Definicija i poreklo pojma katalepsija
Prema definiciji je katalepsija jedan svojevrsni oblik patološkog ponašanja, koji se bazira na vrlo dugom zadržavanju određenih delova tela ili pak celog tela u nekim baš neobičnim položajima, u stanju ukočenosti, a u koje je deo tela ili ono celo dovedeno na pasivan način, pa se i u psihijatriji ovakav poremećaj često naziva „voštana fleksibilnost“.
Sam pojam potekao je od grčke reči katalepsis, što znači držanje, hvatanje, zadržavanje, a vrlo je karakteristično da se sam poremećaj katalepsija dosta učestalo nalazi udruženo sa drugim vidom poremećaja u smislu preterane sugestibilnosti, kakve su na primer ehopraksija (učestalo jasno ili manifestno ponavljanje stereotipnih gestova) ili eholalija (ponavljanje istih reči).
Iako se ranije smatralo da je svaka katalepsija stanje krutog držanja ili stanja ukočenosti, postoji razlika između pomenute „voštane fleksibilnosti“ (koju je Eugen Bleuler opisao kao jedno stanje kada pacijenti ne prave nužno voljne pokrete „na svoju ruku“, ali oni ipak mogu zauzeti neku određenu pooziciju, i ma koliko ona izgledala „nezgodna“, oni u njoj mogu ostati veoma dugo) i takozvane krute katalepsije.
Kruta katalepsija je kako joj i samo ime kaže stav krutog držanja tela u veoma nelagodnom i neobičnom položaju, u koji je ono dovedeno pasivno, i koja se obično sreće kod nekih vidova psihijatrijskih poremećaja kakvi su šizofrenija, histerični napadi, katatonija ili pak neka organska oboljenja ili oštećenja struktura malog mozga koji je pre svega odgovoran za održavanje stava tela protiv gravitacije i za stanje držanja ravnoteže.
Telo je ranije bilo dovođeno u stanje katalepsije i pomoću metoda hipnoze, ili pak nekim starim intervencijama kojima su prekidane veze između malog mozga i prednjih ili frontalnih režnjeva velikog mozga, ili u određenim oboljenjima koja su dovodila do poremećaja na nivou važnih neuronalnih sinaptičkih spojeva, pa su glava i/ili ekstremiteti bivali postavljeni u neke sasvim ili čudne ili neprirodne položaje u kojima su se dugo zadržavali, bez mogućnosti voljnog uticaja na njihovo „otkočenje“.
Za osobu koja je kataleptičar, sinonimi su onaj ko je obamro, ukočen, fiksiran, dok je sama reč katalepsija po definiciji i ukočenost, te bolest spavanja, zgrčenost, te i stanje zadržavanja tela u nenormalnim položajima kod osoba koje su obolele od neke psihijatrijske bolesti ili stanja nekog organskog moždanog ili pak duševnog oboljenja.
Katalepsija kao medicinski pojam i značenje u medicini i psihijatriji
Po razmatranjima u raznim medicinskim leksikonima i psihijatrijskim i neurološkim knjigama ili priručnicima, katalepsija je stanje u kome je osoba sasvim nepomična i ponaša se kao da se nalazi u svojevrsnom transu, te se u nekim primitivnim kulturama ovakvo stanje često tumačilo kao pak neka „zaposednutost“ ili su se takvoj osobi pridavale neke velike i duhovne „moći natprirodnog tipa“ ili neke naročite sposobnosti.
Osoba koja je kataleptičar, obično ima neki teži psihijatrijski ili organski poremećaj na malom mozgu, te se ona po pravilu ne seća kada se „osvesti“ iz stanja katalepsije, i nekada se ovakav poremećaj ispoljava kao naglo uspavljivanje i naglo buđenje iz sna, uz nesećanje da se takav prekid budnosti uopšte i dogodio.
Napad katalepsije se ne može voljno kontrolisati, i on po pravilu i nastupa i prestaje iznenada i bez volje pacijenta, ali može biti provociran nekim jačim stimulusima, ili pak napadima jake ili histerije ili stresa, kada se provocira stanje duševnih poremećaja.
U stanju „rigidnosti“ ili ukočenosti, nemoguće je osobu koja je u stanju katalepsije prisilno pak „otkočiti“, te je takva osoba ili nenormalno savitljiva i može da zauzme položaje pri kojima bi se inače normalno ili slomila neka kost ili došlo do uganuća ili istezanja mišića i ligamenata, ili je pak takav pacijent sasvim ukočen i „nikakva sila mu ne može vratiti deo tela ili celo telo“ u normalno stanje, dok ga napad katalepsije ne prođe.
Po nekim drugim objašnjenjima katalepsija je stanje u kome i mišići i ekstremiteti ostaju duži period u istom stanju grča ili rigiditeta, te su ukočeni i sasvim nefunkcionalni.
Dok je sama osoba izvan stanja svesti i razuma, odnosno najčešće delirantna i obično kako je navedeno ili ponavlja iste reči ili ponavlja neke nesvrsishodne ali iste pokrete, kada su pridruženi ehopraksija i eholalija kao poremećaji koji su pandan sugestibilnim stanjima mozga.
Važno je na kraju naglasiti da je sasvim suprotan poremećaj od katalepsije takozvana katapleksija i da se ova dva poremećaja ne smeju mešati međusobno.
Najviše zato jer je katapleksija trenutna i prolazna mišićna slabost ili paraliza mišiča, koja nema psihijatrijsku osnovu u najvećem broju slučajeva i koja je pokrenuta prenaglašenim emocijama, koje su „trigger“ ili okidač, i koja prolazi brže i koje je pacijent najčešće svestan.
