Definicija i poreklo pojma dilber
Prema definiciji je dilber pojam potekao iz turskog jezika, te se na našim prostorima koristi i danas kao turcizam i označava onoga ko je drag, voljen, mada se može odnositi i na muškarca koji je lep, mlad, „delija“, omiljen, miljenik.
Generalno se smatra da je dilber prevashodno osoba muškog pola koja je omiljena zbog nekih svojih osobina u društvu, ali često se pominje i u konotaciji onoga ko je zavodnik, kome je teško odoleti, ko „lomi ženska srca“, ko je privlačan i ko lako svakoga osvaja.
Mada se nekda može upotrebiti i za osobe ženskog pola, ovaj turcizam je pre svega pripisan muškarcima koji su kao osobe mili i dragi, te generalno i jeste povezan sa nekim ko je voljen i obožavan, bilo jer je u fizičkom ili karakternom smislu nadaren nekim vrlinama.
No, mada se kako je pomenuto pojam može upotrebiti kao univerzalan za osobe oba pola, od davnina je vezivan za muškarce, te je jedna od najpoznatijih sevdalinki sa naših prostora pesma „Moj dilbere“.
Nekada se smatra da je dilber zapravo neka osoba koja nema nikave posebne kvalitete i da je površna i pre svega lepa ili harizmatična, te da je zbog toga privlačna i omiljena, ali da kada se bolje upozna nema nikakve posebne kvalitete.
Zato se u našem narodu ovaj turcizam ranije i opisivao kao neko ko jeste omiljen, ali jer je pre svega fizički atraktivan i lep, te je pravi „zavodnik i delija“, glavni u selu ili varoši, ali ko je duhom nemiran, ko je neozbiljan, i svestan sebe i svoje popularnosti među ljudima te je koristi da se izdigne i da bude preterano prkosan i ponosan.
Tako su pesme u kojima su opevani dilberi, poistovećivane sa „lolama, delijama“, sa kojima se „ašikuje“ ali koji su neverni zavodnici koji ostavljaju devojke da pate i koji nikome ne uzvraćaju ljubav i pažnju, ili to čine radi sopstvenih interesa i da bi svoj ego i sujetu „hranili“ time da su voljeni i obožavani u društvu.
Nije dovoljno adekvatno uporediti termin dilber sa terminom narcisoidne osobe, kao mni sa pojmom „fićfirić“ jer je osoba koja je okarakterisana kao dilber potencijalno i lepa i vrlo harizmatična, i može da ima neke karakterne kvalitete, za razliku od onoga ko je lola ili mangup.
Kako je nastala pesma „Moj dilbere“, opisano je u nekoliko navrata, i smatra se da je u njoj opevana patnja jedne ljube ili drage koja je ostavljena od strane svog voljenog, koji je silom prilika morao da ide u ratne pohode.
Naime, verovalo se da su dilberi imali više ljubavnica ili žena, te da su bili neverni, ali da su sve osobe ženskog pola olako i zavodili i da nisu imali nameru da ih mangupski iskoriste, već su jednostavno nesvesni toga kako utiču na ženska srca, i samo posmatraju sopstvena zadovoljstva i važan im je utisak koji na okolinu ostavljaju, odnosno glavna im je težnja da budu obožavani i voljeni i da budu na „dobrom glasu“.
Zato je i jasna činjenica da za dilberima devojke i žene iskreno pate, iskreno ih vole, ali ih nikada ne kude kao lole ili mangupe, jer su oni puni lepih manira i poštovanja, mada se iza svega krije i jedna potreba da se udovolji sebi.
Upravo je takva sudbina jedne ljube koja je ostavljena, i opevana u pomenutoj sevdalinki „Moj dilbere“, koja je svog dragog volela iskreno i iz daljine, te za njim uzdisala i patila, jer se prema njoj poneo kao pravi gospodin, i nesvesno joj „slomio srce“ i zauvek otišao od nje.
No u pomenutoj narodnoj pesmi, kao dilberi se pominju dakle i bogati veleposednici, i neki naočiti i ugledni statusom i položajem, tako da dilber i jeste pre svega i u ovoj pesmi sinonim za „dragana, dragog, voljenog“.
Tada je ljuba da bi dvom dilberu pokazala koliko joj je do njega stalo, predložila da nju „proda i za nju uzme oku zlata“, pa da okiti svoga konja, jer njoj bez njega „nema sreće i života“ i radije će da provede ostatak življenja kao robinja, nego da bez svog dragog patio svesna da se on nikada neće vratiti.
Poznatu numeru su prepevali i brojni vrsni umetnici poput Silvane Armenulić, Tošeta Proeskog, Esme Redžepove, Nade Mamule, Safeta Isovića, Vasilije Radojčić i drugih.
Dakle, dilber je onaj ko se nesebično voli i obožava, ko je pravi delija ali u neku ruku i po malo sebičan, ko nije mangup ali ko nije ni veran jednoj ženi već samo posmatra svoje potrebe i želje, i odlazi kada oseti za time potrebu, ostavljajući svoju dragu u patnjama iako se ona na njega nikada ne može ljutiti.
Možda je dilber sinonim za današnji pojam „Don-Žuan“, koji generalno nije samo okoreli i jedan beskrupulozni zavodnik, već koji žene iskreno voli i prema njima se ponaša sa poštovanjem i daje im svu ljubav i pažnju, ali samo jedna mu nije dovoljna, jer je pre svega zaljubljen u samog sebe ili u tu percepciju da ima potrebu da je obožavan i voljen od svih oko sebe.
Psiholozi bi u analizama dilbera kao ličnosti prema pomenutim opisima, pronašli verovatno jedan čitav niz pridruženih osobina ličnosti koje su psihopatološke, no u ovom tekstu se ne treba baviti datim pretpostavkama, pa se sve svodi na objašnjenje da je dilber draga osoba, miljenik svakome, onaj ko je voljen i obožavan, ali i ko je toga svestan i u svemu i veoma uživa i sve to mu prija i imponuje.
