Definicija i poreklo pojma digresija
Digresija je po definiciji neko udaljavanje od osnovnog pojma, najšešće u govoru, naglim prekidanjem nekog toka radnje, i „skretanjem teme“ na opširan opis nečeg sasvim drugačijeg.
Sama reč potiče od latinske reči digressio, digressionis, te se prevodi kao daljina, udaljavanje, bežanje, odstupanje, a ova reč je danas najpopularnija po svojoj primeni u epskoj poeziji kao i u astronomiji (gde je digresija u suštini najveće istočno ili zapadno udaljavanje ili pak prividno najveće odstojanje planeta od Sunca).
Iako se žargonski često čuje da neko kaže „jedna mala digresija“, retko ko stvarno razume tačno značenje ovog pojma, te će u nastavku teksta on biti nešto jasnije objašnjen.
Međutim, po nekim drugim značenjima, digresija se definiše i kao čin izgredničkog ponašanja ili pak napad na nekoga, te se poistovećuje sa agresijom i ispadima u nasilništvu, mada ni u kom se slučaju ne može da posmatra kao sinonim sa ovim pojmovima.
Digresija u svakodnevnom govoru
Kako je već i napomenuto, digresija je kratkotrajno skretanje sa neke glavne teme o kojoj se govori, i praktično je jedan svojevrsni „preskok“ na drugu temu, kojom bi trebalo da se pobliže pojasni ono o čemu se priča, ali se dešava upravo suprotno, te se novim detaljnim izlaganjem, neko od glavne teme razgovora zapravo i udaljava, umesto da je svome sagovornuki bolje objasni i približi.
Dakle, od osobe sa kojom se o nekoj temi razgovara se svakako očekuje da bude sažeta i dosta koncizna, te da ima fluentnost i tačnost u izlaganju, i da ne pravi nikakve nepotrebne digresije ili skretanja sa teme.
Na primer, kada neko razgovara sa svojim prijateljem o potrebi da pronađe posao, i umesto da pojasni kakav posao želi da nađe i kakvo mu rasno mesto odgovara prema kvalifikacijama koje poseduje, on napravi digresiju tako što počne da opisuje red vožnje autobusa koji vozi do neke firme za koju je zainteresovan da u njoj radi, i nastavlja da produbljuje temu o vozaču, broju putnika, vremenu vožnje i sve se više udaljava od teme o kojoj suštinski treba da priča.
U nekim situacijama se digresija u izlaganju, može smatrati čak delom psihijatrijskog poremećaja koji se naziva šizofrenija, i čija je odlika upravo često prekidanje „toka misli i fluentnosti govora“ i jasnog definisanja misli i izražavanja onoga što se naziva jasan „tok mišljenja“.
Digresija kao učestala forma u epskoj narodnoj poeziji i književnosti uopšte
U epskim narodnim pesmama, u opisu radnje se digresija naziva još i „epska retardacija“, u tom smislu usporavanja toka misli i radnje, te skretanje sa osnovnog događaja o kome se pripoveda, na „široko“ opisivanje sasvim sporednih radnji, likova, mesta ili događaja.
Dakle, u epskim delima, kao uostalom i u drugim književnim poetskim i proznim ostvarenjima, digresija predstavlja namerni pokušaj autora da skrene pažnju sa osnovne radnje, tako što je naglo prekida, te se bazira na opisivanje nekog predela, krajolika, nečijih razmišljanja, događaja i sećanja iz prošlosti, ili čak kako bi pripovedio neku anegdotu ili dogodovštinu koja nema nikakve veze sa glavnom radnjom ili glavnim likovima u deli.
U književnosti pak, digresija ima opravdanje, jer se njome postiže pojačavanje interesa čitalaca za glavnu radnju ili se pak ukoliko je ona svesno napisana kao „teška“ za praćenje i razumevanje digresijom šitaocu skreće pažnja na nešto nepovezano ili manje važno, kako bi se on „odmorio“ pre nego što ga pisac vrati u srž zbivanja.
Poenta je u tome da se u epskim delima ili u književnosti uopšte, digresija može ili sasvim jasno povezati sa glavnom radnjom, ili pak sa njom nemati nikakvu jasnu asimilaciju, već biti potpuno izolovana i nejasna i samom čitaocu njena poenta i veza sa datim delom koje čita.
Dakle, autori u književnosti pomoću digresije, koja je svojevrsna stilska figura, postižu rasipanje i slabljenje celovitosti ili jedinstva radnje nekog dela, a sa pomenutim ciljem ili pojačanja pažnje ili odmora pre nastavka glavne srži autorskog dela.
Kao što je i navedeno, digresija je jedna od najznačajnijih formi pripovedanja u epici, ali se takođe često sreće u svim drugim vrstama književnih dela, kao i u govorništvu odnosno retorici, kada se izlaganje namerno prekida, kada se oseti da je pažnja slušalaca popustila, ili se pak digresijom privlači interesovanje onih kojima se retor obraća.
Dakle postoji slučajna ili namerna digresija, a upravo je i književna i „retorička“ forma digresija namerna, te označava svesno udaljavanje i skretanje sa teme, kako bi se u priču ili delo dodala neka na prvi pogled nepovezana šala, događaj, anegdota, priča.
Digresija kao pojam u optici, astronomiji i fizici
U suštini je digresija u optici i u fizici, suprotna od pojma fokusiranja, te je njen sinonim ili značenje rasipanje, udaljavanje, raslojavanje (i obično se odnosi na multifokalna očna sočiva).
Naime, posle starosti od 45 godina života, nastaje takozvana staračka dalekovidost (koja je normalna pojava, i koja nastaje sa starenjem očnih struktura), odnosno osobe više ne vide tako dobro „na blizinu“, te počinju da nose naočare „za čitanje“.
Upravo u tom kontekstu se i pominju rasipna i sabirna očna sočiva, koja omogućavaju da se „podesi“ udaljenost fokusa od tačke najjasnijeg vida, te se menja zakrivljenost sočiva, uz fokusiranje i digresiju svetlosnih zrakova.
Kada je u pitanju astronomija, onda digresija označava najveće prividno odstojanje odnosno udaljenost takozvanih „unutrašnjih planeta“, Merkura i Venere od Sunca.
Sinonimi za pojam digresije
Digresija je etimološki gledano reč koja pripada imenicama ženskog roda, ali se od nje mogu putem sinonima izvesti i neke druge imenice – napad; nasrtaj; skretanje; navala; udaljavanje; atak; juriš; upad; prepad; ispad; izgred; diverzija; ofanziva; osvajanje; zauzimanje; prepad.
Iako digresija u osnovi kako je već i napomenuto, označava jednostavno namerno ili slučajno i nesvesno skretanje sa neke osnovne misli, teme, govora, sadržaja, ona ima i neke vrlo zanimljive sinonime, kakvi su – prepad; uskok; atak; diverzija; udar; agresija; inzult; juriš; upad; sukob.
U žargonskom jeziku se reč digresija, često povezuje sa osobama koje pokušavaju da se „prave pametne“, te iako ne poznaju pravo značenje ovog pojma, vole da ga često upotrebe u svom ili stručnom izlaganju ili pak u svakodnevnom govoru, a kako bi ostavile utisak da su obrazovane, elokventne ili načitane, te i edukovane u visokoj meri.
