Definicija i poreklo pojma evaluacija
Po definiciji je reč evaluacija prevedena najčešće kao vrednovanje ili ocenjivanje nečega, a potiče od francuskog termina évaluation, koji se prevodi kao procena neke vrednosti ili kriterijujm nečega prema prethodno utvrđenim pravilima i propisima.
Evaluacija se takođe sreće i u engleskom jeziku, kao pojam evaluation, i ima značenje ocenjivati ili procenjivatu neke aktivnosti i preduzete mere od strane pojedinaca ilio određenih društvenih grupa, da bi se stekao adekvatan utisak i utvrdila mera ili odnos između dobiti i gubitka koje sobom nosi neki predviđeni plan ili postupak.
Iako se često smatra da evaluacija predstavlja završnu meru svrsishodnosti nekog projekta, takva činjenica kao hipoteza nije baš najtačnija, te se evaluiranje sprovodi kroz faze ili stadijume neke radnje ili postupka koji ima za krajnji cilj neko ostvarenje ili dobit.
Bitno je naglasiti da evaluacija može da bude ili kontinuirana ili pak povremena odnosno vrlo i periodična, i da se podrazumeva pod ovim pojmom posmatranje efikasnosti, efektivnosti, uticaja raznih faktora na neki sveukupni proces, te i samu održivost i svrsishodnost planiranog projekta sa ciljem što povoljnijeg postizanja željenih rezultata.
Evaluacija je po pravilu jedanm sasvim nezavisni i prateći postupak, za sveukupnu procenu plana rada, početnih ideja i postupaka za njihovo ostvarivanje, procena planiranja i potencijalnih dobrih rezultata, te i primenjena sredstva i aktivnosti koje su upotrebljene za ostvarenje nekog postupka ili pronalaženja anjboljeg rešenja.
Osnovni cilj evaluacije jeste pravovremeno sagledavanje svih faza rada, kako bi se predupredile potencijalne greške ili propusti, te se evaluira i svaka pojedina faza rada, kao i krajnji rezultat koji se prihvata ili odbija, ukoliko se studijom izvodljivosti isvrsishodnosti utvrdi da je on dobar ili pak i nije.
Kada je u pitanju dakle evaluacija enkog zamišljenig projekta koji treba da se realizuje, ona je neophodna mera kako bi se utvrdilo da li su planovi i ciljevi podudarni i da li se na osnovu onoga što se i planira, može ostvariti željeni rezultat i cilj kome se teži u sveukupnom postupku rada.
Upotreba termina evaluacija kod nas u raznim oblastima istraživanja
Iako je vrlo „zvučna“ kao takva, reč evaluacija je kod nas u upotrebi ređe kako u uobičajenom poslovnom, tako i u žargonskom govoru, jer se mnogo radije koriste njeni sinonimi kao što su procena, analiza, ocenjivanje, vrednovanje, poređenje i odlučivanje prema ranije i utvrđenim kriterijumima i vrednostima.
Inače kako je ranije napomenuto, ova reč je poreklom iz francuskog jezika, i odnosi se na jasnu procenu neke vrednosti ili pojave, ali prema već prethodno utvrđenim pravilima i kriterijumima, koji su osnova za poređenje (na primer u francuskom jeziku je po pravilu ova reč bila u upotrebi da se neka vrednost proceni i uporedi sa vrednošću novca kao valute i merila za svrsishodnost).
Sama evaluacija ima široko polje delovanja i procene te se podrazumeva da se upotrebljava za analiziranje i procenu rada kako ljudi kao pojedinaca, tako i raznih socijalnih grupa ili institucija, ali se upotrebljava i da se svrsishodno analizira svaka faza nekog preduzetog postupka, kao i krajnji rezultat koji je ostvaren i treba da se odobri kao takav.
Pojam evaluacije je ocena nečije aktivnosti, te pojašnjeno može da doprinese proceni nečijeg ličnog učešća i zalaganja, te da prikaže produktivnost pojedinca ili grupe ljudi u nekom radu i postupku ostvarenja.
