Imenica fluktuacija označava nepravilan porast i pad u broju, iznosu ili sadržaju odnosno variranje. Primer ovakvog značenja reči fluktuacija imamo u rečenici: “Fluktuacije godišnjih vrednosti mogu biti uzrokovane različitim faktorima…”.
Sinonimi za reč fluktuacija mogu biti sledeće reči: varijacija, promena, promenljivost, alternacija, izmena, kretanje, oscilacija, valovitost, izmenljivost, usponi i padovi, nestabilnost i sl.
Fluktuacija označava kontinuiranu promenu sa jedne tačke, mesta ili stanja na drugu tačku, mesto ili stanje.
Takođe, može označavati kretanje u vidu talasa, talasanje. U genetici, fluktuacija može označavati telesne varijacije zbog faktora okruženja, odnosno sredine, koje nisu nasleđene.
Povezane reči sa rečju fluktuacija su varijacija, promena, nestalnost ili nestabilnost.
Primeri (rečenice) u kojima je upotrebljena reč fluktuacija:
Njegovo lice, pod uticajem ove fluktuacije boje se izuzetno promenilo i poboljšalo u proporciji. (književni stil)
Ako prošireni želudac sadrži značajnu količinu tečnosti, a trbušni zidovi su propustljivi, fluktuacija može biti zapažena putem palpacije. (stručna medicinska terminologija)
Jedna od definicija reči fluktuacija može biti i sledeća: promena ili varijacija u kvantitetu tokom vremena.
Primeri (rečenice) u kojima je na ovaj način upotrebljena reč fluktuacija:
Proučio sam grafikon i primetio određenu fluktuaciju između dve varijable koja je izazvala mnogo haosa u stvarnosti.
Milan je primetio još jednu oštru fluktuaciju u prodaji i zapitao se šta bi moglo biti odgovorno za takva odstupanja.
Fluktuacija potražnje bila je sezonska, tako da smo planirali promenu prirode našeg poslovanja.
Poznati rečnik Merijam Vebster navodi sledeću definiciju reči fluktuacija. Čin ili slučaj fluktuacije označava nepravilno pomeranje napred-nazad ili gore-dole u nivou, snazi ili vrednosti nečega. Na primer: Očekuju se male fluktuacije cena na tržištu; Neke fluktuacije vrednosti nekretnina nisu neuobičajene; Severnoameričke vrste uopšte, nakon što su se borile sa vrelim julskim danima i ledenim septembarskim noćima kako su evoluirale, mnogo su tolerantnije prema temperaturnim fluktuacijama nego tropske vrste.
Sinonimno značenje izraza fluktuacija može biti i učestala i obično iznenadna promena iz jednog stanja u drugo.
Kada je reč o stručnoj medicinskoj terminologiji, definicija reči fluktuacija može glasiti ovako: kretanje koje podseća na kretanje talasa, naročito kretanje ili talasanje fluida sakupljenog u prirodnoj ili veštačkoj šupljini tela praćeno palpacijom ili perkusijom. Takođe, može značiti i mala i nenasleđena varijacija, posebno varijacija koja se javlja kao odgovor na faktore sredine. Naposletku, reč fluktuacija u medicini označava ponavljajuće i često više ili manje ciklične promene (oblika, veličine ili boje dela tela).
Značenje glagola fluktuirati koji je u vezi sa imenicom fluktuacija je sledeće: menjati se, naročito se misli na kontinuirano menjanje između jednog nivoa ili jedne stvari i drugog nivoa ili stvari.
Cena povrća fluktuira u saglasnosti sa godišnjim dobom. Ovo bi moglo da se kaže i Cena povrća se menja u saglasnosti sa godišnjim dobom.
Njena primanja fluktuiraju između 150 i 200 evra mesečno. Ovo bismo drugačije rekli Njena primanja se kreću između 150 i 200 evra mesečno.
Imenica fluktuacija se može primeniti i kada se navode raznovrsne promene u temperaturi (fluktuacije u temperaturi).
Može se naći i u sledećem primeru: Određena količina fluktuacije u kvalitetu je neizbežna.
