A-M

Hipster – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma hipster

Iako se pojam hipstera vezuje za savremenu „pop-kulturu“, te označava one osobe koje su urbane i koje su pripadnici srednjeg ili višeg društvenog sloja, manje je poznato da je pojam „hipsteraj“ postojao i imao svoj prevod još davne 1941. godine, te se odnosio na negativnu konotaciju osoba koje pokušavaju da budu izuzetne i drugačije od svih ostalih.

Po savremenim definicijama, hipsteri su one osobe koje ne žele da budu iste kao drugi, te su u pokušaju da se razlikuju, spremni da daju velike svote novca i da izgledaju „neuredno“ i „funky“ ili alternativno, ali su u suštini sasvim „veštački“, te su veliki konformisti i uživaju u raskoši, ali teže da se ponašaju kao da ih „nije briga za novac i materijalne stvari“.

Dakle, hipsteri su osobe koje su lažno opuštene, pretvorno ležerne i uporno pokušavaju da budu drugačiji od ostalih ljudi ali na sasvim pogrešan način, i bez ikakvih kvaliteta koji bi bili validni da ih učine boljim od drugih osoba iz njihovog okruženja.

Ko su hipsteri, i da li je „hipsteraj“ pozitivna ili negativna društvena pojava

Pojam hipster se sve češće sreće kao definicija osoba koje su sasvim savremene, koje se ponašaju kao da im nije stalo do toga kako izgledaju i kako ih drugi shvataju, već im je cilj da „budu samo svoji“, da slušaju kvalitetnu muziku, da nose pohabanu oseću, da imaju zapuštene frizure ili neke „vintidž“ predmete, te da su oni sasvim specifični u svakom smislu.

Problem je u tome što su svi pomenuti pokušaji da se dokaže da osobama koji se ovako nazivaju, i koji se vrlo lako prepoznaju, upravo suprotni od onoga čime se oni pokušavaju da izdvoje, te je sve na njima lažno – od frizure za čiji „zapušten izgled“ daju baš velike sume novca najboljim i najpoznatijim frizerima, do toga da za svoje stare i iznošene predmete idu u najskuplje vintage radnje, i daju takođe basnoslovne sume kako bi izgledali „otrcano“, te se njihov pokušaj da se izdvoje od drugih, u suštini po psihološkim analizama posmatrano, tumači kao podsvesna potreba da se sa društvom uklope.

Dakle, hipster je negativan pojam i označava nekoga ko je folirant, pretvoran, lažan, izveštačen, ubeđen da je bolji i drugačiji (često se smatra da su hipsteri i snobovi, iako ove dve reči nikako nisu sinonimi), a u suštini uživa u životu, ima novca i veliki je hedonista i konformista, ali ne radi ništa i retko ima bilo kakve kvalitete koji ga realno mogu izdvojiti „iz mase“.

„Biti drugačiji kako bi bio isti“ – opis pojma hipster i njegova tumačenja

Kako je na početku teksta i napomenuto, sam pojam hipstera i hipsterizma se prvi put pojavio četrdesetih godina u Americi, te je i označavao one pripadnike „belaca“ iz više ili srednje klase, koji su se razlikovali od „crnaca“ po boji kože i po svojim „kvalitetima i ugledu“, ali su imali baš veliku ljubav prema tadašnjoj džez i bluz muzičkoj sceni.

Iako su se trudili da se izdvoje od drugih, hipsteri su u suštini pokušavali da se uklope, jer su iako nižeg društvenog sloja, pripadnici crne rase bili neospotno talentovaniji, drugačiji, opušteni i vrlo jasno svoji, te su i belci iz viših slojeva društva pokušali da svojevrsnim „prikrivenim buntom“ prevaziđu nametnuta pravila više klase i da se izdvoje kao vrlo urbani i kao veliki buntovnici.

