A-M

Diseminacija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma diseminacija

Prema definiciji je pojam diseminacija potekao od latinske složenice „disseminare“ u značenju rasejavati, rasprostraniti, razbacati, proširiti u daljinu, odnosno složenica je reči „dis“ koja znači bukvalno „u daljinu; u inostranstvo“ i reči „semin, seminare“ koja znači „seme, setva, rasejavanje ili posejati seme“.

Dakle, kada se uzme u obzir osnovna hipoteza o poreklu pojma, njegovo je značenje jasno i vrlo lako se prevodi kao proširenje; širenje; sejanje; rasprostiranje; raznošenje, i mada je po pravilu u pitanju termin najzastupljeniji u medicini, on je čest u komunikaciji gde se odnosi na takozvano „jednosmerno širenje glasa ili informacije odnosno neke vesti“.

U nastavku teksta će biti opisan pojam diseminacije u medicini, u projektovanju i u komunikaciji kao u sferama u kojima je najdominantnije i zastupljen.

Pojam „projektne diseminacije“, upotreba i značenje

Pod terminom pomenute „projektne diseminacije“, podrazumeva se jasno upotreba diseminacije u kreiranju ili stvaranju nekog projekta, sa nužnim projektnim marketingom koji ima za svrhu i cilj da se datim merama koje se upotrebljavaju, ostvareni projekat učini jasnim i „vidljivim“ kroz rezultate.

Dakle, pre svega treba razgraničiti to da postoje dve osnovne vrste/forme projektne diseminacije – lokalna i međunarodna, a koje se razlikuju po tome što se:

Lokalna diseminacija se sprovodi kako i samo ime kaže na lokalnom nivou odnosno na nivou opštine, države ili grada (sa uključenim pak i partnerima iz raznih oblasti koji se prilagođavaju u potrebama jedni drugima i ostvaruju blisku saradnju);

Sa druge strane međunarodna diseminacija se sprovodi ili ostvaruje na međunarodnom nivou, odnosno između država koje povezuju zajednički interesi i koje međusobno sarađuju sa više ili manje partnera iz svake pojedine države.

Projektna diseminacija kod izrade plana projekata, koji je i najvažniji elemenat za konačni dobar rezultat, ne može da bude vezana samo za ciljanu vidljivost projekta, već i za njegov potencijal i širenja i pojačanog učinkovitog dejstva, jer pojam vidljivosti ima takozvani „ograničen rok“ tj i traje samo dok je vreme trajanja samog projekta.

Osnovni i bitni elementi projektne diseminacije su – izrada vidljivog projekta; izrada određenih materijala na stranom i maternjem jeziku; publikovanje projekta; organizacija seminara, skupova i radionica; planiranje i izrada promotivnog materijala i publikovanje u medijima; posredovanje u širenju aktivnosti i potencijalno širenje projekta i njegovih važnosti putem društvenih mreža.

Kada se pokrene pitanje odgovornosti za uspeh nekog projekta, svakako su za njega najviše važni oni partneri koji su u proces uključeni, ali se ne sme zaboraviti ni finansijski aspekat, te stručnost i kvalifikacije onih koji na svim pojedinim delovima projektne diseminacije i jesu angažovani.

Pojam diseminacije u medicini – upotreba i osnovna značenja

Kada je medicinski aspekt pojma diseminacije u pitanju, postoji nekoliko važnih oblasti u kojima je on zastupljen, ali se najviše „čuje“ u hematologiji (kao termin „DIK“ ili pak „diseminovana intravaskulna diseminacija“, te i „limfogena ili hematogena diseminacija“), kao i u onkologiji kao „diseminacija malignih ćelija“ u organizmu i predstavlja način širenja ćelija malignih tumora.

Najpre kada je u pitanju pojam diseminovane intravaskulne koagulacije, on podrazumeva da se u krvi stvaraju najpre skupine trombocita, koje se zovu „intravaskulni trombni embolusi“, koji se onda putem određenih faktora razgrađuju na manje partikule, te i koje krvna struja diseminuje ili raznosi po čitavom organizmu, dok oni ne „zapuše“ neki manji krvni sud ili mesto račvanja većih krvnih sudova, sa potencijalno letalnim komplikacijama kakva je plućna embolija, te kada dođe i do „preterivanja“ u delovanju faktora hemolize, dolazi do krvarenja ili stručno hemoragije.

Pojednostavljeno rečeno, „DIK“ je poremećaj ravnoteže između faktora hemostaze ili koagulacije (koji zaustavljaju krvarenje) i faktora hemolize (koji normalno regulišu protok krvi, ali kada su povećani izazivaju manja tj okultna ili veća tj vidljiva krvarenja na raznim mestima u organizmu) i tako dovode do velikog broja poremećaja koji uzročno posledično nadovezuju jedan drugog.

Drugi poznati termin u medicini, odnosi se na diseminaciju „hematogeno“ embolusa, tromba ili pak stranih partikula, te infektivnih agenasa kakve su bakterije, virusi, paraziti), te i pak malignih tumorskih ćelija „hematogeno ili limfogeno“, odnosno preko krvne ili limfne „struje“, sa jednog mesta u organizmu do takovanog „target tkiva“ koje je ciljano za metastaze ili pak u krajnjim stadijumima po velikom broju tkiva i organa kada se uključuje i neki vid radio ili hemioterapije.

Dakle, kada se u nekom organu stvori skupina malignih ćelija, koja se umnožava relativno baš i velikom brzinom, zavisno gde se nalazi takozvani „primarni tumor“, on svoje umnožene ćelije „šalje“ putem krvi u druge organe (po pravilu najpre u jetru; mozak; pluća ili kosti) ili pak putem limfnih sudova maligne ćelije odlaze u limfne žlezde koje postaju uvećane i koje su „žarište“ u kome se mogu dijagnostikovati maligno proliferisale ćelije.

Termin hematogena diseminacija u najširem smislu, podrazumeva širenje nekog procesa putem krvi u organizmu, te je jedna od najčešćih bolesti koja se od istorije pa do danas prenosila na ovaj način tuberkuloza.

U neku ruku je termin suprotan diseminaciji u medicini, pojam autoseminacije i on se najviše pak i odnosi na pomenute tumorske ćelije, koje su razvile sposobnost da umesto da se same dalje šire putem limfe ili krvi, „privuku unazad“ svoje ćelije te tako dodatno rastu, a uz sve to i dovode do fenomena „reinfiltriranja“, a što sve može da ograniči širenje tumora i omogući njegovo efikasno kompletno uklanjanje.