Definicija i poreklo pojma inverzija
Prema etimološkoj definiciji je pojam inverzija potekao iz latinskog jezika, od reči „inversio“ u značenju okretanje; preokret; obrtanje, promena poretka stvari, ideja, stavova, shvatanja, ali može zavisno od konteksta u kome se koristi da ima i sasvim drugačija prenesena značenje koja će u nastavku teksta biti i navedena.
Pojam inverzije u medicinskoj terminologiji – upotreba i značenje
U medicinskoj terminologiji pojam inverzije označava sposobnost nekih šupljih organa da se pak „posuvrate“ da se „izvrnu“ ili da jednostavnije rečeno njihova unutrašnja površina postane spoljašnja, i obrnuto, a najčešći je primer inverzije uterusa (pre svega nakon porođaja kada se dešava da materica izlazi u spoljnu sredinu i kada se vrati asistiranoi unazad, može da se desi da se ona posuvrati).
No, kao jedan tip urođenog poremećaja, mada na sreću veoma redak, postoji i takozvani „situs viscerum inversus“, u prevodu zamena mesta unutrašnjih organa, koja je ili kompletna ili pak i nekompletna i posledica je greške u embrionalnom razvoju, a obično se dešava da su oni oprgani koji su normalno na „levoj strani tela“ (na primer srce; slezina; sigmoidni kolon) premešteni na desno, a oni kloji su desno normalno (kao jetra; slepo crevo, žučna kesa) su u ovom poremećaju premešteni levo.
U medicinskoj terminologiji, a pre svega u domenu psihijatrijskih poremećaja nagona, postoji i takozvana seksualna inverzija, koja se odnosila na pojam homoseksualne orijentasije pre svega u XIX i na početku XX veka, te je tako dfefinisana od strane stručnjaka a ne od laika (koji nisu na primer pristalice bilo kakvih vrsta seksualnih različitosti).
Međutim, prema psihijatrijskom tumačenju se ovaj pojam nije odnosio na negativnu konotaciju ili bolest u nagonskom ispoljavanju, već se pravilo jedno poređenje kada je osoba ženskog pola imala jedno inverzno ponašanje (na primer oblačila mušku odeću, radila muške poslove, ponašala se i izražavala kao muškarac), te kada su osobe mučkog pšola imale sklonost da se ponašaju kao žene u smislu inverznog postupanja (kada su nosili žensku odeću, pleli ili veyli, znali da šiju, kuvaju, peglaju ili pak ispoljavali bilo kakav vid „ženskastog ponašanja“).
Danas bi se pojam inverzije u psihijatriji mogao poistovetiti sa pojmom transrodnosti – kada stanje kakvo jeste u rodnom smislu, ne odgovara onom koje je realno (dakle, kada se osoba rodi kao muškarac i tako se i vodi u društvu, ali se oseća kao žena i želi da menja pol).
Inverzija kao stilska figura u književnosti
Kada je u pitanju književnost, inverzija je jasno rečeno izvrtanje reda reči u rečenici, ili pak jeste premeštanje rečenica u nekom proznom ili poetskom delu, sa jasnim ciljem naglašavanja nečega bitnog.
Dakle, kod inverzije se u književnosti ne poštuju ni lingvistička pravila ni gramatička forma u redu reči – subjekat, predikat, objekat nego se inverzijom obično vrši jedan uticaj one rečenice koja je zavisna u odnosu na glavnu, a koja u ovom slučaju nad njom dominira.
Iako se prema shvatanjima stručnjaka iz oblasti lingvistike, inverzija smatra jasnim obrtanjem ili izokretanjem redosleda reči u rečenici, ovakva teorija suštinski nije tačna, jer sama po sebi kao pak stilska figura, inverzija nije sintaksički i lingvistički nepravilna, već je u funkciji takozvanog sintaksičkog akcentovanja odnosno naglašava i ističe ono što je važno da se u rečenici primeti i ono što jeste srž i glavno u delu u kome se piše.
Poenta izvrtanja reda reči u rečenici, nije u principu sintaksička greška, već ima funkciju da tako ostvari ono pravo mesto svake reči u rečenici kako bi se postigao efekat da se željeno naglasi i da se kao takvo i istakne, te da dominantno bude nosilac značenja u odnosu na sam ostatak rečenice.
Primer je delo hrvatskog pesnika i esejiste Antuna Gustava Matoša pod nazivom „Utjeha kose“, gde se inverzija kao stilska figura zapaža u sledećim stihovima:
„U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
U dvorani kobnoj, mislima u sivim..“
Takođe je primer inverzije prisutan i u delu hrvatskog pesnika Dobriše Cesarića, u poznatom delu „Vagonaši“, a u rečenici – „Tu svaki vagon dimnjak ima“ (umesto da se napiše svaki vagon tu ima dimnjak, ovim putem je stilski naglašena važnost toga da svaki vagon ima svoj dimnjak, i to ostavlja jači utisak i urezuje se u pamćenje kada se pročita u takvoj stilskoj formi inverzije).
Pojam temperaturne inverzije – definicija, značenje i upotreba u praksi
Kada se definiše temperaturna inverzija, ona jednostavno označava „naopako ili izobrnuto“ rastenje temperature sa porastom nadmorske visine, iako je pravilno i posve i logično da spoljna temperatura opada u stepenima za svaki metar nadmorske visine koja se povećava, a jer se vazduh zagreva od zemlje a ne od Sunca.
Međutim, pretpostavka je da je jedan od glavnih faktora temperaturne inverzije upravo emisija te toplote od strane tla koje se zagrejalo i koje u noćima koje su vedre direktno prenosi toplotu na vazduh koji se podiže u više slojeve atmosfere i tako podiže i temperaturu vazduha sa porastom nadmorske visine.
Takođe je poznato da temperaturnu inverziju mogu da uzrokuju i anticikloni, kao i hladni vetar koji duva prema dolini, i da se ova inverzija najčešće sreće u vreme zalaska Sunca kada je tlo pak i najtoplije, i kada vlažan vazduh pokupi u blizini tla svu toplotu i nosi je dalje, u više slojeve.
