A-M

Katatonija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma katatonija

Prema definiciji je katatonija jedna od formi šizofrenije kao psihogenog poremećaja, te iako ona spada u najređe oblike ovog poremećaja, ona je veoma teške kliničke slike odnosno znakova i simptoma sa aspekta psihijatrijskog stanovišta.

Definicija katatonije je nužno povezana sa šizofrenijom kao njenim osnovnim oblikom psihičkog poremećaja i ona se odražava sumanutim idejama, halucinacijama, melanholijom, pojavom vrlo čestih spazama ili grčeva i nastankom hipotonije i arefleksije muskulature koja je „parališuća“ i pacijent postaje nepokretan.

Dakle, kako je i navedeno katatonija je stručan medicinski i psihijatrijski termin i jedan je od najređih oblika šizofrenije kao psihoze, te se u prvom redu oslikava psihomotornim poremećajem mada sve opet zavisi i od godina starosti, kao i od prethodne istorije bolesti pacijenta.

Osoba koja je obolela od katatone šizofrenije ili katatonije ima probleme sa kretanjem koje je na početku usporeno i ograničeno, te dolazi do pojave čestih grčeva muskulature, kao i naravno na psihičkom nivou predominacije melanholičnog raspoloženja sa kasnijom pojavom sumanutih ideja.

Kada se posmatra osoba koja je obolela od ovog poremećaja, ona se ponaša tako što ponavlja neke pokrete bez cilja i svrhe, ili ponavlja iste reči ili rečenice i deluje sasvim izgubljeno i nema nikakve šanse da se sama od sebe smiri, te je veoma razdražljiva i oslikava uzbuđenje i psihozu u isti mah.

Vremenom sa razvojem sumanutih ideja, ili potencijalno i halucinacija, katatone osobe počinju da ispoljavaju agresivno i afektivno ponašanje, te postaju opasne po sebe i/ili po druge, pa su sklone da često pokušavaju samoubistva ili samopovređivanje, a kada svoj bes ili neku ideju kao sumanutost usmere na drugo lice mogu biti sklone i da pokušaju ubistvo.

Katatonija je poremećaj koji se može ispoljiti u blažoj ili ozbiljnijoj formi, pa se kaže da je pre svega poremećaj individualne kliničke slike, ali je svakako progresivan i bez terapije koja je pak i adekvatna i koja je započeta na vreme, rezultati neće moći da budu dobri i nastaće teška psihoza po tipu šizofrenije.

Neke osobe imaju samo mišićne grčeve koji progrediraju u paralizu motorike pa oni ne mogu da se pokreću i zauzimaju nekada karakteristične položaje kao da su „od gume“, ali opet se to smatra sa aspekta kliničke težine katatonije, lakšim oblikom bolseti, jer se određenim lekovima ovakav problem može i kupirati.

No neki pacijenti koji boluju od katatone šizofrenije imaju predominantne simptome psihoze, pa menjaju raspoloženja i otežano se i kreću i govore ali je uzrok u unutrašnjoj potištenosti i veoma jaku melanholiji koju oni razvijaju kao početni poremećaj koji dalje progredira.

Treći i najteži stepen katatonije jeste ispoljavanje sumanutih ideja kao i uzbuđenja, usplahirenosti i nemira, od straha ili da će neko tu osobu da povredi ili da će ona da nekoga povredi, kada se pak i nikako ne može umiriti i postaje veoma agresivna i nepredvidiva te halucinira i mora da se onda najčešće hospitalizuje kao urgentno stanje u psihijatriji.

Problem kod katatonije jeste pre svega što ona nastaje dosta rano i kod veoma mladih osoba u drugoj ili trećoj deceniji života, te što ima veoma nagli početak i veoma nepredvidive i raznolike i simptome ali i klinički tok.

Dakle, kod katatonije neka osoba može u jednom momentu biti sasvim bez simptoma, dok se njenos tanje u narednim danima pogorša do te mere da ne može da ustane iz kreveta i obavlja osnovne aktivnosti, te da se ponaša često dosta bizarno, ponavlja nasumične pokrete ili zauzima neke neobične položaje, i ponavlja neartikulisane ili već neke poznate reči i rečenice ali koje pak i nemaju smisla i kojih uopšte nije svesna.

Katatone osobe mogu kako je napomenuto da zauzmu neke veome neprirodne i neovične pokrete tela, te da ne osećaju ni bol niti umor, jer su im motorika i tonus, kao i refleksi posve sniženi, pa se oni u tom nekom stanju ukočenosti mogu nalaziti različito vreme, nesvesni svog stanja i ne osećaju nikakav bol ili umor, jer su u psihozi.

Kako je poznato da je šizofrenija kao jedna od najtežih psihoza neizlečiva bolest, tako je i slučaj sa katatonijom kao njenom podvrstom, mada značajno napredovanje bolesti i samo ispoljavanje i simptoma i njihovu težinu može da reguliše upotreba lekova iz grupe antipsihotika, kao i psiho terapija i neke metode socioterapije.

Dakle, kaže se da je katatonija duševna ili psihijatrijska bolest koja je oblik psihoze koja je poznata kao šizofrenija, te koja se od kliničkih simptoma karakteriše pojavom nepokretljivosti i mišićnih grčeva, a od psihičkih poremećaja dominiraju poremećaji raspoloženja po tipu pre svega melanholije kao i poremećaji pažnje i mišljenja, kakve su halucinacije i sumanute ideje.

Karakteristična pojava za katatoniju jeste stupor ili akinezija, kada postoji jedna jasna baš izrazita motorna ukočenost, te pacijent ne može ni da govori i postoji mutizam, a isto tako ne reaguje na spoljne draži što se naziva autistično ponašanje.

Kod katatonije pacijent ne može da uzima hranu i vodu, a iako se može steći utisak da u tom pak napadu stupora ili pak hipokinezije pacijent ne može da čuje i da razume šta mu se govori, to nije tačno, ali on ne može da reaguje voljno na draži, i kada izađe iz stanja stupora on se svega jasno seća i nema amneziju za fazu napada koju je proživeo.

Sponzorisano

loading...
Loading...