Izraz fluktuirati može se naći u biznis terminologiji. Ako cene, nivoi ili kamatne stope fluktuiraju, to znači da one stalno skaču i opadaju. Inflacija je fluktuirala u poslednjih nekoliko meseci u skladu sa cenom goriva.
Takođe, poznato je da cene, investicije i profiti fluktuiraju. Trgovci na njujorškoj berzi prate svoje ekrane i zauzimaju stav “odložene reakcije” kako cene fluktuiraju.
Pojam fluktuacije u psihologiji – fluktuacija kao važna karakteristika pažnje
Pojam fluktuacije je posebno važan u domenu psihologije. Kada se govori o pažnji, često se govori i o njenoj fluktuaciji. Navešćemo objašnjenje ovog pojma kroz konkretan primer.
Na naše osetne organe deluje u isto vreme veliki broj nadražaja koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Kada bismo sve te nadražaje registrovali, u svesti bismo imali veliku zbrku. Zbog toga je čovek sposoban da izvrši selekciju i da se usmerava samo na određene nadražaje. Upravo ova usmerenost naše svesti i naših aktivnosti na određene nadražaje jeste pažnja.
Pažnja se definiše kao psihička funkcija koja ima dve bazične komponente. Jedna se odnosi na usmeravanje i usredsređivanje naše psihičke energije na određeni objekat (bilo da je u pitanju pojava ili osoba); a druga funkcija se odnosi na sposobnost premeštanja naše pažnje sa jednog objekta na drugi.
Pažnja čoveka može da bude nenamerna, namerna i sekundarna. Nenamerna pažnja dolazi spontano posredstvom delovanja spoljašnjih nadražaja. Nehotice obraćamo pažnju na sve što je oštro, veliko, neobično, jasno i promenljivo.
Namerna pažnja je usmerena ka nekom cilju i zasnovana je na našoj odluci. Dok namerno opažamo, mi ulažemo određene napore kako bismo opazili ono što nas interesuje. Onog trenutka kada taj napor popusti, mi gubimo namernu pažnju.
Sekundarna pažnja dolazi iz namerne pažnje. Mnogi psiholozi ovu formu nazivaju emocionalna pažnja zbog toga što osećanja podržavaju pažnju da bude intenzivnija i dugotrajnija.
Na pažnju utiču u mnogome karakteristike draži kao spoljašnji faktor i karakteristike same osobe koja opaža, a to je unutrašnji faktor. Posmatrajući ove faktore, moglo bi se reći da pažnja ima sledeće karakteristike: intenzitet, obim, pokretljivost i fluktuaciju.
Intenzitet pažnje je nivo usmerenosti naše svesti na određeni sadržaj. On je obrnuto proporcionalan obimu pažnje. Ukoliko je naša svest usmerena na veći broj sadržaja, onda te sadržaje slabije opažamo.
Obim pažnje jeste broj pojava i predmeta koje istovremeno obuhvatamo u kratkom vremenskom intervalu. Ukoliko opažanje traje duže, onda prelazimo s pojave na pojavu.
Pokretljivost pažnje je svesno i namerno pomeranje naše svesti sa jednog sadržaja na drugi sadržaj. Na taj način se dopunjuje ograničenost obima naše pažnje.
Među ljudima postoji razlika kada je u pitanju sposobnost distribucije, odnosno raspoređivanja pažnje. Neki ljudi brzo prebacuju pažnju sa jednog pojma ili sadržaja na drugi, a nekima je potrebno vreme da bi opažali neki drugi sadržaj nakon prvog.
Fluktuacija pažnje se razlikuje od distribucije u kojoj namerno prebacujemo svoju pažnju sa jednog na drugi sadržaj. Fluktuacija podrazumeva da mimo naše volje i htenja mi skrećemo sa jednog na drugi sadržaj. Koncentracija na jedan sadržaj je potpuna samo kratak deo vremena i ona zavisi i od subjektivnih i od objektivnih faktora.
Kada je u pitanju fluktuacija pažnje onda je vrlo važan upravo subjektivni faktor, a u njega spadaju i osećanja i interesovanja, kao i umor, stres i slično.
