Definicija i poreklo pojma ingerencija
Kada su u pitanju etimološka definisanja pojma ingerencija, poznato je da on potiče iz latinskog jezika od reči ingerentio, koja se prevodi kao mešanje u nešto; uplitanje; posredovanje; uticaj na nešto ili nekoga, a kada je u pitanju preneseno ili figurativno značenje, ono se najčešće može pak prevesti kao „spektar uticaja; posredovanje u dogovoru; polje uticajnog faktora“.
Pomenuti pojam se upotrebljava u raznim društvenim aspektima (pre svega u političkom smislu), i označava nečiju moć ili sposobnost da ostvari uticaj, da utiče na nešto, da posreduje, da vrši pak kontrolu ili da utiče i da donosi odluku (u značenju da neko „ima ingerencije), te sa druge strane i nečiju nesposobnost ili nemoć da na nešto utiče i da se u nešto meša ili da se zalaže (tada taj neko „nema ingerenciju“, pa i u smislu nemoćan je, nema prava, nema sposobnosti, nebitan je).
Pogrešna je pretpostavka da se pojam ingerencije nužno tiče samo nečijeg mešanja i uticaja i/ili i posredovanja u nekim odlukama i dogovorima (ne retko kao treća strana), već ima i značenje da neko ima kontrolu ili ima pravo da vrši nadzor nad nekom situacijom pa i da sprovede adekvatne zabrane ili sankcioniše istupe i prekršaje (što se pre svega odnosi u politici na zakonodavstvo ili izvršne organe vlasti).
Često se čuje u žargonu pojam vezan za „ingerenciju države“, i on podrazumeva dogovor i jasan i sporazum o poštovanju ingerencije i o upotrebljavanju svih njenih aspekata kako bi se postiglo i dobro uređenje države koja treba da funkcioniše kao sistem, sa hijerarhijom i lakim poslovanjem i sprovođenjem u delo ideja i ciljeva koji su od koristi za sistem (kaže se da baš i predsednik ima određene najviše ingerencije, dakle ima pravo da se umeša u neki slučaj ako je potrebno, i unutar države kada je u pitanju uređenje i funkcionisanje, ali i u međunarodnim odnosima).
Upotreba pojma ingerencija u raznim društvenim sferama – primeri i sinonimi
Poznato je da se u praktično svim sferama društva može naći u upotrebi pojam ingerencije, pa se on pored politike koristi i u pravosuđu; ekonomiji; obrazovanju; zdravstvu; privredi i tako dalje.
Dakle, suština jeste da ako neko ima ingerenciju, on ima uticaj nad nečim i može da promeni ili da utiče na predmet ingerencije, dok logično onaj koji nema ingerenciju nad nečim, na to ne pak i može da utiče (na primer ako je za krivično delo nadležan sud kao organ izvršne vlasti, on ima vrlo jasno ingerenciju, dok na primer banka kao finansijska ustanova nema ingerenciju nad nekim prestupom, mada ako je iz njene sfere može da se umeša kao „treća strana“).
Pojam poštovanja ingerencije, označava stabilan i uređen sistem, gde se zna ko odlučuje i ko na odluke ima uticaja, dok oni „na nižoj lestvici“ odluke sprovode i stvara se uređen i svrsishodan sistem u jednoj državi.
Sinonimi za pojam ingerencija su – „polje uticaja“, te kompetentnost; nadležnost; poznavanje; te uticaj; merodavnost; domen uticaja ili delokrug; oblast uticaja; sfera uticaja; kontrola; pozvanost; delovanje na nekoga/nešto; kvalifikovanost; pravo; ovlađćenje; posredovanje u nekom poslu; kao i ušestvovanje ili sudelovanje, partnerstvo u nečemu; vršenje uticaja; mešanje; nadzor; kontrola.
Kada su u pitanju primeri za pojam ingerencije, neki od njih su – „Za presudu ima ingerenciju sud za krivična dela“, što znači da – je odluka u nekom slučaju u nadležnosti suda za krivična dela, te da on ima prava da izvrši uticaj i da donese presudu, kao merodavan organ.
Na primer – „Srbija je u fudbalu pod ingerencijom UEFA-e (tj ujedinjene evropske fudbalske asocijacije), a što znači da se nadležnost ili uticaj nad srpskim fudbalom daje pomenutoj organizaciji, koja vrši kontrolu, sankcioniše prekršaje i tako dalje.
Termin dijapazonska ingerencija, kojim se u žargonu mnogi „frljaju“, iako ne znaju šta on zaista i predstavlja, definiše se kao obimnost učešća u ispoljavanju uticaja, kao na primer kada se o nečemu „pita“ veći broj osoba ili institucija, te kada je iako je nešto pod nadležnošću na primer suda, pravo na uticaj imaju i druge institucije, jer ih se predmet direktno ili indirektno tiče, i pak vrlo je važan i njihov stav.
Praktičan primer je u politici „ingerencija Kosova i Metohije“, kao pokrajine koja je pod istoriski jasnom ingerencijom države Srbije, ali kako je proglašena jednostrana nezavisnost, to ova naša pokrajina jeste i pod ingerencijom Međunarodne zajednice i država članica Evropske unije, koje donose odluku koja ih se ne tiče direktno, ali imaju pravo da izvrše uticaj u domenu koji nije njihova suštinska nadležnost.
Dakle, ingerencija je jedan svrsishodni delokrug kompetencija, odnosno široko polje u kome dosežu nečija prava da izvrši uticaj ili kontrolu, te je opet prevedeno kao uplitanje ili mešanje u nešto, ali suštinski samo kada postoji merodavnost ili stručnost i pravo samo po sebi za takav jedan čin.
U poslovnom aspektu, kao i u nekim drugim sferama, ingerencija označava mešanje radi nekog posredovanja da bi se postigao cilj i ostvario rezultat, koji je od opšteg interesa, a potencijalni su sinonimi intruzija i interferencija, mada ne sigurno istovetnog značenja u globalu u praksi.
