A-M

Devalvacija – značenje, pojam

Definicija i poreklo pojma devalvacija 

Poznato je da je termin devalvacija najzastupljeniji u oblastima ekonomije i bankarstva, i potiče od latinske reči devalvare, odnosno od složenice de i valveo u značenju umanjiti, smanjiti vrednost ili značaj nečega (pre svega u smislu novčanih valuta).

Kako je i navedeno u ekonomiji pojam devalvacija ili devalviranje označava smanjenjue nominalne vrednosti novca kao platne valute, te je suprotan termin revalvacija, koji jasno označava povećanje platne vrednosti neke novčane valute ili sredstva platnog prometa.

Pojam devalvacije se koristi kao usporedbeni termin, jer se vrednost novca označava u odnosu na nešto stabilno i ono čija je vrednost procenjena i nije preterano varijabilna na tržištu, te se stoga i najčešće koriste zlato, srebro platina, dijamanti, te hartije od vrednosti.

Kada se izbegne striktno povezivanje termina devalvacija sa ekonomskim aspektom, on označava gubljenje ugleda, propadanje, obezvređivanje nečega ili pak i nekoga, pa se često žargondki može čuti termin ili floskula da je neko „devalviran tj devalvirao“.

Pojam devalvacije u ekonomiji i bankarstvu – termin koji je u upotrebi kao mera vrednosti 

Prema najpoznatijim definicijama, pojam devalvacije se odnosi na sdvojevrsnu političko-monetarnu meru, koja je striktno potrebna da se obezbede određene novčane ili monetarne reforme u ekonomiji i bankarstvu, jer nominalna vrednost valute opada.

Devalvacija označava poređenje vrednostio jedne valute u odnosu na vrednost druge valute ili pomenutih stabilnih sredstava poređenja, kada se desi iznenadan pad nominalne vrednosti jedne valute za više od 10% u odnosu na drugu koja ima veću vrednost ili je makar stabilna i trajnije nepormenljiva.

Devalvacija se može shvatiti i kao potpuno povlačenje određene valute te i zakonski jasan pad vrednosti novca jedne države u odnosu na zlato, srebro ili druge plemenite metale, te u odnosu na hartije od vrednosti i stabilnije novčane valute.

Definicija takođe određuje devalvaciju kao jedan vid nužne novčane ili monetarne reforme, sa ciljem da se utvrdi i obezbedi nova i po pravilu niža vrednost domaćeg sredstva plaćanja ili novčane valute.

Najčešće se devalvacija sprovodi od strane Vlade jedne države kada se sarađuje sa inostranim bankama, i kada se shvati da je domaća valuta niževrednosti, te je Centralna banka povlači ili joj se svesno menja vrednost u poređenju sa inostranim valutama.

Kada se dogodi devalviranje domaće novčane valute, tada dolazi so sledstvenog i automatskog pada vrednosti robe i usluga koje se izvoze, a očekivano raste cena uvezene robe.

Najpoznatiji primeri sprovedene devalvacije, kome su pribegavale brojne svetske države jeste onaj u Italiji koji se desio i u vreme Drugog svetskog rata, kao i sedamdesetih godina prošlog veka.

Takođe se devalvacija dogodila i u Argentini u nekoliko navrata, kao i u Francuskoj 1983. godine, te i u nekadašnjoj SFRJ koja je praktično na svakih nekoliko godina imala procese devalvacije (koje svakako ne treba mešati sa inflacijom).

Sa druge strane, postoje i oni koji imaju koristi od devalvacije, a to su pre svega velike kompanije koje poseduju značajnu količinu određene monete, te menjačnice, dileri i tada troškovi zemlje koja prodaje devalviranu valutu, jesu u bržem porastu od one zemlje koja je kupuje, odnosno nominalna vrednost valute raste znatno brže u odnosu na valute konkurenata.

Pogoršavanje devalvacije se dešava pre svega usled takozvanih tržišnji špekulacija, što poivlači devizne rezerve i uništava profit i ograničava planirani izvoz manjih poreduzeća.

Nekada se smatra da devalvacija može da razreši neke goruće ekonomske probleme, ako se svakako sprovede planski i ispravno, ali ako je nepažljivo proračunata stvoriće veliki jaz između izvoza koji opada i uvoza koji postaje preskup i stvara se deficit robe i višak onih sredstava koja su namenjena da se od njih stvara državni kapital u određenim oblastima.

Devalviranje je opet isticanje smanjenja vrednosti novčane valute i njene nominalne odnosno platne vrednosti, dok je u globalu devalviranje poreklom od latinske reči devalvare, u značenju pad vrednosti ili gubitak značaja nečega u širem smislu te reči.

Dakle suština jeste da do devalvacije obično dođe onda kada troškovi jedne države porastu mnogo brže u odnosu na troškove konkurenata, i to rezultira sledstvenim i iznenadnim padom vrednosti platne valute u nekoj zemlji.