Naime, tada je bilo vrlo popularno da se u svemu preteruje, kako bi se nekome nešto dokazalo, te su i hipsteri imali potrebu da „odskaču“ od drugih, ali da prevashodno crncima pokažu i dokažu da su u istoj meri opušteni i „fanki“, iako su neosporno imali i više novca koji su trošili na to da se što bolje uklope, te su počeli da se drugačije oblače, da izlaze na „urbana mesta“ na koje nije mogao nda uđe bilo ko, te su čak išli u krajnost i koristili opijate i naginjali i homoseksualizmu, kako bi pokazali drugima da su jedinstveni i drugačiji.

Međutim, tada pojam i pojava hipstera nije imala toliko negativnu i pogrdnu konotaciju kao danas, jer su tada postojale još uvek jasne klasne razlike, i znalo se ko zaista „kojoj klasi“ i pripada, pa je na neki način sve bilo i zanimljivo i vrlo trendi i oformilo tada jednu svojevrsnu sub-kulturu.

Današnji hipsteri su pak nešto sasvim drugačije, i u pravom smislu reči su foliranti i jednostavno „kompleksaši“, koji su veliki „protivnici“ korporacija i svega što je kapitalističko, a rade upravo u svetskim gigantima, i imaju novca koji ne znaju kako da potroše.

Takođe, danas se hipsteri nose sasvim novu garderobu, koja je papreno skupa, ali koja treba da izgleda što je moguće pohabanije kao da je stil sasvim nemaran i nenametljiv, te iako najveći broj njih ima i lične stiliste, njihov je izgled „kao nabacan“ i potpuno kul, neuredan i „nevažan“.

Pokušaj je da se hipsteri predstave okolini kao neko ko je drugačiji i ko je sasvim nemaran prema društvenim normama i pravilima, ko sluša alternativnu muziku i gleda indi filmove, i ko ni u kom smislu nije komercijalan, već je sasvim osvešćan i pripadnik je jedne kontra-kulture koja je borac za osvešćenje narodnih masa, ali je na žalost sve pomenuto samo parad i maska, i hipsteri su vrlo i isfolirani i sve što rade ima svoju svrhu i „predumišljaj“.

Dakle, iako svi hipsteri pokušavaju da stvore utisak autentičnog i neponovljivog, oni svuda na svetu izgledaju isto – nose pocepani ili pohabani džins i majice; imaju naočare za vid, iako vide odlično, brada i kosa izgledaju sasvim „zapušteni i neuredni“, iako se sati i satio provode kod frizera ili ispred ogledala.

Činjenica jeste da se hipsteraj izdvojio kao jedan vid urbane kontra-kulture ili andergraund scene, ali taj alternativni i opušteni izgled i stav, bio bi sasvim u redu i čak i poželjan i opravdan, da je sasvim iskren i nepretvoran, i da se iza istih likova, svuda u svetu, ne kriju prebogati „mamini i tatini sinovi“, ili poznate ličnosti, koje su stekle osećaj samosvesti „preko noći“, i kojima je pak „dosta slave i novac im nije bitan“, te su i oni kao obični ljudi spremni da se bore za prizemne ideale i prave vrednosti „malog čoveka“.

Danas se hipsteri i njihova kultura, predstavljaju i „zanimanjem bez zanimanja“, te su oni vrsni poznavaoci svih muzičkih i kulturnih zbivanja, vrsni su i blogeri i vlogeri, savetuju o svemu i svačemu (a o čemu realno nemaju pojma), te su ili „lajf kouč“ ili guru za bilo šta, ili osobe koje podržavaju meditaciju, indi fazon, mlade umetnike, neotkrivene talente, i uglavnom se sve svodi na samoproklamovanje i hvalospeve na društvenim mrežama, jer osobe koje su pripadnici ove vrste podkulture, nemaju realno zanimanje, obično studiraju „ali im se ne žuri“ ili rade „ali ne zbog novca“, te imaju previše slobodnog vremena i para, koje ne znaju na pravi način da utroše, te sebe i druge pokušavaju da isfoliraju da su oni „neko i nešto“, a u suštini nemaju baš nikakvih realnih kvaliteta.