A-M

Homonimi – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma homonimi

Prema definiciji su homonimi reči koje se pišu i izgovaraju isto,a li imaju različito značenje, odnosno imaju takozvani isti „govorni sklop“ ali im se razlikuje krajnje značenje koje može biti dvojako.

Smatra se da pojam homonimi jeste poreklom iz grčkog jezika od reči homonymos, u značenju složenice homo koja se prevodi kao jednako; isto i onoma ili nomen u značenju ime; lično ime.

Dakle, kada se posmatra i prevod ove pomenute grčke reči, on sam najbolje i opisuje pojam hominima i definiše se kao koji imaju isto ime, istoimeni, mada jedna definicija ističe da su homonimi takozvane „istoglasnice“ odnosno reči koje su istog izraza ali imaju različita značenja.

Postoji i dobro poznat lingvistički pojam homonimski par, i on se odnosi na dve istoimene reči koje stoje jedna do druge ali imaju raznorodna značenja.

Po pitanju lingvistike su homonimi reči koje imaju isti glasovni sklop, ali im je akcentovanje različito kao i njihovo poreklo, te im to na kraju i menja značenje, i ima sasvim suprotne neke kontekste.

Podela homonima, primeri i upotreba u književnosti

Kada je u pitanju definicija homonima, ona je već jasno naglašena u prethodnom tekstu, ali je možda manje poznato laicima da se homonimi dele na one prave, potpune i relativne homonime.

Bez obzira na navedenu podelu, suština je za homonime uvek ista, dakle isti oblik reči sa različitim značenjem, ali je važna napomena da se homonimi dosta često mešaju sa pojmom polisemije.

Naime, mada su homonimi reči bez određene međusobne suštinske povezanosti, dok se nadalje polisemija definiše kao jedna reč koja je višeznačna i čija su značenja međusobno povezana sa jednim osnovnim sadržajem, ipak se ćesto u jeziku dešavaju nedoumice kada su ova dva pojma u pitanju i kada ih treba jedan od drugog i razlikovati.

Neki od najpoznatijih primera upotrebe homonima u jeziku i jednostavnije objašnjenje

Najbolje se homonimi opisuju nsvakako kroz primere u rečima ili u rečenicama, te su samo neki od njih navedeni u nastavku teksta koji sledi.

Jagoda jede jagode. – dakle ovde je jagoda i lično žensko ime, kao i ime voća, te su reči istog oblika ali imaju različito značenje.

Gledala je Dunja kako cveta dunja. – ovde se svakako homonim odnosi na reč dunja, te je ona u ovoj rečenici i lično ime i ime voća.

Ja sam sasvim sam. – homonim je reč sam, te je u prvoj reči skraćenisa od forme jesam, biti, dok je u drugom opis stanja ili bivstvovanja.

Brojne su i reči koje su homonimi, koje se nekada definišu najjednostavnije rečeno kao „dvosmislene“ jer istoi se pišu i zvuče, ali te koje dakle jesu iste ali imaju različito značenje, kakve su na primer:

Loza – bilo kao vinova loza, ili kao loza vladara kao dinastija;

Grad – u smislu naseljenog mesta ili u smislu vremenske nepogode;

Luk – kao povrće; kao deo oružja sa koga se odapinje strela; kao svod na nekoj građevini;

Lak – je sredstvo za ulepšavanje noktiju; ali je i pridev koji označava nešto jednostavno;

List – kao deo biljke ili kao vrsta ribe ili kao parče papira, list u svesci, hartija;

Varljiv – koji je sklon da vara ili onaj koji se lako vari;

Blago – novac; onaj ko je blage naravi; osoba može biti blago; neko nematerijalno ili materijalno bogatstvo, ostvarena dobit;

Belica – je ime za nešto belo; takođe naziv za neke vrste tj sorte voća kakve su trešnje; jabuke; kao i pšenica;

Gore – kao prilog za mesto, takođe kao glagolska forma od goreti, gorenje;

Skup – jeste matematički pojam za jednu skupinu elemenata; takođe je i pridev za ono što nije jeftino;

Sedam – u smislu oblika glagola sedeti odnosno sesti; broj sedam u matematici,

Kos – je vrsta ptice pevačice; takođe je oznaka za nagib, kosinu;

Kosa – je vlasište; lično žensko ime; nagib; oruđe za kođenje trave;

Kada – je deo sanitarija u kupatilu, takođe je prilog za vreme;

Četvrtak – jeste ime dana u nedelji; takođe je naziv za učenika četvrtog razreda osnovne ili srednje škole;

Nirvana – je imenica koja označava blaženo stanje; ime sladoleda; ime nekoliko pesama;

Dragana – lično ime; naziv za voljenu žensku osobu, devojku ili suprugu; nadimak za osobu koja je draga;

Duga – jeste prirodni fenomen koji se javlja na nebu nakon kiše; takođe jeste i naziv za neku ili osobu koja je opisana pridevom u ženskom rodu;

Zora – jeste lično žensko ime; kao i pojam koji označava svitanje, početak dana;

Sela – je množina od imenice selo; takođe je oblik od glagola sesti;

Sala – množina je od imenice salo; takođe je i prostorija za svečane prijeme;

Kupiti – u značenju sakupljati, prikupljati nešto; kao i u značenju izvršiti robno novčanu razmenu;

Božić – jeste ime praznika; takođe može biti lično ime ili prezime;

Jezik – jeste deo sistema za govor osnosno takozvabnog „govornog aparata“ i čulo ukusa; takođe jeste način sporazumevanja i deo kulture jednog naroda;

Pravo – jeste studijski program; ono što je ravno i pravolinijsko; imanje prava, odnosno biti u pravu; ono što je stvarno istinsko, vredno, važno;

Sto – jeste deo nameštaja odnosno astal, takođe je i broj sto kao prvi trocifren broj u matematičkom smislu;

Mašina – jeste predmet ili alat; takođe je forma prisvojnog prideva od imena Maša.

Dakle, homonimi jesu reči koje imajun iste oblike, alim oni u smislu nznačenja nemaju nikakve zajedničke veze, te se po mtome i u osnovi razlikuju od polisemije, te se samo određenim glasovnimm izmenama desilo da se podudaraju po obliku ali imaju sasvim raznolika i nepovezana značenja.

Pored homonima, česte su zabune u smislu nekih drugih pojmova kakvi su sinonimi (koji predstavljaju reči koje su različitog oblika ali imaju isto ili slično značenje); antonimi (koje su zapravo parovi reči sa suprotnim značenjem).

Često su u književnosti homonimi upotrebljavani i kao stilska figura i jedan vid „igre rečima“ pa su tako poznate neke sintakse koje imaju sasvim različita značenja, ali koje su samo kada se pravilno akcentuju moguće da se shvate kao neistoznačne, iako su potpuno istog oblika.

Takve su na primer neke od rečenica iz književnih dela, ili narodnih umotvorina pre svega brzalica – „Pade grad na grad“; „U šumi lišće šumi“; „Ja sam sam“; „Jede Jela razna jela“; „Gora je gora nego što je voda“.

Sponzorisano

loading...
Loading...