U takvoj situaciji država koja se nalazi u devalvaciji, nije konkurentna kao izvoznik, pa mora da troši fevizne rezerve ili da uzima nepovoljne zajmove od  Svetske banke, kako bi pokrila gubitke u privredi i kako bi uspela da svoju ekonomiju i finansije održi koliko toliko stabilnim.

Može da se desi da „devalvacija nastane preko noći“, kada dođe do pada nominalne vrednosti valute u odnosu na onu koja je konkurentna, za preko 10% vrednosti, što svakako pogoršavaju špekulanti na deviznim tržištima.

Tada svakako opada profit pojedinih izvoznika, koji imaju višak robe koju ne mogu da prodaju jer ona odlazi u bescenje, i njima se povećavaju troškovi proizvodnje koji ne mogu da se povrate zaradom od izvoza i tada nastaje bankrot.

Upravo pomenuta situacija jeste razlog da se mali i veliki izvoznici na vreme osiguraju, te ređe koriste kao parametre domaće valute, i opredeljuju se za stabilnije devizne kurseve.

Upotreba pojma devalvacija ili devalviran u svakodnevnoj žargonskoj terminologiji 

Nije nikakva retkost da se u svakodnevnom žargonu čuje pojam da je neko devalviran ili da je nešto devalviralo, pa je generalno najbolji prevod ovakve reči da je nešto obezvređeno ili da je izgubilo značaj ili svrhu.

Dakle ako se kaže da je rezultatski neki FK devalvirao, znači da je potpuno propao u odigranoj utakmici i da mu nema spasa do sledeće sezone, te da iako je u jednom smislu dobar kao klub, rezultatima se pokazalo da je na nezavidnoj poziciji i drugi ga neće ceniti dovoljno i na primer tada mu opadaju i kvote u kladionicama.

Ako se na primer kaže da je neko devalvirao neku akciju ili postupak, to znači da ju je sasvim obezvredio, da je ne prihvata kao validnu, da joj ne pridaje značaja, da se trudi da je ignoriše.

Ne treba smetnuti sa uma da pojam devalviran i devastiran nisu sinonimi, te prvi označava da je neko drugi obezvredio određenu osobu, postupak, događaj, dok je devastacija stanje očaja u koje je sebe neko doveo te se nalazi u bezizlaznoj situaciji koje je ste svestan.

Postoji termin i interne devalvacije, koji podrazumeva unutarnje mere štednje kako bi se reforma što lakše ostvarila, ali u kojoj najviše štete imaju pojedinci kojima se umanjuju plate, kao i manje kompanije koje ne mogu da održe konkurentnost na svetskom tržištu.

Danas je jedan od najpoznatijih primera devalvacije na svetskom nivou Grčka, koja je premašila javni dug i dspela u stanje prezaduženosti, ali nema kapitala koji bi mogla da proda i nema načina da izveze nikakva sredstva, te joj preti inflacija, i pokušava da se izvuče putem turizma.

Ako na primer Grčka pozajmi novac sa kamatom od razvijene i konkurentne Nemačke, ova će joj omogućiti izvoz robe po minimalnim cenama, uz potražnju skupljeg uvoza inostzrane robe i usluga, i uz stalni porast kamate koji se meri stabilnim valutama.

Dakle, kada je javni dug Grčke dostigao 100% u međunarodnom monetarnom fondu, ona je postala svesna toga da mora da umanji izvoz ali i da plati puno skuplji uvoz da bi smanjila javni dug na prihvatljivih 60% po procenama monetarne unije.

Jedno je jasno, devalvacija je na štetu siromašnim, a na korist bogatim zemljama, institucijama pa i pojedincima, jer se stvara „crno tržište“ zbog raskola između prometa roba i usluga i nužno dolazi do gubitka vrednosti domaće valute u odnosu na poredbenu stranu, pa je pozajmica nužno rešenje.

Jasan je i primer iz naše zemlje, kada se oglasi narodna banka i kada kurs dinara koji se poredi sa evrom značajno opadne, te nastaje spoljno trgovinski deficit i Međunarodna banka traži od naše države odnosno Narodne banke da se kurs dinara koriguje i da mu se u skladu sa vrednošću evra smanji niminalna vrednost na monetarnom tržištu.

Dakle, kada bi se devalvacija izvršila planski, domaća roba bi imala konkurentnost natržištu, te bi na primer neki izvozni artikal koji košta 1200 dinara u izvozu, kod nas koštao 1000 dinara, onda bi nakon planske devalvacije taj proizvod trebao da kod nas i dalje košta 1000 dinara ali bi mu cena u izvozu bila 1300 dinara, te bi tako za jednu državu bilo jeftinije da neki proizvod ne izvozi nego da ga zadrži za svoje potrebe umesto da isti uvozi po znatno većoj ceni.

Sponzorisano

loading...