A-M

Klauzula – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma klauzula

Prema dafiniciji je klauzula onaj uslov koji nešto ograničava, koji predstavlja neku „začkoljicu“ u pravnim aktima, koji se oidnosi na neku tačku ili na član zakonskog akta, te koji se pre svega odnosi na pravni i zakonski aspekt.

Kada se kaže da je klauzula ograničenje, postoji i poznati latinski termin „sine clausula“ koji i znači bez oigraničenja i bezuslovno, tako da klauzula jeste neki uslov koji mora da se ispoštuje i onaj faktor koji ograničava, mada se često prevodi i kao zaključak nekog perioda ili činjenica koja je uokvirila celinu.

Prema latinskoj terminologiji je često klauzula definisana i kao dodatak odnosno dopuna nekom osnovnom ugovoru, koja se posebno osmisli sa nekim jasnim ciljem stvaranja odredbe i mora se smatrati ravnopravnim delom ugovora te se kao takva i ispoštovati.

Naime, u praksi se sa pravnog aspekta klauzula odnosi pre svega na onaj dodatak ugovoru koji je sklopljen između nekih dveju ili više strana, a kada se neke okolnosti bitno u međuvremenu ipak i promene pa se mora dopuniti ono što ugovorno već i jeste definisano kao obaveza.

Postoji i dosta poznat pravni termin koji se naziva konkurencije klauzula, te je zapravo u pitanju ograničavanje ili pogodba koja se odnosi na službenika u njegovu korist u odnosu na nekadašnjeg poslodavca.

Dakle, klauzula je po pravilu dopuna ili dodatak nekom pravnom aktu ili zakonskoj odredbi, kao i ugovoru.

Kako je rečeno u ranijem tekstu klauzula je pojam latinskog porekla, pa ima nekoliko značenja i veoma se često prevodi kao uslov koji ograničava ali i kao odredba, neka tačka ugovora, konačni zaključak neke celine (na primer u muzici, kada se odnosi na zaokruživanje jednog vremenskog perioda) sve u zavisnosti od jednog bližeg konteksta.

Kada je u pitanju bankarska odnosno ekonomsko-finansijska terminologija, pojam klauzula se pre svega odnosi na davanje kredita i ona predstavlja sredstvo u ugovoru kojim se jedan dužnik obavezuje banci, te se i naziva valutna klauzula.

Dakle, valutna klauzula jeste jedna vrsta osiguranja da se banka zaštiti od gubitka u odnosu na neku stranu valutu ako dođe do njenog nenadanog porasta u vreme od izdavanja kredita, pa se zato i kredit koji daje banka najčešće i povezuje odnosno rangira u odnosu na neku stranu valutu, kakva je pre svega evro ili švajcarski franak.

Danas je poznata situacija kada su banke izdavale kredite u švajcarskim francima, te se klauzule nisu ispoštovale i dužnici zbog pada vrednostio domaće valute ne mogu da vrate previsoke vrednosti i kredita i kamata, i mora da reaguje država kao najviša instancam, najverovatnije dodatkom tačke na ugovore sa bankama, koje će da sklopi sa međunarodnim monetarnim fondom.

Kada su na primer u pitanju nekretnine, te i trgovina nepokretnostima, poznat je termin klauzula intabulandi, i ona zapravo jeste jedna zakonski definisana uredba kojom se od strane poslodavca daje dozvola kupcu da izvrši upis nekretnine u katastar odnosno da je uknjiži.

Kada je pomenuta klauzula intabulandi u pitanju, postoje i neke druge pogodnosti koje se u trgovini nekretninama mogu utvrditi odredbama, te se tako na primer može da upiše hipoteka a ne stvarno vlasništvo nad zemljištem ili nekretninom.

Isto tako se klauzula intabulandi koristi kod upisa u neke druge knjige i registre kakvi su na primer upis deonica, akcija na berzi, hartija od vrednosti.

Postoji u pravnoj terminologiji i takozvana klauzula pravosnažnosti i izvršnosti, gde se nadležni pravni organ odnosno sud obavezuje da izda pravosnažnu ili važeću ispravku zakona koja sadrži klauzule koje se ugovorno moraju izvršiti.

Dakle, u pravnoj terminologioji se sud obavezuje da izda klauzulu izvršnosti na neko rešenje o ispravci koja ispunjava sve uslove i koja se kao takva može smatrati pravosnažnom.

Kada je u pitanju pomenuta klauzula intabulandi, ona je veoma zastupljena danas i mora se malo približnije objasniti njeno značenje, te se smatra da jhe u piotanju jedna formalna ali i veoma jasna i izričita izjava prethodnog vlasnika nekretnine ili zemljišta, koji prihvata da se njegovo vlasničko pravo na osnovu kupoprodajnog ugovora ukine.

Time što prethodni uknjiženi vlasnik prodaje zemljište i/ili nekretninu nekom drugom licu, on ima u ugovoru i pomenutu klauzulu intabulandi, koja je zapravo jedna tačka kojom se daje pristanak kupcu na uknjiženje nekretnine ili upis u katastar nepokretnosti, samo na osnovu potpisanog ugovora a pre nego što se po pravilu izvrši isplata vrednosti nekretnine.

Generalno je klauzula intabulandi prenošenje prava na upis od strane starog vlasnika na novog, te se ona može pretstaviti kao pravni akt ili ugovor, kao podnesak ili dodatak ugovoru koji ima jednaku važnost, te se može postići kao dogovor koji jeste oročen odnosno dat pod nekim uslovom ili je ređe bezuslovan.

Ako se dogodi da osoba koja prodaje nekretninu odbije da izvrši naloge koji su određeni naime i klauzulom intabulandi, onda onaj ko je kupac i kome su takvim činom uskraćena prava može da pokrene zakonski spor koji se upisuje u knjige zemljišta ali i u određene zakonske akte, kojima se tada dodaje nova klauzula ili tačka koja na primer jeste tužba na neprenošenje prava za ugovorno registrovanje nekretnine na ime kupca.

Sponzorisano

loading...
Loading...