Definicija i poreklo pojma dubioza
Jedan od najrasprostranjenijih termina u žargonskom govoru jeste upravo pojam dubioza, za koji većina ljudi ne zna ni poreklo niti validno značenje, te će u nastavku teksta ono biti detaljnije pak i pojašnjeno.
Pojam dubioza je poreklom od latinske reči dubiosis, dubius te označava ono što je nejasno, sumnjivo, neizvesno ili nesigurno, a u različitim aspektima ima i nešto uže značenje (kao na primer sumnjiva potraživanja; nesigurna naplata dugovanja).
Međutim, sasvim direktan prevod pomenute latinske reči jeste dvoličan, onaj koji se pretvara, onaj koji obmanjuje, pa se i u tom aspektu ovaj termin mora razmatrati.
Upotreba pojma dubioza u žargonskom govoru – pogrešna značenja reči u koja se veruje
Danas se reč dubioza u žargonu upotrebljava sa značenjem „nebulozno ili potpuna glupost“ odnosno sa značenjem nečega „dubokoumnog, bitnog, temeljnog, istraženog“, ali to uopšte nije tačno značenje reči, i naprotiv termin dubioza označava ono što je sumnjivo, nedovoljno jasno, te neizvesno ili nesigurno u pravom smislu reči.
Kada se na primer upotrebi termin „dubiozno potraživanje“ suština jeste da je potraživenje nesigurno ali je još potencijalno naplatvo, iako je sumnjivo i neizvesno da će uspeti da se realizuje naplata potraživanja.
Dubioza je nešto nesigurno u smislu krajnjeg rezultata ili ishoda, te ono što je praktično nemoguće i veoma sumnjivo, ali u šta se u neku ruku veruje da se može ostvariti.
Termin dubiozna razmišljanja, nikako ne označava nekoga ko je dubokouman i ko razmišlja na dobar i iskren način, već naprotiv neka razmišljanja kojima se drugo lice nastoji da prevari i da se stekne neka sumnjiva korist prteko dvoličnog ponašanja i obmanjivanja nekog lica.
U kasnijim latinskim prevodima se reč dubiosis mogla naći i u značenju „ono što ima dve ili više opcija“ ali od kojih ni jedna nije sasvim sigurna, te ako nije nužno ne treba biti preterano lakom ili poverljiv.
Prevod termina dubioza kao „dve opcije“ nastao je iz tvrdnje da je latinska reč dubiosis zapravo složena od dve reči du i bius, u značenju dva i biti, te može opet da se prevede kao dvoličan, onaj sa dva lica, koji menja mišljenja, ili pak kao neka prilika za izbor, dve opcije, pravo na mogućno biranje ishoda.
Poznat je i jedan bosanski bedn koji se zove „Dubioza kolektiv“, te koji je sebi dao ime upravo jer nema neki određeni muzički pravac koji je jasno definisan, te je muzika zapravo mešavina žanrova u smislu rege muzike, roka, popa, daba i džeza, a uz izražavanje jasnih političkih sloboda i stavova.
Smatra se da je neko ko je dubiozan, ne studiozan i ne dubokouman, već naročito sumnjiv i vrlo pokvaren i dvoličan kao osoba.
Novija istraživanja su pokazala da ovu reč upotrebljava skoro svaki drugi stanovnihk naše zemlje, ali da preko 95% ljudi nema jasnu predstavu šta reč zapravo znači, te je i koristi u sasvim pogrešnom kontekstu, i ne shvatajući da nekada možda tako nekoga vređa.
Osoba koja je dubiozna se sa jedne strane može označiti kao sumnjiva i dvolična, ali kada se pak prevede u jednom drugom kontekstu može biti onaj ko je sumnjičav i nepoverljiv, ko je podozriv i nesiguran.
Dubioza je dakle ono neizvesno i nesigurno; predmet dvoumljenja i razmišljanja; ono što je dilema i što je razmatranje dvaju potencijalnih mogućnosti.
Kada se dubioza posmatra kao anglicizam, ona označava jednu neodređenost, u smislu osećati se nedovoljno jasno i nepouzdano, imati sumnje, imati neke nedoumice.
U žargonu dubioza kao pojam može da znači da se nad nečim treba „zamisliti“; „staviti prst na čelo“; „zapitati se“ ili „detaljnije analizirati i ne srljati u nešto sa previše poverenja“.
Veoma je smešno kada se neki akademici, stručnjaci i navodno „učeni ljudi“ koriste terminom dubiozno u značenju studiozno, detaljno; analitički, pa se čuje ili pročita sintaksa da se „nekom problemu pristupilo dosta dubiozno“.
Isto tako mladi ljudi, kako bi se pokazali u društvu kao pametni i načitani, veoma lako ovaj dati termin upotrebljavaju pogrešno u značenju „nebuloza“; „glupost“; „lupetanje“, što je sasvim pak i pogrešno.
Smatra se prema nekim etimolozima da je najpribližnije i najlakše objašnjenje reči dubioza zaporavo poreklo od engleske reči doubt; doubtly, u smislu sumnja, sumnjati, te u idiomskom značenju dvoličan, podlac, pokvaren, i nekada se pokušavaju opovrgnuti pretpostavke da pojam znači neizvesno ili neodređeno, već jednostavno ono što je vrlo jasno sumnjivo i dvolično.
Pojam doubtful koji je engleskog porekla, takođe može da označava jedan jasan etimološki prevod reči dubioza, i on se tada interpretira kao sumnjičav, pun sumnje, ili neko ko je sumnjiva osoba ili dvoličnjak.
U stručnoj terminologiji je poznato dubiozna naplata potraživanja, dakle sasvim neizvesna ili je i gotovo nemoguća i sumnjiva su ostvarivanja prava na naplatu duga.
Dubiozna osoba je ona koja je nepouzdana, na koju se ne može osloniti, koja je spremna da misli samo na sebe; često se ovaj termin prevodi i kako je ranije naglašeno kao neko sumnjiv i veoma dvoličan, po nekada se pogrešno prenaglašava da je onaj ko je dubiozan i sebičan i samoživ, ali je on generalno nestalan, neodređen, onaj na koga se ne može osloniti, onaj ko je sklon da prevari druge.
Osoba koja je nazvana dubioznom, nije pametna, stručna, dubokoumna, studiozna, te i puna razmišljanja, već neko ko je sumnjiv, ko izaziva nečiju odbojnost i podozrivost, nepoverenje, onaj u koga se ne može pouzdati, osoba po karakteru dvolična, koja je spremna da uvek izabere onu od dve opcije koja je za nju bolja.
Ako bi se tražio neki pozitivniji prevod pojma dubioza ili dubiozan, onda bi to bilo onaj ko uvek ima dve opcije, onaj ko ima izbora, onaj ko se zapita pre nego što dela, onaj ko je oprezan, mada opet takva značenja su više manje proizvoljna i ne smeju se uzimati kao apsolutna i nužno tačna.
