Filantrop je reč grčkog porekla koja u bukvalnom prevodu znači onaj koji ljubi, odnosno voli čoveka ili čovekoljubac.
Ako etimološki posmatramo ovu reč videćemo da se sastoji od grčke reči philos koja se prevodi kao prijatelj ili philein što znači ljubiti, voleti i reči anthropos što znači čovek.
Izvorno određenje ove reči moglo bi se označiti kao čovekoljubac, odnosno osoba koja voli ljude i koja ima dobru volju da pomogne svojim bližnjima, ali i svima ostalima.
U skladu sa značenjem reči filantrop i pojam filantropija (od grčke reči philanthropia) označava čovekoljublje i aktivno nastojanje da se sprovede i istakne dobrobit ljudi, odnosno čoveka.
Filantropi ne samo da vole ljude, već se i brinu o tome da ljudima bude bolje, da poboljšaju njihovo bitisanje na svakojake načine. Ljudi koji se smatraju filantropima, uglavnom se nalaze na rukovodećim mestima u mnogim humanitarnim organizacijama i gotovo uvek su radi i spremni da pomognu svima onima kojima je pomoć potrebna.
Filantropija uključuje velikodušnu humanitarnu pomoć ljudima i ona svakako mora biti više od obične dobrotvorne donacije. Filantropija je napor koji pojedinac ili organizacija preuzimaju na osnovu altruističke želje da poboljšaju ljudsko blagostanje. Na primer, bogati pojedinci ponekad osnivaju fondacije kako bi sproveli svoje filantropske napore.
U početku su se filantropima nazivali pedagozi iz XVIII veka čije je načelo bio slobodan i prirodan razvitak čoveka, a podstrek u životu i radu, upravo ljubav prema čoveku. Bazedov i njegovi prijatelji filantropi su imali svoj pedagoški sistem, koji je ujedno bio i nastavni, odnosno vaspitni sistem, koji se zasnivao na tezi da je baza svakog dobrog uzgoja ljudski odnos i čista priroda čoveka. Njihov cilj i krajnji ishod bio je da vaspitaju pojedince da izrastu u vedre, blagorodne i korisne ljude – filantrope.
Istorija filantropije
Filantropija datira još iz antike, od grčkog filozofa Platona iz 347. godine pre Hrista. Njegov testament je uputio njegovog nećaka da iskoristi sredstva porodične farme za finansiranje akademije koju je Platon osnovao. Novac je pomogao studentima i profesorima da vode i održavaju akademiju.
Oko 150 godina kasnije, Plinije Mlađi je dao jednu trećinu fonda za rimsku školu za mladiće. On je dao instrukcije očevima učenika da doniraju i pomognu kako bi se nastavilo. Namera je bila da se mladi Rimljani obrazuju u Rimu, a ne u inostranstvu.
Godine 1630. u SAD-u, Džon Vintrop iz kolonije Masačusets Bej propovedao je puritanskim doseljenicima da bogati imaju obavezu da se brinu o siromašnima. U međuvremenu, siromašni moraju učiniti sve što mogu kako bi poboljšali svoju situaciju. Tri godine kasnije, Džon Eliot je napisao pismo Ser Simondsu D’Evesu u kome ga je zamolio da donira novac za osnivanje koledža u Masačusetsu. Godine 1638. Džon Harvard je postavio temelje za Harvardski univerzitet nakon što je polovinu svog imanja dao za osnivanje škole.
Mnogi ljudi i dan danas daju novac u različite svrhe u koje, pre svega, veruju. Jedan od najpoznatijih primera filantropije je onaj koji je učinio Endrju Karnegi (zbog obima davanja). Karnegijevo bogatstvo je pomoglo u izgradnji više od 2.800 biblioteka širom sveta.
Takođe je darovao nekoliko univerziteta i zasnovao dobrotvorni fond koji još uvek traje, evo skoro 100 godina nakon njegove smrti. Ukupan okvirni iznos njegovih donacija iznosi oko 350 miliona dolara. Karnegi je živeo poštujući svoj kredo da je beščasan čovek koji umre bogat. Na sreću, mnogi ljudi su naučili da slede njegov primer.
Milijarder Bil Gejts, zajedno sa svojom suprugom, osnovao je fondaciju Bill i Melinda Gejts kako bi podržao globalni razvoj i globalne zdravstvene programe. Još jedan primer je Fordova fondacija, koju je osnovao sin osnivača i vlasnika Ford Motor kompanije, Henrija Forda. Ova fondacija se fokusira na jačanje demokratije, poboljšanje ekonomskih mogućnosti i unapređenje obrazovanja.
Ono što treba istaći jeste da je čovekoljublje jedino moguće izraziti kroz slobodu i da filantropija nikako nije u međuzavisnom odnosu sa ekonomskim, političkim ili religijskim okvirima. Filantrop pomaže drugima bez ikakve lične dobrobiti ili koristi. Naravno, značenje ovog pojma se razlikovalo i u određenim nijansama menjalo tokom istorije, pa je nekada podrazumevalo, pre svega, vrlinu vezanu za religiozne okvire, kao i naklonost prema zajednici kojoj čovek pripada.
