Definicija i poreklo pojma eskarpizam
Smatra se da je prema definiciji eskarpizam jedan oblik bežanja od realnosti, odnosno bežanja iz stvarnosti u svet fantazije i maštanja.
Sam pojam je anglicizam i nastao je dosta kasnije od engleske reči escape u značenju bežati, pobeći, izbeći.
Pre svega je eskarpizam počeo da se upotrebljava u žargonskom govoru kao trendovski izraz za bežanje od sumorne svakodnevnice, za iznalaženje nekog izlaza iz dosade i čamotinje, za vid nekog bega od učmalosti i rutine svakodnevnice, nevezano za stalež, profesiju, amterijalni i društveni status.
No nešto kasnije kako je sam pojam i zaživeo, on je dobio i jedno drugačije značenje, te se koristio da opiše način bežanja u neki drugačiji način života, promenu koja će da donese dobro, promenu sredine.
Dalja evolucija pojma eskarpizam u smislu značenja, jeste išla u pravcu upotrebe pojma kao jedne vrste sinonima za uživanje i relaksaciju, za opušteniji „pogled na svet“, za stanje bez stresa i briga, ali i jedan vid nove potrebe da se upoznaju „dobri i ljudi sa pozitivnom energijom“, da se putuje, da se upoznaju nova rostranstva, način života, kultura raznih sredina i ljudi.
Kada se govori o eskarpizmu, danas se on ne tako retko vezuje i za „beg od stvarnosti“ na neko lepo i daleko egzotično mesto, kao iz mašte i bajke, mada je u svom originalu ovaj pojam označavao da se neko „isključi“ i da pobegne u maštu i fantaziju iz realnosti koja ga opterećuje.
No, problem nastaje onda kada se eskarpizam pretvori u stalno bežanje od stvarnih obaveza i odgovornosti i on tada ima jedni negativnu notu, te ljudi koji su navikli da beže od jedne stcvari u „neke lepše i vedrije trenutke“, počeće da izbegavaju i neke druge ili treće, i onda će eskarpizam da evoluira u jedno psihopatogeno stanje.
Naime, kada se osoba navikne da stalno ima neki „ventil“ od poslovnog ili privatnog stresa, to je do izvesne mere pozitivna i veoma korisna forma eskarpizma.
Međutim sa druge strane, kada neko koristi svoja maštanja i fantazije „o boljem životu“ i nekim lepšim danima i prilikama, a pri tome samo fntazira i ne radi ništa da željene ciljeve ostvari, to je onda jedna negativna forma eskarpizma, koja ima patološku notu, i takve osobe ne umeju da pak i prihvate realnost na zreo i razuman način.
U takvim situacijama se i dešava bežanje u sebe, i zatvaranje u unutrašnje biće, te se stalno vreme gubi na zaludna maštanja i sanjarenja, i tada je eskarpizam „beg radi bega“, dakle on nema neku realnu svrhu i korist, već izaziva stanja depresije i nesposobnosti osobe da se ili implementira u novo društvo te i da se prilagodi novim tokovima, i najmanja promena u njoj izaziva jedan revolt, nezadovoljstvo, afektive poremećaje i izmešane emocije.
Eskarpizam je dakle u bukvalnom prevodu beg ili bežanje od stvarnosti, ali je nekada pozitivan bilo da se radi o stvarnom „davanju oduška“ sebi, te odlasku na odmor, putovanjima, slušanju muzike, izlasku sa prijateljima.
Naravno, u određenim granicama i eskarpizam koji podrazumeva maštanje i sanjarenje, jeste pozitivan i dobar, jer se na taj nnačin neko rasterećuje od svakodnevne rutine i pronalazi neki „ventil“ kojim se kanališe stres na pravi način.
No, ako se dešava da se neko ponaša tako da beži od svake odgovornosti, da se povlači i da beži u svet fantazama od realnosti, te to ili predugo traje ili je prenaglašeno, takav vid eskarpizma se kako je i napomenuto ne može smatrati pozitivnom pojavom, jer po pravilu vodi u dublje poremećaje ličnosti sa psihogenog aspekta.
Nekada se meša pojam eskapizam sa pojmom eskarpizam, iako imaju istu korensku reč, te generalno se smatra da eskapizam predstavlja dominantno fizičko način bežanja od stvarnosti, dok je eskarpizamn svakako moguć i kao jedan fizički akt bega od stresa, ali pre svega podrazumeva jedno opuštanje u psihičkom aspektu, te i realno ili kroz maštu doprinosi da se kanališe loša energija i da se umanji svakodnevni stres.
Nekada se eskarpizam definiše i kao bežanje od života, ne u smislu odricanja od istog, te je sintaksa kao takva po malo nezgodna, već u pogledu toga da se traže neke nove neiscrpne energije, da se želi neka radikalna promena o kojoj se intenzivno razmišlja i to se zapravo i naziva eskarpizam.
Naravno na kraju treba naglasiti i još dve važne stvari – prvo iako je eskarpizam jedna reč novijeg datuma, ona nikako nije „pomodarska ili trendovska“, i drugo ona se ređe koristi u žargonu jer je veliki broj ljudi ne razume u potpunosti, te se još uvek češće koristi u nekim umetničkim delima ili pak određenim umetničkim krugovima.
