Galimatijas je pojam koji znači zbunjujući i besmislen razgovor, besmislicu, trtljanje, frfljanje, potom nerazumljiv govor ili tekst, jednom rečju – besmisleni skup reči.
Reč galimatijas, kao i uopšte ovaj pojam, vrlo se retko upotrebljava i to ne samo na našim prostorima. I on sam je, kao i njegovo značenje, nerazumljiv i nejasan do kraja. Pojam galimatijas bi trebalo da znači nešto poput potpuno nerazumljivog i nejasnog govora ili pisanja koje nema nikakav smisao.
Suštinski, reč galimatijaš ili galimatijas bi mogla da se prevede kao zbrka u rečima, nerazumljiv i nerazuman govor ili izgovaranje bez ikakvog smisla, kao i nepregledan misaoni proces.
Prema nekim nalazima ova reč je verovatno potekla iz starog francuskog jezika i to zahvaljujući jednoj pogrešnoj upotrebi padežnog oblika u nekom pravnom dokumentu. Na tom starom spisu je stajalo galli Mathias, što bi značilo petlov Matija, a trebalo je da stoji gallus Mathiae to bi značilo Matijin petao!
Iz ovakve pogrešne i nesrećne upotrebe koja je proizvela zbrku, a koja je ujedno i logička besmislica, ostao je verovatno termin galimatijas. Jasno je da on treba da označava nešto pogrešno, a što je vezano za reči i upotrebu reči.
Reč galimatijas je nastala iz jedne potpune zbrke, pa i danas, kada se upotrebi, ona u stvari predstavlja nekakvu zbrku načinjenu pogrešnom i lošom upotrebom reči, pravi lom i nejasnoću.
U literaturi stoji i da je reč galimathia (od latinske reči gallus što znači petao) bila upotrebljavana u Francuskoj u 16. veku, kao sleng studentske populacije koja je tako nazivala kandidate koji su ulazili u nekakve doktorske rasprave.
Svako nejasno izlaganje, bilo da je u pisanoj ili usmenoj formi, koje nema nikakav plan i redosled, moglo bi se nazvati galimatijasom.
Ako bismo potražili sinonime za reč galimatijas u srpskom jeziku onda bi to bile sledeće reči:
besmislica, budalaština, koještarija, lupetanje, nesuvislost, apsurdnost, bestemeljnost, bezvezarija, izmišljotina, neumnost, baljezgarija, smejurija, gluparija, (žarg.) biser, zamešateljstvo.
Primeri upotrebe reči galimatijas
Zapravo, prazne priče i galimatijas takve vrste nisu prisutni u ozbiljnoj literaturi.
Gospođa Votren je zurila u nju, kao da ona govori jezikom koji nikada do tada nije čula, poput nekog galimatijasa.
Zašto ne bi postojala dvostruka ironija za pametne, baš kao što postoji dvostruki galimatijas za glupe?
Njena haljina, kao i njen jezik, bili su galimatijas više različitih zemalja.
Značenje pojma galimatijas
Reč galimatijas, kako kažu strani rečnici, znači besmislica, besmislene priče. U engleskom se prvi put pojavljuje 1653. godine u prevodu dela francuskog autora Fransoa Rablea koji je uradio ser Tomas Urkart: “Galimatija ekstravagantnih prevara”. Kasnije, pisci su uvek stavljali slovo “s” na kraju iako je reč u jednini.
Jasno je da bilo kakvo prosvetljenje u vezi sa poreklom ove reči treba tražiti u literaturi na francuskom jeziku, s obzirom na to da ta reč i dalje postoji u tom jeziku sa istim značenjem i smislom.
Međutim, broj teorija o poreklu ove reči je zastrašujuće velik, što snažno ukazuje na malo čvrstih informacija. Znamo da je ova reč prvi put zabeležena na francuskom jeziku 1580. godine u jednom Montenjevom (Mišel de Montenj 1533-1592) radu. Montenj je izraz galimatijas upotrebio da bi opisao jednu opscenu pesmu. Iz tog razloga, najčešći ugao posmatranja ove reči i njenog porekla jeste da ona potiče od latinskog vulgarnog izraza ballematia koji ima isto značenje i smisao.
Neki autori ukazuju na još starije poreklo ove francuske reči. Naime, povezuju je sa rečju gale, što znači uživanje, a ta reč se povezala sa glagolskim značenjem “jesti previše” ili galimafrée. I danas postoji u engleskom jeziku reč gallimaufry što znači papazjanija ili zbrka, mešavina svega i svačega.
Kao što smo rekli, galimatijas je bio omalovažavajući izraz u slengu (iz 16. veka) za rasprave koje su sprovodili mladi doktori na Univerzitetu u Parizu (od latinske reči gallus što znači petlić i grčkog sufiksa mathia što znači učenje).
Jedan autor sugeriše vezu ove reči sa provansalskim izrazom za “izmišljenu zemlju” (Gali – Francuzi).
U srpskom jeziku se srećemo sa rečju galimatijas kada je potrebno imenovati neki pojam koji nije do kraja razumljiv, kada hoćemo da opišemo nešto što je zapetljano, nerešivo, “zakukuljeno i zamumuljeno”.
Tako se nedavno pojavio naslov intervjua na jednom portalu koji glasi “Kosovo je galimatijas iz koga ćemo teško izaći”.
U ovom intervjuu je reč o dijalogu koji se vodi između Prištine i Beograda, a intervju je rađen sa novinarem Nenadom Čalukovićem. U njemu novinar Čaluković govori o tome kako se u poslednjim fazama dijaloga primećuju naznake budućih diplomatskih ratova i kako se očekuju razne smicalice koje će na kraju rezultirati rešenjem koje će biti pod znakom pitanja i za našu i za njihovu stranu.
Kosovosko pitanje je tema oko koje se stalno spotičemo i zbog Kosova su se dešavale mnoge krupne političke situacije u skorašnjoj istoriji.
Mnogi političari su sa srpske političke scene odlazili upravo zbog Kosova. Niko nije prošao slavno, ni Milošević, ni Koštunica, ni Tadić. Iz svega navedenog, novinar Čulaković je zaključio da je Kosovo pravi galimatijas iz koga teško da ćemo uskoro izaći.
Nadamo se da smo vam makar malo približili ovaj neobičan izraz!