U današnje vreme, filantropija pre svega znači stalan i neposustajući napor da se ljudska dobrobit neprestano unapređuje i promoviše.
Filantropiju ne treba mešati sa milosrđem koje je takođe u nekom svom obliku dobrotvorna aktivnost. Ipak, u praksi se često ova dva pojma preklapaju i poklapaju.
Kako su se tokom istorije lagano uspostavljali sistemi modernih država i pisanih normi, čovekoljublje, kakvo danas prepoznajemo, dobilo je zakonske okvire i poprilično organizovan oblik i model. Danas je sve više u upotrebi termin korporativna filantropija i ona podrazumeva razne zadužbine i fondacije koje su osnovali ili bogati vlasnici kompanija, istaknuti pojedinci ili grupe ljudi.
U isto vreme, pojedinačna ili individualna filantropija, kao i različiti vidovi dobrotvornih donacija i akcija od strane potpuno običnih individua, sve više i više dolaze do izražaja, ali se i podstiču na više načina jer se ovakav vid ponašanja smatra moralnom obavezom i vrlo važnom socijalnom vrednošću. Važan moto u ovakvom delovanju je da ne postoji niko ko je toliko siromašan da ne bi mogao da pomogne onome kome je pomoć mnogo potrebnija i ko je siromašniji.
Statistike u današnje vreme ukazuju na podatke o tome koliko su ugledni pojedinci, ali i korporacije dale bespovratna sredstva u okviru raznih vrsta donacija i pomoći. Na primer, Amerikanci su dali više od 90.05 milijardi dolara dobrotvornim organizacijama u 2016. godini, što je povećanje od 4.2 % u odnosu na prethodnu godinu. Korporacije su donirale 18.55 milijardi dolara dobrotvornim organizacijama u 2016. godini, što je povećanje od 3.5 % u odnosu na 2015. godinu.
Čak 32 % humanitarnih donacija u 2016. godini je otišlo verskim organizacijama. Oko 16 % je otišlo u obrazovne svrhe. U treću grupu spadaju organizacije za ljudske usluge koje su u toj godini ostvarile pad od 12 %, dok su donacije od strane fondacija dobile 11 %, a zdravstvene organizacije 9 %. Sveukupno gledano, dobrotvorni prilozi su činili 2.1 % bruto proizvoda u 2016. godini.
Umetnost davanja
Filantropija znači različite stvari različitim ljudima. Neki razmišljaju o davanju novca neprofitnoj organizaciji po svom izboru ili doniranju hrane i odeće najbližem Crvenom krstu. Neki razmišljaju o pravljenju kolača za svoje siromašne komšije, pa je to njihov filantropski doprinos.
Svi ovi primeri i jesu jedan od oblika filantropije.
Mnogi ljudi imaju različite ideje o tome šta filantropija znači. Jedna definicija filantropije kaže da filantropija znači želju da se promoviše blagostanje drugih, posebno izraženo velikodušnom donacijom novca u pozitivne svrhe. Druga vrsta definicije, ona najstarija, antička, glasi da je to ljubav prema čovečanstvu u smislu brige, negovanja, poboljšanja kvaliteta života ili razvojnog potencijala ljudskih bića.
Donacije novca nisu jedini način da se doprinese društvu. Filantropija je način promovisanja pozitivnih promena u društvu. To se ponekad može uraditi i malim sredstvima. Filantropija je davanje na svaki mogući način kako bi se poboljšao nečiji život bez obzira na finansijski status. Važan pojam koji je ujedno i ključan jeste davanje bez očekivanja nečega za uzvrat. Jedina nagrada za ovakvo ponašanje je zadovoljstvo zbog davanja pomoći nekome kome je ona potrebna.
U našem sadašnjem društvu, reč filantropija je obično zamenljiva sa terminom doniranje. Filantropima se obično smatraju oni pojedinci koji su finansijski uključeni u organizaciju koja promoviše napore da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Ovaj trenutni pogled na filantropiju od strane društva je štetan na način da se čini da sprečava ili čak stigmatizuje filantropske napore u malim oblicima i bez puno novca.
Ovi napori manjeg obima mogu se smatrati beznačajnim od strane javnosti, uz pretpostavku da samo grandiozne donacije pojedinaca mogu napraviti razliku što je glavni faktor zbog kojeg se mnogi ljudi ne uključuju u socijalne probleme i pitanja.
Filantropija u svojoj srži ima ljubav prema ljudima i čovečanstvu i postoji mnogo načina na koje se ljudi mogu uključiti. Pojedinačni napori u dužim vremenskim periodima mogu biti jednako efikasni, ako ne i više od jednokratnih finansijskih gestova. Iako poreduzetnički duh može pomoći u održivosti filantropske organizacije, oni se ne bi trebali oslanjati isključivo na finansijsku dobit. To bi porazilo svrhu pokušaja da se napravi pozitivna promena.
