činioce – vazokonstrikciju (sužavanje krvnog suda); te i nastanak trombocitnog tromba (koji je svojevrsni „čep“ koji je najpre stvoren samo od krvnih pločica); stvaranje krvnog koaguluma ili ugruška (koji u svom sastavu ima i fibrin) i potom i stabiliziranje koaguluma sok se ne uspostavi normalna hemostaza, a potom njegovo liziranje ili razlaganje na osnovne sastavne delove.

Zgrušavanje krvi ili koagulacija se u medicini smatra trećom fazom procesa hemostaze, te se ona „aktivira“ kada stvaranje trombocitnog tromba i vazokonstrikcija nisu više dovoljni da zaustave krvarenje kao takvo, a obično kada je u pitanju neko veće oštećenje krvnog suda.

Princip je da oštećene endotelne ćelije oslobađaju svoje lokalne faktore koji su „hemotaksični“ te privlače trombocite ali i aktviraju proteine krvne plazme i pokreću prevođenje fibrinogena u dati fibrin, koji stvara svojevrsnu „mrežastu strukturu“ i sa trombocitima zatvara povredu na krvnom sudu.

Koji su to faktori koagulacije i kakav je njihov osnovni princip delovanja i uloga?

Kako je već napomenuto, faktori koagulacije su proteini ili enzimi koji se predominantno stvaraju u jetri i obeleženi su brojevima od I do XIII, ali svaki ima i svoje ime i ima ih ukupno 16, a to su:

Faktor koagulacije I – fibrinogen – nalazi se rastvoren u krvnoj plazmi i pod dejstvom tkivnog aktivatora protrombina se protrombin pretvara u trombin, koji dalje prevodi fibrinogen u fibrin i koji stvara pomenutu „fibrinsku mrežu“;

Faktor koagulacije II – protrombin – aktivator je faktora koagulacije I; V; VII i XIII kao i proteina C i trombocita;

Faktor koagulacije III – tkivni tromboplastin – ima ulogu da bude takozvani koenzim ili kofaktor za faktor koagulacije VIIa;

Faktor koagulacije IV – jeste kalcijum jon, koji utiče preko poznatih kalcijumskih kanala;

Faktor koagulacije V – proakcelerin;

Faktor koagulacije VI – akcelerin;

Faktor koagulacije VII – prokonvertin – aktivator faktora koagulacije IX i X;

Faktor koagulacije VIII – antihemofilijski A globulin – kofaktor faktora IX; u njegovom nedostatku nastaje bolest poznata kao hemofilija A;

Faktor koagulacije IX – antihemofilijski B globulin – aktivator faktora koagulacije X; u njegovom nedostatku nastaje oboljenje poznato kao hemofilija B;

Faktor koagulacije X – Stjuart-Prover faktor – aktivator faktora koagulacije II;

Faktor koagulacije XI – prekursor tromboplastina ili antihemofilijski C faktor – aktivator faktora IX i XII; prevodi prekalikrein u kalikrein; u njegovom nedostatku nastaje retka hemofilija C;

Faktor koagulacije XII – Hagemanov faktor – pokreće fibrinolizu tj razlaganje fibrinskog koaguluma i aktivator je prekalikreina;

Faktor koagulacije XIII – stabilizator fibrina – ima ulogu da stabilizuje fibrinski koagulum i da spreči njegovo razlaganje ili lizu;

Von Vilebrandov faktor – ima ulogu u agregaciji ili povezivanju, spajanju trombocita;
Prekalikrein (Flečerov faktor);

Kininogen – pomaže aktivaciju prekalikreina i faktora koagulacije XI i XII;

Fibronektin – pomaže adheziju odnosno „slepljivanje“ ili fuziju trombocita.

Kako je i navedeno postoje „dva puta“ koagulacije krvi – spoljašnji i unutrašnji, dok se sami pak poremećaji koagulacije dele na urođene i stečene, te i na one u kojima je patološki povećano ili je pak smanjeno zgrušavanje krvi, te se ispoljavaju krvarenjima ili sa druge strane i trombozama.

Laboratoriske analize kao važan pokazatelj koagulacije

U laboratoriji su važni testovi kojima se ispituje rutinski sposobnost zgrušavanja krvi, a to su pak: PTT (parcijalno tromboplastinskoi vreme); vreme krvarenja; protrombinsko vreme (PT); vreme koagulacije i takozvani D-dimer.

Patološka stanja i bolesti koje su posledica poremećaja koagulacije

Bolesti i patološka stanja u kojima je aktivnost sistema koagulacije smanjena, i tada dolazi do posledičnog nastanka krvarenja su – trombocitopenija (kao urođeni ili stečeni pad broja krvnih pločica tj trombocita); hemofilija (A; B ili C); hemolizno-uremijski sindrom; ciroza jetre (zbog nedostatka sposobnosti sinteze faktora koagulacije jer jetra propada); nedostatak vitamina K; te i aplastična anemija; idiopatska trombocitopenijska purpura; trombastenija; DIK (diseminovana intravaskulna koagulacije); antikardiolipinska antitela sindrom; afibrinogenemija i druga stanja.

Sa druge strane postoje poremećaji i oboljenja u kojima je povećana aktivnost faktora koagulacije ali je to svojevrsni poremećaj koji zavisno od toga koji od pomenutih predominiraju dovodi do ili krvarenja i/ili tromboza, a neki od njih su: deficit proteina C i S; deficit antitrombina; kao i lupus nefritis; antikardiolipinska antitela; nefrotski sindrom; hiperhomocistinemija i APC rezistencija (otpornost na aktivirani protein C tj na njegovo delovanje).

Dakle, osnovni princip koagulacije jeste hemostaza ili zaustavljanje krvarenja, uz delovanje faktora i dva puta koagulacije, te uz krajnju razgradnju koaguluma ili njegovu stabilizaciju.