A-M

Eksploatacija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma eksploatacija

Prema etimološkoj definiciji, reč eksploatacija je poreklom iz francuskog jezika i to od reči exploiter, exploitation, u značenju iskoristiti, koristiti, koristiti neke najbolje mogućnosti, kao i koristiti najbolje resurse ili kapital, koristiti ljude, finansije i materijalna sredstva, prisvajati neka tuđa postignuća, koristiti nečiji tuđi rad, pa su od ovog pojma izvedeni i glagol eksploatisati i pridev eksploatisan.

Kada je u pitanju eksploatacija, ona se može odnositi na ljudske resurse (kada gazda koristi pak i naime ljudsku snagu, obrazovanje, ideje), za ostvarvanje maksimalne dobiti, kao i prirodni resursi (na primer eksploatacija ruda), te se mogu eksloatisati neke duhovne vrednosti, kao i nečija mana ili velika slabost ili nemoć u smislu koji ima negativnu konotaciju.

Ovaj pojam se dosta upotrebljava u žargonskom govoru, te se time često može upotrebiti i sasvim pogrešno, iz neznanja njegovog tačnog značenja, i smatra se tako da su koncesija i eksploatacija sinonimi, što nikako nije tačno, jer koncesija spada u pojam koji se odnosi na davanje dozvole od strane izvršne ili zakonodavne vlasti, da se može obavljati određena privredna ili pak neprivredna delatnost.

Suštinski je objašnjenje da se koncesija odnosi na davanje dozvole za korišćenje resursa od strane pravnih ili fizičkih lica da bi se tako postigao maksimum eksploatacije onoga što je zapravo i baš pravi predmet ili objekat koncesije.

Figurativno posmatrano, kako se i obično koristi u svakodnevnom govoru termin eksploatacija, eksploatisanje, označava negativan kontekst iskorišćavanja nekoga kao osobe ili nečega pak kao resursa da bi se ostvarila neka vrsta dobiti.

Tako u smislu eksploatisanja ljudi, obično bez njihovog pristanka, mogu da se posmatraju kao vrlo negativni pojmovi koji su postojali od vremena robovlasničkog društva, korišćenje nečije radne snage bez nadoknade ili uz minimum nadoknade, ali u eksploataciju spada i korišćenje tuđih ličnih sloboda i ugrožavanje sopstvenih ljudskih prava, kad se govori o teškoj seksualnoj eksploataciji, materijalnoj eksploataciji, trgovini ljudima, što su pre svega veoma ne-etička sredstva i krivično se sankcionišu po zakonu.

Kada je sa druge strane u pitanju eksploatacija prirodnih resursa, onda se najpre govori o eksploataciji bogatstava iz prirode, ruda, minerala, zlata, ali i poseda, zemlje, vode, šuma, te i biljaka i životinja, pa se eksploatacija ovih pomenutih resursa može posmatrati kao pozitivna ili negativna.

Nekada se poistovećuje eksploatacija kao korišćenje ili upotreba, sa pojmom „explore“ što je istraživanje, ali se suštinski istraživanje resursa za eksploataciju sprovodi kao najčešće prvi od tih procesa.

U krajnjim granicama negativnog konteksta se eksploatacija smatra zloupotrebom, što nije opet tačan sinonim, iako je činjenica da za razliku od koncesije ona ima nameru bez jasne dozvole ili pristanka.

Svakako je pozitivna eksploatacija ruda i minerala, kao i nafte, pijaće vode, plodnog zemljišta, ali opet u preteranom smislu ona ima negativan prizvuk posebno u kapitalističkim društvima, kada se na primer sa ciljem dobra u eksploataciji, uvodi i njen negativan kontekst u smislu korišćenja fizičke snage radnika, te i iskorišćavanja materijalnih sredstava u prenaglašenom smislu.

Poznato je da pojam eksploatacije sve do ere socijalizma, jeste obuhvatao iskorišćavanje čoveka od strane drugog, nadmoćniojeg ljudskog bića, te su pak u pomenutom robovlasničkom društvu robovlasnici koristili robove kao „potrošnu radnu snagu“, kao i u kapitalizmu kada su kmetovi iskorišćavali radnika, te u feudalizmu kada su iskorišćavani od feuda oni koji su nižeg ranga.

U socijalizmu se na neki način umanjuje taj osnos da je „čovek čoveku vuk“, te se sredstva za proizvodnju smatraju vlasništvom društvene zajednice i koriste se mašine i alati, te se čovek izjednačava sa svojim pretpostavljenim, ali se iako se ne iskorišćava njegova radna snaga u tom fizičkom aspektu, koristi njegovo znanje i iskustvo, kao i obrazovanje i zalaganje za takozvano opšte dobro, i za napredak zajednice.

Međutim, svakako da čak i u demokratskim društvima, politički sistem jeste prividno maskiran sa jednakim pravima, ali se pod postojanjem političke korektnosti i jednakosti svih zaposlenih, ipak i nalazi u suštini pritajena i perfidna upotreba sredstava prinude i prisile, kao što je smanjenje plata, korišćenje tuđih postignuća za lične ciljeve i slično.

Kada se na primer govori o duhovnoj eksploataciji, može se smatrati da se iskorišćava nečije zalaganje i energija koja je uložena u pisanje naučnih projekata, koja se vrednuju kao predmet opšteg značaja i prisvajaju se kao javna dobra, mada su lična svojina pojedinaca koji su na njima radili, a kojima se eventualno daje priznanje za zalaganje i rad za dobro sistema.

Izvedeni glagol eksploatisati, označava korišćenje nečijih tuđih kvaliteta, ideja, postignuća, rada i truda (mada kada se odnosi na prirodne resurse ima tu pozitivnu konotaciju), te je tu eksploatator pak onaj koji je nadmoćan u nekom smislu, koji koristi slabijeg (ne retko pod pretnjama, nekom i prisilom, ili jednostavno bez dopuštenja), a eksploatisana strana je objekat eksploatacije, odnosno ili materijalna sredstva ili prirodni resursi, i u krajnjem slučaju čovek koji trpi radnju, podnosi te pretnje i ćuti zarad straha da ne izgubi radno mesto, ili da ne „ukalja obraz“, mada je svestan da ga neko zloupotrebljava u bilo kom smislu (fizički ili psihički).

Ostaje pitanje da li je eksploatacija ljudi nasilnički čin, pod maskom svojevoljnog prihvatanja pravila sistema, sve kako bi se očuvala hijerarhija koja iako ne treba da postoji u demokratskim društvima koja su „ideja vodilja sistema“, svakako jeste opšte prisutna pojava i vrlo je evidentna.