A-M

Distrakcija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma distrakcija

Prema definiciji je pojam distrakcija pre svega povezan sa „skretanjem pažnje“, nekada se tumači i kao dekoncentrisanje, razonoda, te i rasejanost ili nepažnja.

U medicinskoj terminologiji je pojam distrakcije vezan za povrede prilikom kojih nastaje odvajanje određenih delova tela jatrogeno ili pak zadesno, dok je isti pojam prisutan i u pravnoj terminologiji kada označava prodaju odnosno otuđenje nekog dobra.

Loading...

Distrakcija se prevodi i kao zabava ili zabavljanje, ali u tom smislu da se nekome skrene pažnja sa problema ili da mu se misli okupiraju nečim što je zabavno i što će da ga razonodi da bi lakše i brže zaboravio na probleme koji ga tište.

Pojam distrakcije u psihologiji kao fenomen „skretanja pažnje“

U psihologiji se distrakcija koristi kao jedan metod da se osobama koje su napete ili uznemirene pažnja preusmeri na neke zabavne sadržaje ili ono što je dijametralno suprotno od problema koji ih opterećuje, a za koji jasno ne mogu da nađu rešenje, već stvaraju jedan „začarani krug“.

Dakle, princip distrakcije sa stanovišta stručnjaka psihologije jeste u tome da se pažnja sa nekog problema preusmeri na drugi predmet i da se na taj način smanji i napetost i briga, te da se potom na jedan jednostavniji i manje stresan način opet sagleda ono za šta treba naći rešenje.

Generalno je dosta teško da se isključe realno postojeći problemi, ali se savetuje da se kao jedan vid distrakcije pre svega svesno i jasno donese racionalna odluka da se o problemu ne razmišlja (iako se svakako ne očekuje da će on tada nestati sam od sebe, ali se sama napetost odlaže i baš se i postiže olakšanje), kao i da se sopstvena pažnja skrene namerno na nešto drugo (te da se misli ispune nekim razmišljanjima koja su pozitivna i koja nam doprinose olakšanju).

Naravno da se brige i problemi neće same rešiti ako se o njima ne razmišlja i ako se ništa ne preduzima, ali postoje one situacije kada su problemi preveliki i previše opterećujući i tada se i stvaraju osećanje anksioznosti i jedne agresije i unutrašnjeg nezadovoiljstva što svakako jasno je nije zdravo ponašanje.

Postoji stoga čitav nbiz postupaka i razmišljanja ili dela koja su zapravo u okviru jedne svesne i savetovane distrakcije u psihologiji, a neki od primera su navedeni u nastavku teksta koji sledi.

Dakle, kada imate neki opterećujući problem, moguće je da se misli „skrenu“ tako što se počne njihova kontrola i to računanjem matematičkih operacija; recitovanjem stihova u sebi; ali i pak čitanjem nekih zabavnih sadržaja, rešavanjem mozgalica i slično.

Fizička aktivnost je odavno poznata kao jednaod najefikasnijih metoda da se čovek oslobodi stresa i napetosti, te se svakako preporučuje ili blaga šetnja i skretanje pažnje na okolinu, ili bilo koji drugi vid sporta od trčanja, timskih sportova, vožnje bicikla i slično, kada se zapravo pažnja preusmerava sa mentalnog na fizički pritisak, te se opterećuju mišići i mozak se time „zamara“ i nema vremena da razmišlja stalno o istom opterećujućem problemu.

loading...

Preusmeravanje pažnje sa sopstvenih problema na okolna dešavanja, jeste možda i jedan od najefikasniojih metoda distrakcije, kada se nešto što privlači pažnju može smatrati distrakcionim fokusom, te recimom mogu da se rešavaju nečiji tuđi problemi i nedoumice kada nam neko zatraži savete ili pomoć.

Opravdanje potrebe da se izvrši distrakcija i da se one misli koje su uznemiravajuće i koje nužno vode ka napetosti, anksioznosti i ostalim psihopatološkim stanjima, jeste dosta jednostavno, i ono podrazumeva da se na neki način prekine „začarani krug“ i da se osoba posveti postupnom rešavanju problema, sa ili bez tuđe pomoći, a ne da o njemu samo razmišlja bez iznalaženja adekvatnog rešenja, i da ga u glavi samo predimenzionira i uvećava preko svake mere.

Dakle, jednostavan primer predimenziniranja misli koje vode u anksioznost jeste primer da pak i razmišljate dok trčite uz stepenice da ste naglo osetili bol u grudima.

Na dalje se misli razvijaju u pravcu toga da pomislite da ste verovatno bolesni i da imate neke srčane tegobe, te da će vam predložiti operaciju ili da imate neku neizlečivu bolest koja vodi smrti, i tada se upada veoma lako u začarani krug koji vod strepnji i anksioznosti.

Loading...

Dakle, vi u ovakvoj situaciji niste ni fizički svesni da je bol nastala zamaranjem i da je prošla nakon odmora, već ste se fokusirali na poruku koja je u vašoj psihi, te ste zato stvorili osećanje straha i strepnje koje vam produbljava anksioznost i pogoršava stanje stvari.

Sponzorisano

loading...
Loading...