Definicija i poreklo pojma kalibracija
Prema definiciji je pojam kalibracija, te svakako i sami glagol koji je od njega izveden i koji glasi kalibrisati, oznaka za neko merenje, procenu, određivanje neke vrednosti u jasno odgovarajućim mernim jedinicama.
Pomenuti pojam kalibracija jeste anglicizam i potiče dakle od engleske reči calibration i najzad i označava određeno omeravanje, ali pre svega predstavlja zapravo termin za podešavanje mernih instrumenata da se njihove vrednosti merenja pokažu kao tačne.
Dakle, kada bi se prevelo u bukvalnom značenju kalibracija ili kalibrisanje jeste podešavanje nečega po odgovarajućoj meri.
Sama definicija kalibracije je sa stručnog aspekta nešto kompleksnija i ona se smatzra jednim skupom postupaka i mera kojim se stvara jedan jasan i tačan međuodnos i propporcija između vrednosti mernog instrumenta, vrednosti merene mase, kao i takozvanog referentnog materijala odnosno one vrednosti koja predstavlja standard merenja i koja je prethodno utvrđena i jasna.
U raznim granama nauke, tehnike pa na kraju i u domaćinstvima, postoje raznovrsni merni instrumenti manje ili veće preciznosti, koji treba da se svakako povremeno i kada su sasvim ispravni prekontrolišu, te da se utvrdi da nije došlo do nekog odstupanja u merenju u odnosu na standarde i upravo se za takav proces upotrebljava reč kalibracija.
Nekada se aparat ne upotrebljava često ili uopšte, te se shvata da on ni ne treba da se održava, ali njegove komponente se habaju i stare i one mogu da značajno izmene rezultate merenja, i to na primer u farmaceutskoj industriji (kada se mere količine supstanci koje ulaze u sastav nekog leka, može da ima veoma ozbiljne posledice).
Kada su u pitanju digitalni ili elektronski merači bilo koje vrste i namwene, reklo bi se na prvi mah da su oni dosta i trajniji i pouzdaniji, te da nema potrebe da se vrši njihova kontrola odnosno kalibracija prema standardima mernih jedinica, ali to baš nije slučaj jer su generalno vrednosti merenja ograničene na dati vremenski interval koji je regulisan pomoću povezanosti određenih elektronskih delova.
Merenje određenih parametara je kod digitalnih merača često dosta teže predvideti i takvi se uređaji moraju češće kalibrisati, jer su generalno tačnosti merenja ograničene odgovarajućim rokom važenja validnosti rezultata, i stoga se daje i garancija o tačnosti merenja koja je najčešće jednu ili dve godine, ali svakako to ne znači da se uređaj koji je merni instrument ne treba da pak i u međuvremenu kontroliše i proverava.
Ono što je važno napomenuti za sve merne instrumente jeste činjenica da se sve one takozvane indukovane promene ne mogu da izbegnu te da samo mogu i morale bi biti na vreme otkrivene a potom i ispravljene u matematičkom smislu proračuna, i na taj način pripremljene za postupak kalibracije odnosno kalibrisanja.
Često se ranije kao sinonim za kalibraciju upotrebljavao pojam baždarenje, koji je podrazumevao da se određeni merni instrumenti redovno proveravaju i da im se vrednosti uravnaju sa mernim standardima, što je i predviđeno i regulisano zakonskim merama, a takođe je u nekim granama kakve su medicina, hemija, farmacija, od velikog opšteg značaja.
Kada se sa aspekta međunarodnih mernih standarda objašnjava i sagleda pojam kalibracije ili umeravanja odnosno baždarenja, on podrazumeva uspostavljanje jednog ekvivalentnog odnosa između standarda i merne greške koja ne bi trebala da se događa jer je statistički značajna i daje pogrešne podatke, te je zapravo jednostavno rečeno ispravljanje merne greške kako bi se lako i tačno izbegavali mereni rezultati u odnosu na merni jedinicu iste vrste ali druge veličine.
Postoje i takozvane kalibracione laboratorije koje su upravo i zadužene za tačnost i preciznost kalibracije odnosno umeravanja određenih jedinica da bi se merni instrumenti baždarili prema već utvrđenim normama i standardima, koji su često i zakonski propisani, posebno u nekim napred pomenutim oblastima i granama.
Nekada je pre započinjanja bilo kakvog merenja potrebno da se sami merni instrumenti dovedu u jednu početnu poziciju tačnosti koja je za merenje nužna, i koja se na dalje održava na zadatom nivou, te se takav postupak u žargonu naziva kalibrisanje odnosno kalibracija instrumenata, što ima neke razlike u odnosu na pojam baždarenja, jer se on zapravo odnosi na određeni vremenski interval koji je propisan i kada se merni instrumenti podešavaju na početnu poziciju za merenje.
Važno je takođe naglasiti da se ne smeju izjednačavati pojam kalibracije ili umeravanja, sa terminima sam-okalibracije što je zapravo samo-održavanje ili pak i samoumeravanje mernog instrumenta, kao ni sa pojmom verifikovanja kalibracije što je termin koji se odnosi na overu ili potvrdu umeravanja.
