Definicija i poreklo pojma floskula
Prema definiciji je floskula sasvim isprazna i nepotrebna misao ili izreka bez ikakvog značenja i svrhe, ono što je rečeno tek da bi se reklo, ali je nekada u retorici ona smatrana sadržajem misli i imala je veliku filozofsku vrednost i značaj.
Sam termin floskula je poreklom iz latinskog jezika, od pojma flosculus koji se prevodi kao cvet, cvetić.
No u današnje vreme, je floskula izgubila na svom nekadašnjem i značaju i važnosti, te kako je i napomenuto označava nešto bez ikakvog smisla i vrednosti, prazninu u govoru i mišljenju, uzaludno „trošenje reči“.
Dakle, nekada se u filozofiji i u retorici kao takvoj floskula upotrebljavala kao važan termin koji izražava sadržajnost misli, tok misli, smislenost, ali je u današnjem vremenu svedena na jedan „formalni iskaz“ bez neke veće važnosti i potrebe da se uopšte kaže, te se ona obično definiše kao dosadna, bespotrebna i zaludna misao i izrečena fraza.
Danas je floskula u upotrebi da označi ono što je samo „otrcana ili ofucana fraza“, ono što je jedna rečenica bez sadržaja i smisla, „prazna izreka“, nešto bez sadržine, „šuplja rečenica“; pogrdno rečeno „bedna fraza u pokušaju da se bude pametan“.
U žargonu se često sreću floskule, a da je malo ljudi toga i svesno, a neke su na primer „Kako si“; „Šta radiš“; „Jesi li živ“; „Šta ima“, te se one izgovaraju „radi reda“ i nemaju apsolutno nikakvu ni svrhu niti potrebu osim da se neko nespreman za konverzaciju posluži ovim svojevrsnim poštapalicama.
U današnje vreme se floskule koriste ili u svakodnevnom govoru kao neke pozdravne poruke, ili kao uzvici ohrabrivanja i podržavanja („Možeš ti to“; „Hajde napred samo“), te je od nekada veoma značajne retoričke forme floskula svedena na nešto što se danas smatra negativnim, lošim, pogrdnim i bespotrebnim u svakom smislu.
Naime, kako je sa latinskog prevoda reči floskula nekada smatrana „besedničkim cvetom“; umetnošću u govoru; veštinom govora, danas je postala isprazma i nepotrebna izražena misao.
U ranijem vremenu je floskula bila veoma važan dar i predstavljala je formu umetnosti da se na jedan lep i izražajan način „besedi“ te da se sadržaj misli iskaže sa lepim smislom i značenjem, ali je danas samo prosto jedna „prazna reč“.
Dakle, gledano istorisjki floskula je jedan od pojmova koji je radikalno promenio svoje značenje, i od besedničkog umeća ostao dosadna i nepotrebna fraza, koja se izgovara „radi reda“ i koja pak uopšte nema nikakav validan smisao niti se njome bilo šta jasno i misli i iskazuje.
Posebno je veliki problem da se neke fraze koje se previše člesto žargonski ponavljaju pretvaraju u besmislene floskule, i niko im ne pridaje značaja, te ni ne čeka na primer odgovor na pitanje „Kako si“ ili nema odgovor na pitanje „Šta ima“, jer je jasno da eu ova pitanja postavljena tek tako, bez poente i bez smisla, te želje da se počne neka dublja konverzacija.
Opet i kada se floskule upotrebljavaju u formi bodrenja ili fraza za ohrabrivanje, one su svakako najčešće sasvim bez značaja, jer kada nekome kažete „Mi smo došli ovde da pobedimo“ naravno da to ne znači da ćete to i ostvariti, jer ste tako rekli.
Neke od najčešćih, pa po nekima i najuniverzalnije dosadnih floskula su date u obliku primera sa kratkim objašnjenima, pošto one same ne znače apsolutno ništa.
„Pokloni mi sina“ – floskula koja ima nekoliko sasvim apsurdnih značenja, pre sevga jer se sin ne poklanja nego se rađa; drugo jer se može svakako roditi ćerka a ne sin; i kao ono treće i po malo šovibističko se nameće da je ova floskula najčešće upućena ženama, koje su na neki način „prinuđene“ da rode muško dete, iako to same ne mogu da biraju svakako.
„Tražila se karta više“ – floskula koja je sasvim besmislena, jer je način opisivanja atmosfere nekog održanog događaja sveden na totalnu besmislicu; obično se upotrebljava kada se atmosfera nije nekome dopala; kada nije bilo dovoljno posetilaca ili jednostavno kada onaj koji izveštava smatra da je rekao mnogo svojom „filozofksom tezom“ a zapravo nije rekao baš ništa vredno pažnje.
„Priča se po kuloarima“ – jeste česta žargonska floskula koja je možda nekada u vremenu XVII veka i imala neku smisao i svrhu, jer su kuloari ili ćoškovi zapravo bili udruženja koja jesu bila neformalna, ali u kojima su se delile određene informacije od značaja i razmenjivali stavovi i/ili ideje; u današnjem žargonu ovakav izraz baš i nema neki smisao, jer se ne zna ko i šta „šuška i bruji po kuloarima“, te ni da li uopšte bilo šta razgovara, i da li kuloari kao takvi mogu danas da se definišu, osim u smislu ogovaranja nekoga, što svakako nije vredno da se piše i govori.
„Uspeli su da zapale masu naroda“ – ovakav izraz je sasvim besmislen jer svakako niko ne može da dovede do tolike vrste oduševljenja publike da ih ili bukvalno ili figurativno „zapali“, ali je lakše napisati ovako ispraznu rečenicu, nego objašnjavati da se možda nije posrećilo nekom izvođaču ili sportskom timu da ispuni očekivanja.
Neke od dosta čestih floskula, kojima nije ni najmanje potrebno objašnjavati smisao modnosno besmisao jesu vezane za sportski žargon, te su pre utakmice najčešće one „Mis mo sigurni u pobedu“ ili „Nismo došli da iozgubimo“, ali svakako kada izgube biva nova floskula „Važno je učestvovati“; „Nismo imali sreće“; „Imali su više sreće“; „Važan je sportski duh“.
Još neke od čestih floskula su i – „Podigla se velika medijska prašina“; „Ova vest je odjeknula kao bomba“; „Ona već godinama žari i pali našom estradom“; „Treba pustiti da nadležne institucije rade svoj posao“; „Svaka institucija zna svoje nadležnosti i po njima postupa“; „Na žalost promašena je stoprocentna šansa“; „Mora se dati celih 160%“; „Na žalost vest je došla u najgorem trenutku“; „Lopta je okrugla“.
Na kraju treba napomenuti da je od termina floskula, te i od njihove preterane upotrebe nastao i jedan noviji termin floskulirati, koji znači upotrebljavati previše učestalo sasvim besmislene i prazne reči, koje su samo veoma zvučne i deluju da su važne ali nemaju apsolutno nikakvu „težinu i zaleđinu“.