Kada je u pitanju efikasnost evaluiranja nečega, bitan je krajnji rezultat koji procenjuje svu svrsishodnost određenih odluka i postupaka koji su dali određeni rezultat, pa se onda vrši analiza efikasnosti i efektivnosti ostvarenja zamišljenih planova i ciljeva, koji se ili odobravaju ili se ponovo reorganizuju pa se i rerevaluiraju, radi svrsishodnog krajnjeg rezultata.
Iako zvuči malo neverovatno, evaluacija nije samo pojam koji je u upotrebi u ekonomiji, privredi i drugim „poslovnim sferama“, te se na primer i u svakodnevnom životu upotrebljava takozvana bazična evaluacija, odnosno procena potrošača kao konzumera, koji proizvod želi da upotrebi, po kriterijumima koji njemu najviše odgovaraju.
Na primer, u svakodnevnoj kupovini osnovnih namirnica, evaluira se rok trajanja, proizvođač baš tog nekog artikla, cena, upotrebljivost, veličina pakovanja, i mnogi drugi vrlo jednostavni i jasni kriterijumi, tako da svako evaluira na svoj način i po svojim utvrđenim kriterijumima kao stalni konzument, ono što njemu po nekim njegovim pravilima i preformiranim kriterijumima najviše odgovara.
Istorijat evaluacije kao vrednovanja neke pojave ili potrebe za analizom
Sam pojam evaluacije kao sinonima za vrednovanje nekoga ili nečega, upotrebljen je još davne 1929. godine, od strane švedskog naučnika Torstena Husena, a kao pojam kojim se kasnije i utvrđivao procenat uspešnosti pojedinih učenika u rezultatima nastave od strane Tulera, koji je sam pojam označio kao vrednovanje.
Danas se vrednovanje kao sinonim ili prevod za evaluaciju koristi u čitavom sistemu i nizu raznih postupaka, od vrednovanja rezultata, do vrednovanja svrsishodnosti postupaka i zadataka, te se može smatrati jednim od vrlo važnih postupaka i u procesu vaspitno-obrazovnog sistema, jer se analiziraju uspesi pojedinaca i njihova zalaganja, i na kraju uspeh grupe kao celine u ukupnom sistemu obrazovne lestvice.
Dakle, važno je napomenuti da je evaluacija i jedan svojevrsni pedagoški pojam, kojim se pored znanja i zalaganja, ocenjuje i ponašanje pojedinaca, njihova socijalna prilagodljivost, ponašanje i sposobnost za rad u grupi i za doprinos krajnjem rezultatu za koji se društvena grupacija kao bazična ćelija i zalaže.
I u medicini, u praktično svim njenim granama, pojam evaluacije se upotrebljava za procenu neke svrsishodnosti i uspešnosti primenjene dijagnostike i terapije, i to kako po fazama, tako i u krajnjem rezultatu, te se nakon urađenih studija izvodljivosti, terapija prihvata za neku bolest kao konačna i pozitivna, ili se pak procenjuje i vrednuje kao nedovoljno efikasna ili sa nuspojavama, pa se isključuje i uvodi se enka alternativna metoda, koja takođe prolazi kroz proces evaluacije.
Važno je napomenuti, da iako se često navode kao sinonimi, pojmovi evaluacije i selekcije nisu isto, jer je selekcija nužni odabir, a evaluacija je procena nečega ili nekoga nakon čega se može izvršiti pozitivna ili negativna selekcija po određenim zadatim kriterijumima.
Važno je napomenuti da evaluacija mora da ima određenu širinu odnosno raspon vrednovanja, kriterijume za procenu i poređenje koji su prethodno ustanovljeni, kao i različite tehnike i metode kojima se vrednovanje sprovodi, a kako bi se na kraju formirala celovita slika o onome što se vrednuje ili procenjuje, te se dao i konačan rezultat ili sud.
